Boško Obradović: Valutna klauzula izvor neprestane pljačke

  Ovi uvereni evroskeptici u tom dokumentu pozivaju se i na primer Evropske komisije koja je u decembru 2013. godine sa 1, 5 milijardi evra kaznila osam velikih međunarodnih finansijskih institucija zbog finansijskih malverzacija. Vođa pokreta i šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović u razgovoru za Danas objašnjava šta su predložene mere, ističući da je jedna od najvažnijih zabrana ugovaranja valutnih klauzula. „Najdrastičniji je primer kredita indeksiranih u švajcarskim francima gde posle 10 godina otplate kredita klijenti imaju da vrate više nego na početku kreditnog zaduženja. Kakvi su to krediti i kakve su to banke? U pitanju je legalno zelenašenje i pljačka građana Srbije“, ističe naš sagovornik.

*Dakle, zalažete se za ukidanje valutne klauzule i prebacivanje svih kredita u dinar. Koliko je to ostvarivo?

– Već duže vreme ukazujemo da su građani i privreda Srbije, koji pretežno zarađuju i posluju u dinarima, izloženi rizicima promene odnosa vrednosti valuta, koje su podložne pretežno spekulativnim uticajima krupnih finansijskih institucija, potezima stranih banaka i njihovih centralnih banaka. Primer za to su posledice koje trpe korisnici kredita u švajcarskim francima i evrima sa ugovorenom valutnom klauzulom. Stoga, zahtevamo od NBS da preduzme mere kojima će se zabraniti ugovaranje valutne klauzule u odnosima sa klijentima banaka u Srbiji, s obzirom da se ovakvi krediti ne isplaćuju u stranoj valuti, niti se ugovaranje valutne klauzule može bilo kojim drugim, pravnim ili ekonomskim argumentima opravdati.

*Pozivate se na praksu iz EU. Zbog čega, ako spadate u uverene evroskeptike?

– Svima onima kojima su puna usta EU, a u Srbiju nikada ništa dobro iz Evrope nisu doneli – stavili smo da znanja da su Dveri spremne da slede dobre evropske primere. Jedan takav primer je istraga Evropske komisije koja je utvrdila da su osam međunarodnih banaka, među kojima Barclays, Deutsche Bank, Societe Generale, Credit Agricole, HSBC, RBS, JP Morgan i druge, koje su članice euribor panela, svojim nedopuštenim radnjama manipulisale ovom stopom, koja je neposredno uticala na visinu kreditnih obaveza više hiljada građana i privrednih subjekata i u Srbiji. Na osnovu dokaza, Evropska komisija je krajem 2013. pomenute banke kaznila novčanom kaznom od 1,5 milijardi evra. Navedeni finansijski skandali i te kako su bitni i sa stanovišta velikog broja građana i privrednika u Srbiji, koji su zaduženi kod banaka i otplaćuju kredite, čija rata između ostalog zavisi i od kretanja stope euribor. Napominjemo da je da je ovo samo jedan primer iz evropske prakse i pitamo koliko su banke kažnjene u Srbiji za poslednjih 16 godina koliko traje taj naš famozni put pridruživanja EU. Nažalost, do sada državni organi, uključujući i one kojima je u nadležnosti nadzor nad finansijskim sistemom i bankarskim poslovanjem, ništa nisu preduzeli u zaštiti interesa domaćih klijenata.

NBS nije monetarno suverena

– Naš najveći državni problem jeste to što Narodna banka Srbije nema monetarnu suverenost i previše zavisi od stranih finansijskih subjekata, tačnije što se ništa ne pitamo u sopstvenoj državi. Zahtevamo od NBS i drugih državnih organa da svoju regulatornu i nadzornu delatnost usmere tako da sve obaveze privrednih društava, preduzetnika i građana Srbije po osnovu kamate na kredite koji su vezani za indekse poput euribora i libora proglase ništavnim, a da se korisnici kredita obeštete za iznose date po tom osnovu, kao i da se razmotre konkretni slučajevi postupanja banaka u Srbiji u vezi sa ugovaranjem takvih uslova i eventualno izreknu kaznene i korektivne mere.

 

Zaštititi prezadužene porodice

– Predložićemo i donošenje Zakona o zaštiti prezaduženih porodica kojim bismo uveli lični stečaj, zabranili oduzimanje porodičnog doma i na taj način zaštitili građane od privatnih izvršitelja. Predlažemo i dodatno oporezivanje stranih banaka, hitno rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, obnovu nekadašnjeg državnog Zavoda za obračun i plaćanja, osnivanje državne Razvojno-investicione banke, kao i početak pregovora o otpisu i reprogramu dugova prema međunarodnim kreditorima… To su prave teme koje se nisu mogle čuti u ranijim sazivima skupštine i na kojima ćemo insistirati.