Borimo li se za oživljavanje ili za opstanak EU

Evropska unija suočava se sa brojnim krizama. Efikasan odgovor na njih ne leži u prepuštanju pesimizmu, tolerisanju ili čak povećanju fragmentacije i prihvatanju defetizma. Niti se mogu rešiti negiranjem problema i odgađanjem rešenja. Evropa zaslužuje pravu dijagnozu.

Očekujem, i uveren sam da će na predstojećem neformalnom samitu u Bratislavi započeti proces identifikacije onoga što je pošlo po zlu u EU i definisanja onog kakvu EU želimo da imamo i gradimo nakon što Ujedinjeno Kraljevstvo napusti Uniju. Takođe, osvetliće put koji je ispred nas i istaknuti pravac kojim želimo da idemo. Stvari koje želimo da poboljšamo. Reforme koje želimo da uradimo. Nadam se da će samit započeti proces novog oživljavanja Evrope – u suprotnom ćemo morati da se borimo za opstanak EU.

Kao promotor pozitivne evropske agende, slovačko predsedavanje EU želi da u fokusu samita budu pre svega pitanja i projekti koji nas ujedinjuju, a ne razdvajaju. Ne bi trebalo da završimo u začaranom krugu beskonačnih rasprava o problemima EU. Želimo da sprečimo trenutni osećaj skepticizma u Europi. Upravo suprotno. Moramo poslati jasnu poruku našim ljudima i svetu da je EU27 još uvek jaka, ujedinjena, spremna za postizanje dogovora i spremna za poboljšanje života građana.

Naglasak treba staviti na ono što najviše zabrinjava Evropljane. Sigurnost u svim njenim oblicima – ekonomska sigurnost, sigurnost zaposlenja, socijalna sigurnost, unutrašnja sigurnost i terorizam, kao i klimatska sigurnost. Migracija – kako njom upravljati na održiv i dugoročan način.

Potrebno je obratiti pažnju na komunikacijski jaz između institucija EU i građana, posebno ka mladima. LJudi više ne osećaju da imaju korist od politike EU. Svi moramo da radimo veoma naporno kako bismo vratili poverenje građana i njihovu podršku evropskoj ideji. Komplikovan birokratski jezik neće nas tamo odvesti. (Niti lažna politička korektnost). EU, njene institucije i lideri trebalo bi da usvoje i služe se razumljivim, jasnim jezikom kada se obraćamo građanima.

Samit se čeka sa velikim očekivanjima. Pripreme su u rukama Evropskog saveta. Međutim, kao korektan posrednik, slovačko predsedavanje želi da doprinese pozitivnoj atmosferi i ishodu samita. Do sada su održani mnogi susreti kako bi se obezbedilo da samit protekne glatko, a agenda pripremi ambiciozno i realno. Vizionarski i konkretno u isto vreme. Samit bi trebalo da rezultira jasnom identifikacijom ključnih pitanja kojima moramo da se bavimo u narednim nedeljama i mesecima, te da odredi korake koje treba preduzeti. Takođe, trebalo bi da stavi tačku na igru međusobnog okrivljavanja. Umesto toga, potrebno je istaknuti važnost empatije, volje da slušamo jedni druge i spremnost na kompromis.

Samit neće biti jednokratan događaj. Ovaj put moramo biti strpljivi, jer brza rešenja neće rešiti problem. Bratislava će biti samo početak. Početak dubljeg procesa refleksije koja vodi do nove ujedinjujuće vizije što ponovno jača snagu EU i eliminiše njene slabosti. Nadajmo se da će EU27 moći ponuditi takvu viziju na samitu u martu 2017. godine, povodom obeležavanja 60. godišnjice Rimskih ugovora.

Čvrsto verujem u EU, i uprkos nekim njenim neuspesima, to je najbolji mirovni projekt u istoriji čovečanstva i još izvor globalne inspiracije i aspiracija. Siguran sam da ako gledamo na svoje prošle neuspehe kao na priliku za bolje delovanje, uspeh neće izostati. I zaista se nadam da će Bratislava započeti proces iz kojeg će se uzdići nova, entuzijastična, jasna, razumljiva i još ujedinjenija Evropska unija.

(*Slovačka trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom EU)