Boško Obradović: Nismo bili deo ni bivšeg ni sadašnjeg režima

Politička scena u Srbiji je podeljena na dva moćna politička kartela oko aktuelne i bivše vlasti, a između te dve opcije neprestano traje utakmica ostavljajući utisak da su oni jedine opcije. Već tri decenije gledamo Vučića, Tadića, Dačića i ostale, a  nikako  ne dolazi  do neke promene, a politička scena izgleda kao ustajala bara. Mi želimo da ponudimo nešto novo, treći put, jer ima mnogo birača koji nisu ni za aktuelnu vlast ni za povratak prethodne“ – rekao je Boško Obradović, predsednički kandidat koalicije Srpskog pokreta Dveri i Pokreta obnove Kraljevine Jugoslavije, na početku emisije „Pola sata Demostata“, čiji autor je programski direktor Demostata Zorana Panovića, uz objašnjenje da u Srbiji ne postoji klasična podela na levicu i desnicu i da su Dveri partija nove generacije koja odskače od aktuelne političke scene na tragu modernog konzervatizma i hrišćanske demokratije.

Obradović je naveo je da ni u modernom fudbalu pozicije više nisu tako jasno podeljene, ali i da oni u ovoj izbornoj utakmici sa ponosom nose broj 11, koji je nekada bio na Džajićevom dresu. Na zapažanje Panovića da su Dveri partija koja je izdržala mnogo udara, Obradović je rekao da oni ne odgovaraju ni vlasti, ali ni opoziciji, jer ne pripadaju ni bivšem ni sadašnjem režimu, da su položili značajne žrtve u opozicionoj borbi, ali da su istrajni, nezavisni, svoji i prava opozicija ovoj vlasti.

„Mi smo moderna evropska politička organizacija u tragu modernog konzervativizma. Naš cilj je domaćinska Srbija, što je za naše birače mnogo razumljivije od svrstavanja u desni centar ili slične opcije. Mi se zalažemo za porodicu, ćirilicu, tradicionalne vrednosti, Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije…“, objasnio je Obradović i dodao da su pre svega za  koncept domaćinske, samoodržive ekonomije, u kojoj se podrška daje domaćim privrednicima kroz državne subvencije, olakšice, smanjenje poreza na dobit i kreditne linije kojima se favorizuje domaća proizvodnja i potiskuje nelojalna konkurencija.

„Nismo protiv stranih investitora, ali se zalažemo za one koji donose nove tehnologije i ne tretiraju našeg radnika kao jeftinu radnu snagu. Došlo je vreme kada država treba da stane uz svog radnika, ali i poslodavca. Uostalom,  bolje je da se ljudi uz subvencije premeštaju iz gradove u sela i žive mnogo bolje od poljoprivrede i budu svoj na svome, nego  da motaju kablove u stranim multinacionalnim kompanijama za 300 evra“.

Panović je Obradoviću postavio pitanje kako se Dveri snalaze u kampanji koja se vodi paralelno sa dešavanjima u Ukrajini kada se aktuelna vlast prestrojila i sada zaigrala na kartu straha građana kojima samo oni mogu da obezbede sigurnost. „Vlast zloupotrebljava  trenutnu situaciju i predstavlja se kao  jedini zaštitnik naroda, jer mi  imamo tragična sećanja i skreće pažnju sa važnih pitanja i ubija predizbornu kampanju, pa se nameće pitanje – zašto akcize nisu ranije ukinute, zašto je bilo inflacije i pre sukoba, pljačke bankarskih klijenta, zapostavljanja ratnih veterana i  radnika oštećenih u pljačkaškim privatizacijama“, istakao je Obradović.

„Kriminal i korupcija su hronično stanje. Kako biste vi izašli na kraj sa tom hobotnicom, pitao je Panović. „Ovde se nikada nije politički i krivično odgovaralo za štetu nanesenu državi, jer to ne može ni da sprovede neko ko je do sada bio na vlasti. Neophodna je krivična odgovornost za nekoga ko je oštetio budžet, uz oduzimanje imovine i finansijsku kaznu za one  koji ne mogu da dokažu poreklo imovine. Lustracija je neophodna kao  i zabrana bavljenja politikom, makar na pet ili deset godina, kao i u drugim zemljama. Ona treba da datira od početka višestranačja. To je vrsta kazne koja diskvalifikuje iz bavljenja politikom onih koji su dokazano odgovorni“, kaže Boško Obradović.

Panović je uz konstataciju da je Vučić podelio Srbiju i doneo i neke nove podele, pitao Obradovića da li bi on bio predsednik svih građana Srbije i na koji  način bi to realizovao. „Red je da prvo dam ostavku na mesto predsednika stranke koja me je kandidovala kao simbolički gest koji pokazuje da ću  biti predsednik svih građana i da u javnim i medijskim nastupima budem pokrovitelj pozitivnih vrednosti, koji će emitovati toleranciju, a ne biti generator mržnje. Predsednik Srbije ne treba da se meša u posao Vlade i time krši ustavne nadležnosti. On treba da bude samo inicijator  dobrih ideja, dobrih vizija i dobrih planova, a Vlada treba to da realizuje“- poručio je Obradović, uz napomenu da se Dveri zalažu za parlamentarnu demokratiju.

„Mi smo garant poštovanja demokratije, ljudskih prava i Ustava. Sa nama je lako razgovarati kada su opšti interesi u pitanju. Spremni smo da saslušamo svačije mišljenje. Svi koji su sa nama razgovarali  uverili su se da smo ozbiljni i odgovorni ljudi koji su spremni na saradnju. Čak  ljudi koji su potpuno drugačijih političlih stavova nemaju negativno mišljenje o nama. Ponosimo se time, jer nas na to na neki način obavezuje i naša vera. Mi smo hrišćanski tradicionalisti. Koliko poštujemo svoju veru poštujemo i tuđu. Uvažavamo sve vere i nacije. Samo onaj koji je utemeljen u svome može da poštuje i tuđe“- kaže Obradović, uz napomenu da je sloga u ovom trenutku neophodna Srbiji. „Mi to zovemo sabornost. Nedostaju nam i pozitivni primeri. Mediji su preplavljeni lošim primerima, negativnim dešavanjima, privatnim sudbinama. Treba nam afirmacija  uspešnih ljudi, mladih ljudi i ljudi koji šire optimizam i dobrotu“.

Na pitanje da li se Dveri zalažu za predsednički ili kancelarski sistem, Obradović je odgovorio da je suština u osnovnoj ideološkoj platformi, a to je povratak kraljevini u kojoj nećemo imati predsednika, već kraljevsku vladu, a time i kancelarski sistem.

„Monarhija se neće vraćati nasiljem, kao što je ukinuta, već ustavotvornim promenama, odnosno ustavotvornom skupštinom na kojoj bi se izabrani predstavnici naroda odlučili za parlamentarnu monarhiju. Na taj način bismo raskinuli sa komunističkim nasleđem i vratili Srbiju u porodicu evropskih monarhija, koje su najuređenije države sa najvišim stepenom blagostanja za građane. Nema monarhije koja nije dobro uređena.

Kada je reč o spoljnjoj politici,  Obradović je naveo da Dveri  izdvajaju četiri najvažnije tačke:

1.Vraćanje tradicionalnih saveznika i to iz vremena Prvog i Drugog svetskog rata, a to su, pre svega, SAD od  kojih bismo tražili da se u Vašingtonu podigne spomenik đeneralu Draži Mihajloviću koji je spasio više od 500 američkih i savezničkih pilota i koji je bio prvi ustanik u okupiranoj Evropi tog vremena;

2. Rusiju vidimo kao najvažnijeg strateškog partnera. Nema uvođenja sankcija niti članstva u NATO;

3. S obzirom da nas EU ne želi uspostavićemo bilateralnu saradnju, kao deo ekonomskog evropskog prostora, jer  takve sporazume imaju i druge zemlje koje nisu u Uniji;

 4. U regionalanoj politici se okrećemo novom pristupu, jer želimo saradnju sa našim susedima. Nikada se nećeno složiti u narativima, pa se treba okrenuti zajedničkim interesima, jer građani žele pogled u budućnost. Neophodno je da prevaziđemo razlike i da ne razgovaramo o onome o čemu se nikada nećemo složiti. Imamo mnogo zajedničkih interesa u ekonomiji, ekologiji, kulturi… Građani ne žele povratak u prošlost već žele pogled u budućnost. To je moderna regionalna politika.

Kako je naglasio lider Dveri: „Za nas su važne i srpske integracije i zato treba da ukinemo granice između Srbije i Republike Srpske i Crne Gore, jer je to potpuno prirodno jedinstvo, a posle  možemo da razgovaramo i o Mini Šengenu, zašto da ne… Mi smo mnogo žrtvovali jugoslovenstvu, pa i evropskom putu. Srpsko stanovište treba da bude najvažnije  načelo srpske državne politike bez iluzija jugoslovenstva, evropskih i svetskih  integracija  i tu ne treba imati ograničenja. Možemo se okretati i severu, zapadu ili jugu. Treba da budemo okrenuti ka svim stranama sveta, jer pre svega treba da gledamo svoje interese“.

Panović se osvrnuo na participaciju Dveri u „Savezu za Srbiju“ uz zapažanje da su oni davali izvesnu dinamiku njihovom delovanju uz neke avangardne poteze.

„Savez za Srbiju“ je razočarao deo naših birača, jer su smatrali da ne treba sarađivati sa ljudima koji su već vršili vlast. Dveri su u tom trenutku smatrale da je nama potrebna ujedinjena opozicija i to je bila neka vrsta tehničkog  saveza da bismo došli do poštenih izbora. I danas mislim da je ta ideja bila dobra, a zašto je „Savez“ ugašen je pravo pitanje, pri čemu se sada  pravi neka  ujedinjena Demokratska stranka“.

Neizbežno je bilo i pitanje o neprijantom susretu sa Dijanom Hrkalović, nekadašnjom državnom sekretarkom MUP-a. „Ona i ja smo se suočili u policijskoj stanici u Guči, tokom izbora u Lučanima decembra 2018. godine. Hrkalović je iz policijske stanice komadovala nekim parapolicijskim i kriminalnim snagama, a mi smo tada tražili oslobađanje naših aktivista. Izneo sam da je ona eksponent mafije i da stoji iza kriminalnih klanova i čini mi se sam bio prvi koji je govorio o kriminalu u vrhu MUP i aktuelne vlasti. O tome sam napisao i knjigu „Kriminalni krugovi“, a zanimljivo je da su se hapšenja dešavala bukvalno po poglavljima moje knjige – Papić, Hrkalović, Belikukov klan.. Najvažnije je, ipak, da  su svi oni bili članovi SNS i deo režima do trenutka kada su se posvađali – naglašava Obradović.

„Cilj je smena celog sistema“

Na pitanje o koalicionom kapacitetu Dveri, Boško Obradović je izrazio stav da ga smatra velikim, jer mogu da razgovaraju i sa levim i desnim partijama zbog toga što se zalažu za tradicionalne vrednosti, a pri tome poštuju Ustav, ljudska prava i demokratske institucije, pa da mogu biti čak i „najmanji zajednički imenitelj“ u političkom spektru Srbije. „Važno je da sistem nikada ne može da se promeni ako ne dođu stručni i pošteni ljudi, a cilj nije samo smena Vučića već celog sistema koji se nije menjao 30 godina“ rekao je Obradović uz tvrdnju: „Vučić je umoran i odlazi. Mi treba da se spremamo za vreme posle Vučića“.