Boris Tadić: Vučić može da ukine opoziciju, ali ne i građane

Vučić je uveren da uništavanjem opozicionih stranaka, suspenzijom slobode medija, eksplicitnim i implicitnim pretnjama i širenjem straha može kontrolisati društvo. Takav način vladanja je u istoriji uvek bio vremenski ograničen i ako ovi protesti ne dovedu do fundamentalnih promena, neki drugi sigurno hoće. Možete kratkoročno da ukinete institucije i opoziciju, ali ne možete da ukinete građane koji vas ne podržavaju i njihovu potrebu za životom u demokratskom i civilizovanom društvu. Vučićev autokratski način vladanja primetan je u svakoj pori društvenog života, a propagandom se, između ostalog, služi da bi sve to predstavio kao demokratsko vladanje“, kaže za Danas Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke.

* U čemu se ogleda ta diktatura?

– Vučićev tip autokratije ide u pravcu ukidanja stranaka kroz njihovu medijsku degradaciju, blaćenje i obesmišljavanje. To je najviši mogući stepen antidemokratskog ponašanja, jer nema razvijene demokratije bez političkih stranaka. Svi koji podržavaju distanciranje od stranaka zapravo su svesni ili nesvesni saučesnici Vučićeve autokratije. Nažalost i delovi opozicije učestvuju u tom Vučićevom kreiranju egzorcizma za stranke i guranju političkog sistema u pravcu zamene stranaka pokretima. Na pokretima ne može da se gradi demokratija i zamena stranaka pokretima je zapravo degradacija demokratskog u pretpolitičko društvo. To je svojevrsna deinstitucionalizacija demokratskog političkog sistema, pa posebno čudi kada se oni koji se bore za izgradnju i jačanje institucija zalažu za pokrete. To je opasan napad na naše društvo čije institucije su ionako krhke i u fazi izgradnje.

* Gde je premijer to preterao, što studenti nisu mogli da progutaju?

– Vučić je kreirao nenormalnu atmosferu u društvu. Propaganda i medijski pritisak kom je naše društvo izloženo 24 sata prihvatljiv je samo za jedan deo stanovništva. Međutim, za one koji ne podržavaju Vučića to je apsolutno neprihvatljivo, a to su pre svega mladi obrazovani ljudi. Kap koja je prelila čašu je neregularan izborni proces. Kada jedan kandidat nastupa sa mesta premijera brutalno zloupotrebljavajući državnu funkciju, ima potpunu kontrolu nad medijima, nemerljivu finansijsku nadmoć, kupuje glasove novcem, ucenama i strahom, blokira rad skupštine, ne može se govoriti o fer uslovima. Kada onemogućite građanima regularan izborni proces, možete da obezbedite pobedu, ali glas tih građana će onda biti na ulicama. Ovi izbori su bili neregularni i pre nego što su počeli. Zato je logičnije bilo da su protesti bili u vreme kada su utvrđivani takvi uslovi. Siguran sam da bi u tom slučaju i rezultat izbora bio sasvim drugačiji. Čak je i pitanje da li bi se Vučić u protestnoj atmosferi lično kandidovao, ili bi žrtvovao Nikolića.

* Verujete li vi da su protesti zaista nastali spontano?

– Verujem, a pitanje ko su organizatori protesta je veštačka tema koju nameće vlast da bi se skrenula pažnja sa suštine tih protesta. Ova vlast je načinom na koji upravlja zemljom stvorila uslove za proteste, pa sada traže crnog đavola koji kao stoji iza protesta, da bi se skrenula pažnja sa te činjenice.

* Da li vam je malo čudno što Maja Gojković odbija da zakaže sednicu parlamenta?

– To je očekivano. Maja Gojković govori o tome da je prekinula rad Skupštine tokom kampanje da ne bi bilo zloupotreba, a kandidat njene stranke je najbrutalnije zloupotrebljavao premijersku funkciju. Time što sada opet blokira rad parlamenta i ona zloupotrebljava funkciju. Licemerno je kada Maja Gojković kao bivša radikalka brine o tome da ne uruši ugled skupštine. U prošlosti je njena stranka po toj istoj skupštini bacala kletve i cipele i vitlala pištoljima, a danas ugled skupštine urušava ona koja blokira njen rad.

* Verujete li Vučiću kada kaže da su protesti proizvod zdrave demokratije? Može li on duže da trpi da mu se ulicama šetaju nezadovoljni, ili će to možda prekinuti raspisivanjem vanrednih parlamentarnih?

– Učesnici protesta moraju da uzmu u obzir iskustva svih ranijih studentskih protesta. Indikativno je da u seriji istorijskih ličnosti sa kojima Vučić želi da se identifikuje posebno mesto zauzima Tito, koji je demontirao studentske proteste 68. rečenicom „studenti imaju pravo“, a onda dezavuisao svaku veliku ideju tog protesta. Verujem da će Vučić pokušati da uradi to što je Tito uradio 68. godine – da ispuni određene zahteve i napravi prividno pomirenje sa protestantima.

* Očekujete li da će pojedine opozicione stranke pokušati da preuzmu organizaciju protesta?

– Ne očekujem, ali ne smatram ni da je to bitno. Opozicione stranke podržavaju proteste, a distanciranje stranaka od ovih protesta koristi samo Vučiću i njegovoj strategiji uspostavljanja jednostranačkog sistema. SDS je uvažila volju građana da na izborima nastupe vanstranački kandidati, ali izborni rezultati su pokazali da ni rešenje ni problem ne leže u tome da li je kandidat stranački ili vanstranački. To je takođe jedna od tema koja nas odaljava od suštine. Distanciranje od stranaka je distanciranje od politike i parlamentarne demokratije. Kao što je greška da se opozicione stranke uguravaju u proteste, tako je i greška distanciranje protestanata od stranaka, jer nas to zakonomerno vodi od distanciranja od osnova politike u parlamentarnoj demokratiji. To nas vodi u svojevrsno izvitopirenje u nepartijski sistem koji je u stvari idealan za nekontrolisanu vladavinu jednog čoveka.

* Koliko se ovi protesti razlikuju od onih u kojima ste vi učestvovali i koji se sada označavaju i kao protesti izneverenih očekivanja?

– Od 1968. sam učestvovao na svim protestima na kojima se branila demokratija. Politički je nezrelo insistirati na izneverenim očekivanjima svih tih protesta, a posebno Petog oktobra. Potrebno je imati realistična očekivanja i menjati društvo korak po korak. Peti oktobar je doneo realne promene u društvu, a oni koji smatraju da je petooktobarska revolucija izneverila očekivanja, ili nisu imali realistična očekivanja, ili su neprijatelji stvarnih promena i demokratije.

* Pobedu na predsedničkim izborima Vučiću nije čestitalo devet protivkandidata. Da li je to fer, ili je to odgovor na nefer kampanju?

– To je individualni čin svakog kandidata i svaki se može tumačiti u posebnom kontekstu. Neko će dati prednost kontekstu pristojnosti, neko kontekstu nefer uslova u kojima je ta pobeda postignuta. I jedan i drugi pristup su legitimni i opravdani.

* Opozicioni predsednički kandidati nisu ostvarili neki rezultat, možda bi on bio bolji da su vas poslušali i da je postojao zajednički kandidat?

– Siguran sam da bismo imali drugi krug da su pre svega opozicioni kandidati, a potom i sve građanske demokratske opozicione stranke podržale jednog kandidata. I pred prošle parlamentarne izbore sam takođe pozivao na to da se na izbore izađe u jednoj koloni. Izgubljeno je dragoceno vreme i propuštene su velike šanse zbog toga što jedan deo opozicije, ili ima karakterne slabosti, ili ne razume da je to jedino rešenje.

* Mnogi tvrde da su to bili izbori za vođu opozicije, a pojedinci u Saši Jankoviću i vide tog vođu?

– I pre izbora sam upozoravao da je pogubno ove izbore posmatrati kao takmičenje za vođu opozicije. Na predsedničkim izborima samo jedan je pobednik, pa je besmisleno takmičiti se da budete prvi među onima koji su izgubili. I zato je bilo bitno da svi stanu iza jednog kandidata i zajedno se takmiče protiv Vučića, a ne među sobom. Uvek veličina cilja i borbe određuje veličinu politike i političara.

Bez razgovora sa Jeremićem

* Da li ste sa Vukom Jeremićem razgovarali o zajedničkom delovanju ubuduće?

– Nismo razgovarali o tome. A što se mene tiče, ja se već godinama zalažem za formiranje unije svih demokratskih i građanskih snaga.

Još autokratije

* Kakav će Vučić biti predsednik po vama?

– Možemo očekivati još više autokratije i još manje demokratije.