Borović (NS): Državi zakon omogućava da uskrati podatke od javnog značaja

Ako državi zakon omogućava da uskrati podatke ‘ukoliko se time ugrožava život ili zdravlje nekog lica, kako nazvati uskraćivanje podataka kada su životi građana već izgubljeni, upitao je u pisanoj izjavi Borović.

On je podsetio da su, posle tragedije u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 ljudi, a troje se bore za život, državni organi odbijali da otkriju podatke o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, pravdajući to time da „strani partneri“ nisu saglasni da se ti podaci objave, ocenivši da je slično „i sa uskraćivanjem drugih podataka koji se navode u zakonu“.

„Kad država uskraćuje informacije od javnosti sa obrazloženjem da bi to ‘otežalo otkrivanje i procesuiranje krivičnog dela, ugrozilo upravljanje ekonomskim procesima ili ugrozilo životnu sredinu’, onda se javnosti, zapravo, uskraćuju informacije da li u potpisanim sporazumima postoje elementi krivičnog dela, ekonomske štete po državu ili ugrožavanja životne sredine“, ocenio je Borović.

Navodeći da se u Srbiji „krčme njeni resursi, prodaje imovina, ugovaraju poslovi, a da javnost nema gotovo nikakav uvid šta država potpisuje u ime pravih vlasnika tih resursa i imovine – građanadržave“, Borović ističe da to“više nije izuzetak nego pravilo“.

Državnim tajnama se proglašavaju skoro svi ugovori ili delovi ugovora, koji bitno utiču na ekonomsku, političku, ekološku ili bezbednosnu perspektivu Srbije, dodaje Borović uz ocenu da je „jedino opravdano uskraćivanje u slučaju podataka iz oblasti bezbednosti zemlje i podataka kojim bi se povredilo pravo na intelektualnu i industrijsku svojinu“.

„Ostali komercijalni ugovori moraju biti javni. Uostalom, Ustav Srbije u članu 51. garantuje da svako ima pravo da pristupi podacima od javnog značaja koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja u skladu sa zakonom“, naglašava u pisanoj izjavi Borović.