Borko Stefanović o solomonskom rešenju predsednika

Dodaje i da Srbiji i nije mesto u savezu tih država, već u Evropi.

„To je Vučićev puzajući pokušaj da se umili zapadnim sagovornicima i to radi uspešno, po cenu rasprodaje naših nacionalnih resursa“, naglasio je.

Srbija će biti zastupljena na samitu Briksa, ali ne na najvišem nivou, već na ministarskom.

Najviši nivo se ovde u Beogradu sastaje sa premijerima Poljske i Grčke, Donaldom Tuskom i Kirajikisom Micotakisom, potom i sa Ursulom fon der Lajen. Da li je odluka da Srbija ne ode na poziv Rusije u Kazanj na Briks dobra, da li ona ima neko dublje značenje od pojavnog, da li je navodno okretanje Vučića ka Zapadu dugoročno dobro za Srbiju?

„Mislim da Vučić nije grubo odbio, ali jest odbio da ode na Briks. I sinoć se hvalio kako on želi da bude most između Putina i Zapada i da sebe ustoliči kao Tita, ali amaterskog, sa Aliekspresa. Vučić je Putinu na lep i slatkorečiv način objasnio da ne može da dođe jer je situacija specifična, ali evo šaljem vam ministre“, kazao je Stefanović u „Iza vesti“.

Prema njegovim rečima, Srbija ne bi trebalo da ide na Brisk uopšte.

„Jer tamo nije naša budućnost, to je struktura koja ne propagira ništa što je u interesu naših građana i naše zemlje, i Srbiji prosto nije mesto tamo. Ovako je Vučić napravio neko solomonsko rešenje. Inače je on rekao i da ne bi išao i da nije sastanka s Tuskom i ostalima, a to je rekao kada su oni najavili da će doći“, rekao je Stefanović.

Na pitanje da li Vučić time pravi otklon od Rusije i pokazuje da se priklanja Zapadu, Stefanović kaže:

„Biće tu mnogo koraka koji će se tako tumačiti, od prodaje granata Ukrajini, za koje Vučić tvrdi da nema pojma gde idu, do lukrativnih poslova s ‘Rafalima’, pre toga je bio aerodrom s Francuzima, sada posao s litijumum… To je njegov puzajući pokušaj da se umili zapadnim sagovornicima i to radi uspešno, po cenu rasprodaje naših nacionalnih resursa. On Zapadu ne daje dokaze da se u Srbiji živi stabilno, bez korupcije, a on kaže – to je nebitno, evo vama naši resursi“.

Po pitanju međunarodnih odnosa, Stefanović kaže da tu „nema ljubavi“.

„Nema ljubavi, u pitanju su interesi, mi treba da gledamo naše interese. Naši interesi su da treba da budemo što pre u Evropi, u tom smislu sam siguran da ćemo uspeti, ali sam još više siguran da to nećemo sa ovom vlašću“, ocenio je.

A zašto nam nije mesto na samitu Briksa?

„Zato što je to organizacija seminarskog tipa, ona nema stalna tela, nema fondove, nema nikakav novac, da naši građani znaju. Naša trgovinska razmena je u Evropi, od toga zavisi budućnost naše zemlje, tamo postoji sloboda, demokratija i nema divljanja cena kao kod nas. U nekim od ključnih zemalja tog Briksa, vi i ja ne bismo mogli da vodimo ovakav razgovor, ovakva televizija bi bila nezamisliva. U nekim od značajnih zemalja Briksa, ja bih verovatno bio u zatvoru, a vi biste se bavili drugim poslom“, kazao je Stefanović.

Ali, dodaje, Vučić žali što nije u Kazanju.

„Vučić misli ono što Vulin govori i on sanja da ode tamo u Kazanj. Njemu je žao što on nije tamo, deo te ekipe, geopolitički“, dodao je.

Borko Stefanović je inače, bio u Poljskoj prošle nedelje. Da li je ovde reč o paralelnoj diplomatiji opozicije ili pokušaju da se u kontaktima sa članicama EU stvari vrate na nivo posle izborne krize pre 10 meseci?

„Mi moramo biti uporni, imamo stalnu diplomatsku ofanzivu, jer ne samo da želimo da se vratimo na pozicije nakon pokradenih decembarskih izbora, već moramo pokazati Zapadu nekoliko stvari: Prvo, taj raskorak između onoga što se radi i govori. To je jedna zjapeća praznina između kojih ljudi koji se u svojim zemljama imaju demokratiju, vladavinu prava, dođu ovde i grle se sa Vučićem. Ali, je još važnije da objasnimo njima da građani Srbije će donose odluku, građani će birati da li će u Evropu“, rekao je Stefanović.

Dodaje i da „taj raskorak koje imaju neke zapadne vlade između onoga što govoore i rade, ne samo da mora izaći na svetlost dana, već da kakve god dilove prave sa autokratom, građani Srbije će odlučivati o svemu“.

„Taj Zapad je isto tako podržavao Slobodana Miloševića od 1995. do 1998, pa su opet građani bili gospodari sudbine i doneli odluku da hoće da žive drugačije“, naveo je.

Imaju, kažu, odgovore za zapadne zemlje.