Boris Varga: Rešenje za Zapadni Balkan je ulazak članica NATO-a u EU

„Treba spasavati Crnu Goru, jer se stvari tamo veoma nepovoljno odvijaju. To bi bilo vizionarstvo EU. A da li treba da se nešto zapali na Balkanu da bi se to uradilo? Nažalost, izgleda da treba. Ali, prijem tih država u EU bio bi i svetionik za Srbiju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu“, kazao je Varga na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Varga je rekao da se predsednik Rusije Vladimir Putin „već raduje“ jer su propali napori da region Zapadnog Balkana sporim tempom uđe u EU i ocenio da je situacija sada komplikovanija nego u prvoj polovinu devedesetih godina.

„Stabilokratija je oblik autokratije i imitacija demokratije. Ali, to svakako ne opravdava Zapad jer su stvorili autokratiju i stabilokratiju. Svi ćemo snositi posledice toga što Zapad potpuno toleriše srpsko-ruski svet na Zapadnom Balkanu. Sukob na Kosovu je poslednji znak da stabilokratija pomera crvene linije i diže granicu koliko može, da izazove konflikt“, naveo je Varga.

Ocenio je da su u Srbiji „zbog rusko-srpskog sveta stradale pre svega evropske integracije“, i da se to vidi i po istraživanjima javnog mnjenja, koja pokazuju da svega trećina građana podržava ulazak Srbije u Uniju.

„To je pokazatelj da Srbija menja svoj spoljnopolitički kurs. Imamo obnovljenu velikosrpsku ideju“, kazao je Varga.

Na tribini na kojoj je predstavljena publikacija „Antizapadni propagandisti kroje mapu balkanskih gubernija“, Varga je rekao i da je borba protiv „obojenih revolucija“ zapravo „nova autoritarna koalicija“.

„U toj grupi su Moskva i Peking i oko sebe okupljaju manje ili više autoritarne zemlje, poput Srbije. Za njih je to isto što i borba protiv terorizma. Spominjanje ‘Majdana’ znači da je moguća demokratska promena u društvu, ali to može da asocira i na represiju kojoj može da pribegne vlast. A istina je da su ‘obojene revolucije’ način borbe za demokratiju“, kazao je Varga.

O građanskim protestima u Srbiji Varga je rekao da su oni izražavanje nezadovoljstva vladarom i njegovim saradnicima, ali da i dalje ostaju „četiri tabua: Kosovo, genocid, ulazak u NATO i EU“.

Glavna urednica vojvođanskog portala Autonomija Branka Dragović Savić kazala je da se Srbija „posebno ističe“ kada je ruski uticaj u pitanju, jer je on preplavio društvo i ocenjuje se kao nešto pozitivno, a ne kao problem.

„Srbija je totalno izašla iz evropske agende, mi uopšte nemamo evropsku priču kod nas. Ruski uticaj je vidljiv i kroz konkretne političke akcije, poput emitovanja ruskih medija u Srbiji iako je Rusija pod sankcijama EU. Ili kada ambasador Rusije negativno komentariše građanske proteste u Beogradu. Od agresije Rusije na Ukrajinu Srbija je odustala od evropskih integracija“, ocenila je Dragović Savić.

Prema njenim rečima, Rusija ima podršku među najširim slojevima stanovništva u Srbiji, gde „nema političkih aktera koji su razumeli istorijski trenutak i koji su digli glas protiv takvih malignih narativa i uticaja“.

„Pa se postavlja pitanje da li Srbija traži partnere u istočnim despotijama ili u demokratijama. Ni aktuelni građanski protest nije prepoznao trenutak da se izađe i sa takvom političkom artikulacijom“, navela je Dragović Savić.

Ocenila je da Zapad, nažalost, nema drugog partnera za razgovor u Beogradu, osim predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Da u Drugom svetskom ratu nije bilo partizanskog pokreta, ova zemlja bi bila poražena u tom ratu. Nama nije jasno ko iz opozicije i za šta traži podršku Zapada. Nismo toliko u fokusu Zapada zbog tektonskih geopolitičkih promena i zbivanja. Ukoliko se društvo uporno opredeljuje za nešto što je suprotno od zapadnih vrednosti, onda Zapad tu ne može ništa da učini“, kazala je Dragović Savić.

Ona je kazala da ono što gubi na frontu u Ukrajini, Rusija dobija na „novom frontu“ na Balkanu.

„Ideje velikodržavnih projekata mogu da se realizuju bez oružja, ali to svakako može završiti u tragediji. Mislim da ne postoji mogućnost oružanih sukoba širih razmera, bar ne u ovom momentu, ali to će svakako odložiti budućnost ovog regiona i zacementiraće neprijateljstva i biti stalni izvor potencijalnih sukoba. Sve vodi ka tome. A najveći problem je što nema političkih opcija koje mogu tome da se suprotstave“, ukazala je.

O kineskom uticaju u Srbiji Dragović Savić je rekla da se on ispoljava pre svega kroz ekonomski uticaj.

„Na primer, kineska fabrika guma Linglong u Zrenjaninu, na tome se lome i radnička i socijalna prava. Građani Srbije su obespravljeni u svakom smislu. Neko može da napravi radni logor i da mu niko ništa ne može“, kazala je Dragović Savić.

Publikacija „Antizapadni propagandisti kroje mapu balkanskih gubernija“, koja je predstavljena na tribini, sadrži tekstove o ruskom i kineskom uticaju u Srbiji i regionu, objavljivane u proteklih godinu dana na portalu Autonomija, čiji je izdavač NDNV.

Programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić rekao je da je cilj publikacije da institucijama, medijskoj zajednici, ali i nevladinom sektoru i svim građanima regiona budu predočene činjenice, rasvetljeni motivi i ukazano na moguće posledice propagande kojoj su ta društva izložena u brojnim aspektima.

„To je posebno važno u kontekstu u kojem većina nacionalnih i lokalnih medija u regionu nudi ograničenu, ili pak prorusku i kinesku perspektivu“, naveo je Gruhonjić.

Publikacija je objavljena u okviru projekta „Analiza antizapadnih narativa“, koji NDNV sprovodi uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.