Foto: BETAPHOTO/European Commission/Etienne Ansotte/MOIskreno se nadam da će komisija unaprediti izborne uslove u Srbiji. Ono što je moja lična sugestija jeste da se iskoristi šansa za snažnije međunarodno posmatranje izbora, što je i predloženo, kaže za Demostat Boris Mijatović, poslanik Zelenih u nemačkom Bundestagu.
Građani Srbije imaju bliske veze sa državama EU na ličnom nivou, na primer, mnoge porodice imaju članove porodice koji žive u nekoj od država Unije, poput Nemačke, a srpske kompanije takođe posluju u mnogim državama EU. Dakle, EU je mnogo bliža stvarnosti ljudi nego politika izolacije za koju mi se čini da srpska vlada trenutno vodi.
Sloboda medija je jedan od najvažnih principa bilo kojeg demokratskog društva i podrazumeva nedostatak mešanja države. Nažalost, mediji u Srbiji se trenutno suočavaju sa veoma teškom situacijom jer je većina medijskih kompanija pod kontrolom države i zastupa određeno političko mišljenje.
Mijatović ističe da “ozbiljni poremećaji, kao što su obmane u vezi sa biračkim spiskom moraju da budu nezavisno istražene i raščišćene od strane međunarodnih tela”.
– Od najvećeg je značaja da građani Srbije steknu mogućnost da veruju u svoje institucije i da te institucije budu demokratski izabrane. Vlada Srbije mora da se na prikladan način pozabavi ozbiljnim poremećajima zabeleženim na izborima održanim u decembru 2023, a problemi koji se na to odnose moraju da budu rešeni, poručuje sagovornik Demostata.
Podsetimo, opozicija u Srbiji zalaže se, između ostalog, za formiranje komisije, koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva koja će imati izvršna ovlašćenja za kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom i reviziju biračkog spiska.
Upitan kako ocenjuje zahteve opozicionih stranaka da lokalni izbori u Srbiji, uključujući glasanje u Beogradu, budu odloženi do jeseni, Mijatović navodi:”ti izbori su već odloženi”.
– Nažalost, Vlada Srbije je u proteklih nekoliko godina često raspisivala izbore, ali raspisivanje prevremenih izbora treba da bude izuzetak a ne pravilo. Građani ne treba da bude poverenje u vrednost svog glasanja, smatra ovaj nemački poslanik.
Povodom aktuelne političke situacije u Srbiji, sagovornik Demostata konstatuje da je proces pridruživanja Evropskoj uniji važan za srpsku ekonomiju i za građane Srbije.
– Građani Srbije imaju bliske veze sa državama EU na ličnom nivou, na primer, mnoge porodice imaju članove porodice koji žive u nekoj od država Unije, poput Nemačke, a srpske kompanije takođe posluju u mnogim državama EU. Dakle, EU je mnogo bliža stvarnosti ljudi nego politika izolacije za koju mi se čini da srpska vlada trenutno vodi, poručuje Mijatović.
Govoreći o medijskoj situaciji u Srbiji, Boris Mijatović naglašava da su “nezavisni mediji jedna od najvažnijih sila u demokratskom društvu”.
– Mediji ne smeju da zauzimaju političke strane ili da podlažu uticajima, niti da budu pristrasni u izbornim kampanjama. Sloboda medija je jedan od najvažnih principa bilo kojeg demokratskog društva i podrazumeva nedostatak mešanja države. Nažalost, mediji u Srbiji se trenutno suočavaju sa veoma teškom situacijom jer je većina medijskih kompanija pod kontrolom države i zastupa određeno političko mišljenje. Dakle, stiče se utisak da građani na raspolaganju nemaju nezavisan izvor informisanja, ističe on.
Upitan kako ocenjuje reakcije vlasti u Srbiji na preporuku da Kosovo postane član Saveta Evrope, Mijatović navodi da čestita Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope “na ovom istorijskom glasanju”.
– Kada je reč o bojaznima za srpsku zajednicu na severu Kosova, upravo bi suprotna odluka smanjila prava srpske manjine na Kosovu. Članstvo Kosova u SE bi osnažilo standarde za ljudska prava jer bi se tako osigurao pristup Evropskom sudu za ljudska prava za pravosuđe Kosova, uključujući manjine, tvrdi Mijatović.
Ocenjujući uticaj predložene Rezolucije o Srebrenici na odnose između država na Zapadnom Balkanu, kao i na odnose Srbije i Nemačke, Mijatović kaže da bi proglašenje 11. jula za međunarodni dan sećanja na genocid izvršen u Srebrenici 1995. predstavljalo “važan korak u ophođenju prema prošlosti”.
-Ono što se desilo 11. jula 1995. jeste ogromna tragedija koja baca svoju senku i na sadašnjost. Nemačka osuđuje bilo kakav pokušaj da se ospori genocid u Srebrenici i stoji uz sve ljude u regionu koji su pogođeni ovim užasnim ratnim zločinom, zaključuje Boris Mijatović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
