Boško Jakšić: Ponavljanje bojkota opozicije bi bilo političko samoubistvo

Ukoliko raštrkana opozicija propusti ovu šansu, upozorio je Jakšić u serijalu Kvaka 23, snosće ogromnu odgovornost, jer se onda na političkoj sceni Srbije godinama neće stvoriti ni nova šansa, niti će doći do novih pomeranja.

Na osnovu svega čemu prisustvujemo, ocenio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, trebalo da se dogodi čudo da se opozicija dogovori da ide u jednoj koloni na parlamentarne izbore, a isto važi i za Beograd.

Kako je objasnio Beograd ima najveći potencijal i predstavlja veliku političku raskrsnicu na kojoj se nalazi Srbija.

Ukoliko se ne stvori se jedna kolona, onda se ozbiljno smanjuju šanse za uspeh u Beogradu, ukazao je Jakšić i predočio da je Beograd jedini realni teren na kojem opozicija može da pobedi.

Upitan da li to znači da ova generacija opozicionih političara na predstojećim izborima „trči poslednji krug“, Jakšić je odgovorio da su oni, što se njega tiče, „taj krug trebali da odtrče i ranije“.

Kao više nego problematičnu, Jakšić vidi i mogućnost da opozicija na predsedničke izađe sa jednim kandidatom, jer „oni nisu spremni da se dogovore i nađu neku vanstranačku ličnost od integriteta koja bi svojim autoritetom mogla da bude ozbiljan takmac Aleksandru Vučiću“.

On je, međutim, svestan da izbori na proleće sledeće godine neće biti fer i slobodni, u skladu sa standardima liberalne demokratije, već neka vrsta surogata.

U takvim okolnostima, Jakšić misli da je potrebno koncentrisati se na evroparlamentarce, kako bi izbori bili održani u skladu sa postojećim zakonskim propisima, uveren da oni ne mogu da odbiju da insistiraju na jednom takvom predlogu.

Uporedo sa tim, neophodno je da se obezbedi i monitoring, ako ne sa evroparlamentarcima, onda bi predizborne i izborne procese morao da nadgleda OEBS, ali da ih prati u kontinuitetu, naglasio je Jakšić.

Istovemeno, on napominje da je „dilema ili izbori ili ulica u suštini nametnuta alternativa“ i postavlja pitanje „da li neko zaista očekuje da će Vučić pod pritiskom ulice prihvatiti da nešto promeni i da neke ustupke“.

S obzirom na autokratsku prirodu ove vlasti, „ja u to ne verujem“, rekao je Jakšić i ocenio da je revolucija jedina alternativa za ulicu, ali u „ovom duboko podeljenom i apatičnom narodu nema potencijala za revoluciju“.

Kako je protumačio, ulica može da se svede samo na „koloritne manifestacije kakvima smo i do sada prisustvovali, a znamo kako su se završili, bez ikakvih konkretnih rezultata, nažalost“.

Upitan o političkom potencijalu ekoloških pokreta, on je odgovorio da i vlast i opozicija prepoznaju potencijal zelenih.

Prema njegovom viđenju, „vlast nas sve vreme uverava da je veoma angažovana oko te zelene agende, da radi na poboljšanju svih mogućih ekoloških uslova, ne bi li na taj način uzela onaj deo glasova koji bi pripadao zelenim strankama“.

Opozicija, takođe, prepoznaje opasnost koja dolazi od zelenih, ali Jakšić ima utisak da ona apsolutno neće dozvoliti da nastane jedna nova politička formacija“, jer joj to ne odgovara i zato na „pomalo mučan način minira i torpeduje ovu zelenu politiku i mnoštvo zelenih pokreta“.

Nedavnu izjavu bivšeg ombudsmana i nekadašnjeg predsedničkog kandidata Saše Jankovića o tome da mu je svojevremeno savetovano da se približi Vučiću, da mu se „podvuče pod kožu“ i u jednom momentu „sve preokrene“, Jakšić vidi sa „kolekcijom znaka pitanja“.

„Zašto je on sada dao tu izjavu, proteklo je toliko vremena“, upitao je on i poručio da bi Janković, „ukoliko ne želi da učini veliku uslugu Aleksandru Vučiću, a nije siguran da to ne želi“, morao da odgovori ko su ti ambasadori i ko su ti drugi ljudi koji se pominju kao zaverenici.

U protivnom, daće Vučiću „širok prostor manipulacije da se poziva kako mu neko stalno radi o glavi“, precizirao je Jakšić.

On smatra da je Janković dužan da odgovori i na pitanje „zašto je, posle izbora kada je osvojio onih 16 odsto glasova, razmišljao o tome da sebe predloži Vučiću kao premijera“.

Na pitanje o igranju na kartu patriotizma i „srpskog sveta“, za kojom vlast sve češće poseže u predvečerje izbora, Jakšić je uočio da to u Srbiji ne izaziva tako velike potrese, što mu je lično žao, jer se radi o veoma opasnim tendencijama.

Obredi nacionalizma koji se učestalo ponavljaju, a propraćeni još militarističkim manifestacijama vojnih vežbi i izložbi, podsećaju na vremena Slobodana Miloševića, ocenio je on i upozorio da to s pravom izaziva veliku zabrinutost u regionu.

Jakšić tumači da je to Vučićeva borba za birače, ali ukazuje da ih na taj način uvodi u situaciju da sutra imaju mnogo više problema sa regionom u kojem će nastaviti da žive, pošto taj region ne mogu da promene.

Prema njegovim rečima, sve ovo što se ubrzano i veoma vidljivo događa u poslednje vreme ima opasne posledice, jer se radi o promociji jednog primitivnog nacionalizma.

Na pitanje o tome da li Vučić i spoljnopolitičke poteze koje povlači na različitim stanama međunarodne scene koristi za unurašnju upotrebu, on je odgovorio da je „Vučić nesumnjivo ozbiljan političar, koji pažljivo planira sve svoje aktivnosti“.

Kako je obrazložio, Vučić još kapitališe na prostoru koji mu je najviše omogućila Angela Merkel, koja „jeste učinila ogromnu stvar za promociju Zapadnog Balkana na briselskoj agendi“.

Ne zaboravimo, međutim, da su za „vreme Angele Merkel nastali i Kačinski, i Orban i Janša i Vučić“, podsetio je Jakšić i konstatovao da je tolerancija prema njihovoj autoritarnosti i nacionalizmu „tamna strana njene politike“.

Na pitanje o Kosovu kao predizbornoj temi, on je podsečao da je to „obavezni sastav svih predizbornih kampanja“, ali navodi i da se „rejting Kosova“ menja.

Pre dva izborna ciklusa, rejting Kosova je bilo u vrhu onoga o čemu se pričalo. Na prošlim izborima Kosovo je bilo potpuno po strani. Mislim da će tako biti i ovog puta, da Kosovo neće biti jedan od glavnih argumenata za kampanju, predvideo je Jakšić.

On misli da će se kampanja koncentrisati pre svega na ekonomiju, „na prostor gde Vučić može da se pohvali određenim uspesima“ i tako javnosti pokaže da je nezamenljiv i koliko je mnogo učinio, dok mu Kosovo ili odnosi u regionu služe samo da „herojski kliče kako ne dozvoljava da iko ponižava Srbiju“.

U odgovoru na pitanje zašto Zapad uporno podržava Vučića, dok opoziciju ne smatra ozbiljnom alternativnom, on je uzvratio da „Zapad zaista smatra da je opozicija problematičnija od Vučića“, čemu je, u najvećoj meri, sama doprinela.

Kako je ilustrovao, nije spremna da odgovori na mnoga pitanja oko kojih Zapad očekuje jasne odgovore, poput odnosa prema evropskim integracijama i rešavanju kosovskog problema.

S druge strane, Vučić je poverenje u značajnoj meri stekao preko Angele Merkel, on je viđen kao garant stabilnosti, obećao je da će rešiti kosovski problem, poneo se vrlo korektno oko migrantske krize, a sada možda nudi rešenja i za vađenje litijuma, nabrojao je Jakšić.

To što on ne ispunjava obećanja i što Zapad ima jedan neshvatljiv stepen strpljenja prema tome, to ostaje misterija, ali se Jakšiću čini da se taj proces približava kraju.

U koordinaciji sa američkom administracijom, EU sada na pijedestal stavlja pravnu državu i poštovanje svih mogućih sloboda, „što može da označi kraj ovog perioda tolerancije u kojem je naprednjačka vlast toliko dugo uživala i od čega se Vučić tako mnogo okoristio“, zaključio je Jakšić.