Boško Obradović: Naša vlast se predala, to shvataju i u SNS i u SL

Obradović je, govoreći o evropskom predlogu za Kosovo, ocenio da se radi o ultimatumu koji je prihvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i da je sada ostalo da se odgovori na Mapu puta, odnosno vremenski sled primene sporazuma.

Postavlja se pitanje da li ozbiljna, suverena i nezavisna država može sebi da dozvoli da prihvata ultimatume ili da menja predloženi sporazum? Kakvi su to razgovori i dogovori, upitao je Obradović u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

Kako možete u primeni da menjate nešto što ste već prihvatili i kako ste prihvatili nešto što nije do kraja dogovoreno kako će izgledati, ukazao je Obradović koji u celoj priči vidi pokušaj da se javno mnjenje obmane i ne prizna da je u Briselu 27. februara prihvaćen „skandalozni francusko-nemački plan“.

Obradović procenjuje da će se u Ohridu, na sastanku Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, verovatno dogovoriti elementi primene plana.

Smatra, međutim, da je sve pitanje taktike – kako Srbima prodati sporazum pod formulom režima „priznali smo lažnu državu Kosovo, samo vam nikad nećemo priznati da smo to uradili“.

Prema njegovom uverenju, Srbija je u ovakvu situaciju došla jer je 2013. godine prihvatila Briselski sporazum kojim se Beograd obavezao da će se država povući sa severa Kosova.

Do dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, Priština nije imala nikakvu vlast nad severom Kosova i Metohije, podsetio je Obradović, koji tvrdi da su Srbi na severu tek sada počeli da shvataju šta im se dogodilo pre 10 godina, prihvatanjem Briselskog sporazuma.

On je protumačio da je presudan trenutak kada su to definitivno shvatili bio kada su dobili nalog od Vučića da povuku barikade.

Barikade su odbrana severa, a ako tražite povlačenje, šaljete im poruku da ste ih ostavili na milost ili nemilost Rosu ili seperatističkim vlastima, tvrdi Obradović.

Prema njegovom viđenju, čak i najzadrtije pristalice aktuelne vlasti ili Srpske liste shvataju da su ostavljeni na milost i nemilost, da ih niko ne štiti i da se tamo prave baze kosovske vojske i policije.

To se radi zato što mora da se potpiše francusko-nemački sporazum, a njega ne možete potpisati ako imate barikade, objasnio je Obradović.

Vlast se predala i spremna je da potpiše i ostavi Srbe i severno i južno od Ibra, konstatovao je on i odbacio tvdnje da je Srbija izgubila rat 1999. godine.

Da je to bio slučaj, ne bi bilo rezilucije 1244 Saveta bezbednosti po kojoj je Kosovo deo Srbije, precizirao je Obradović i ponovio da „mi nismo izgubili taj rat“.

Kosovo je „privremeno okupirana teritorija i samo od nas zavisi da li će biti nezavisna država ili deo Srbije“, smatra predsednik Dveri i napominje da ne bi bilo potrebe za „ovim“ sporazumom da je Kosovo nezavisno.

Kosovo ne priznaje više od polovina zemalja u svetu, među njima pet članica EU i četiri članice NATO, a jedini način da Kosovo postane nezavisno biće ako mi damo potpis, predočio je Obradović.

On ukazuje da se evropskim predlogom traži sve osim formalnog priznanja nezavisnosti Prištine i obrazlaže da „to sve drugo“ predstavlja članstvo u UNESKO, Interpolu, EU, NATO i Ujedinjenim nacijama.

Ako to dobiju, onda im naše priznanje nije ni potrebno, rekao je on, aludirajući na odredbu sporazuma da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u svim međunarodnim organizacijama.

Obradović je izneo i predlog rešenja za pitanje Kosova koji predviđa punu reintegraciju u ustavno-pravni poredak Srbije.

To znači da su Albanci naši državljani, nacionalna manjina koja ima sva ljudska, manjinska, nacionalna i verska prava, precizirao je predsednik Dveri i to ilustrovao stavom da se ne može braniti teritorijalni integritet Ukrajine, a ugrožavati sopstveni.

Ne vidim nijednu državu na svetu koja bi prihvatila da se u miru odreknu dela svoje teritorije, naglasio je Obradović i upitao da li bi Francuska ili Nemačka potpisale ovakav sporazum.

Kada je reč o usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, on smatra da je Srbija krenula putem uvođenja sankcija Rusiji.

Prema njegovim rečima, to se priprema i samo je pitanje da li je naša vlast definitivno krenula putem kapitulacije i izdaje i okretanja ka Zapadu u potpunosti.

Obradović je istakao da je Srbija evropska zemlja i da su Srbi Evropljani, ali da je drugo pitanje da li trebalo da budemo i članica EU.

Pominjući evropske države koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Islanda, Norveške ili Austrije, on je rekao da Dveri vide Srbiju kao deo evropske ekonomske zajednice, koja sarađuje sa zemljama Unije u onome u čemu vide obostrani interes.

Ne vidimo logiku da idemo u EU po svaku cenu, žrtvujući ekonomske i nacionalne interese, i zato smo evroskeptici, zaključio je Obradović.