Borko Stefanović: EU još ima razumevanja za Srbiju uz „somotski pritisak“

Stefanović je, u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije, ukazao da Beograd ima ogromnu odgovornost da pomogne srpskom narodu na Kosovu, ali da čuva mir i stabilnost, izbegavajući svaki sukob.

Njemu se čini da bi nasilje najviše odgovaralo onima koji pokušavaju da zacementiraju nezavisnost Kosova i pokušavaju da ga „oslobode“ svakog srpskog prisustva.

Sva odgovornost je na kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, „njegovom neodgovornom i iracionalnom ponašanju“, predočio je Stefanović, koji je zamenik predsednika Stranke slobode i pravde.

Prema njegovom mišljenju, Kurti krši sve postignute sporazume, krajnje jednostrano ih tumači ili primenjuje, pa su Srbi „ucenjivačkim delovanjem Prištine“ naterani da napuste kosovske institucije.

On se boji se da smo na pragu još jedne moguće eksalcije, nestabilnosti, nesigurnosti, možda i nasilja.

Zbog toga Srbija treba da deluje hladne glave, racionalno i u što bližem sadejstvu sa partnerima iz EU i Sjedinjenih Država, savetuje Stefanović, uveren da se bez njihove pomoći problem ne može rešiti.

Izbori na severu Kosova, raspisani za 18. decembar, „suštinski su nepostojeći“, ocenio je on i objasnio da ne vidi kako mogu da se sprovedu.

U slučaju da se održe, ljudi koji bi na njima bili izabrani nemaju legitimitet, smatra Stefanović, koji misli i da zapadni partneri sve više uviđaju da se Kurti ponaša van svake kontrole i pravila.

U takvoj situaciji, kako je naglasio, još je važnije da Beograd ima adekvatan, ali hladnokrvan odgovor kojim se neće dozvoliti da se izgubi nijedan ljudski život zbog registarskih tablica.

Osim rešenja za tablice, koje bi trebalo prolongirati na duži rok, on podseća i na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština.

To su preduslovi da se Srbi vrate u institucije i da dođe do dogovora o sveobuhtavnom sporazumu koji bi pomogao, ne samo da se Srbija i Kosovo, već ceo region, izvuku iz kandži sukoba i mržnje, naveo je Stefanović.

On smatra da Srbija ispravno insistira na primeni onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom, odnosno zahtevom da se reši „prethodno pitanje“ pre nego što bi se došlo do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji kojim bi bila rešena sva otvorena pitanja.

Mora se jasno staviti do znanja da ne postoji politički subjekt koji bi priznao nezavisnost Kosova ili aktivno učešće u prihvatanju Kosova kao člana Ujedinjenih nacija (UN), poručio je Stefanović.

Osvrćući se na spoljnu politiku, on je naglasio da Srbija mora biti svesna da slabi svoju poziciju po pitanju Kosova, ukoliko ne usaglasi spoljnu politiku sa EU kada je reč o sankcijama Rusiji.

Što smo duže u izolaciji, imamo status parije i manje kapaciteta da branimo svoje legitimno viđenje, ustavni i nacionalni stav kada je reč o Kosovu kao delu Srbije, obrazložio je Stefanović.

Kako je podsetio, on je resornom skupštinskom odboru predao predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU, očekujući konstruktivnu raspravu.

Ukoliko rezolucija ne bude prihvaćena, Stefanović najavljuje da će podneti predlog da ona bude stavljena na dnevni red plenarne sednice parlamenta.

Što duže čekamo sa tom teškom odlukom, koja treba da bude vođena interesima, a ne emocijama, to je veća šteta po Srbiju, upozorio je on i naglasio da ima dužnost, kao predstavnik opozicije koji vodi skupštinski Odbor za spoljne poslove, da se bori za državne i nacionalne interese.

Istovremeno, i da naše partijske razlike stavim po strani, jer njima u vođenju spoljne politike nema mesta, napomenuo je Stefanović, govoreći o razgovorima sa međunarodnim diplomatama.

Kada mu postave pitanje o uvođenju sankcija Rusiji, on iznese lični stav da je to trebalo da učinimo „prekjuče“, ali podseća da je to prerogativ izvršne vlasti.

Stefanović, međutim, vidi da postoji strpljenje kod evropskih partnera, uz neki somotski pritisak na izvršnu vlast i očekivanje da napravi neki zaokret i uvede sankcije.

Upitan o ruskim medijima koji se otvaraju u Srbiji, na šta su zamerke imale i poslanici Evropskog parlamenta, on je odgovorio da se portal o kojem je reč smatra propagandnim glasilom ruske vlasti.

Taj mediji nije ni potreban, jer Stefanović smatra da Srbija ima nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom koje su bolje, uspešnije i ubojitije celodnevno „glasilo ruske države“.

On misli i da Rusija koristi kosovski presedan kao obrazloženje za aneksiju istočne Ukrajine, pa bi se moglo postaviti pitanje da li bi radila protiv svojih interesa time što ne bi dozvolila članstvo Kosova u UN.

Kosovska aplikacija za članstvo u UN se neće pojaviti u dogledno vreme, jer se dnevni red Saveta bezbednosti UN, pa i u uslovima ovog rata, kako je napomenuo, uvek unapred formira dogovorom velikih sila.

Unapred se zna šta će biti na dnevnom redu i nikome neće pasti na pament da nešto stavi na dnevni red ako zna da će Rusija ili Kina uložiti veto. Rusija i Kina prate svoj interes i mi treba da pratimo svoj, zaključio je Stefanović.