Boško Obradović: Zlu se treba suprotstaviti silom

Ne pristajem na političku korektnost, koja je novo ime za autocenzuru, odgovorio je Boško Obradović, lider Dveri, pisanim putem na pitanje Danasa kako se oseća naspram učestalih pitanja o tome zbog čega mu mediji daju prostora, imajući u vidu da je reč o političaru koji je nasilan, koji propagira politiku netrpeljivosti prema seksualnim, verskim, nacionalnim manjinama, podsmeva se žrtvama ratnih zločina, organizuje skupove podrške haškim osuđenicima…

– Ako kažem da se u Srebrenici nije desio genocid – time ne negiram zločine na svim stranama u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. Ako kažem da je homoseksualizam postao agresivna ideologija koja se nameće našoj deci – to ne znači da se mešam u bilo čiju privatnost. Ako oštro kritikujem vlast i podižem glas opozicije – nisam nasilan, već se borim za osnovna demokratska prava. Nije stvar u nasilju, već u suprotstavljanju diktaturi. Mi smo žrtve raznih kleveta i etiketa, kako od strane vlasti, tako i od strane Druge Srbije. Recite lepo: ne slažemo se sa Dverima, nemojte izmišljati i lagati. Zašto ne bismo otvorili javnu raspravu i malo porazgovarali o svemu, sučelili argumente? Nećete, plašite se, navikli ste na jednopartijski sistem i odsustvo drugačijeg mišljenja, od bivših marksista postali ste fanatični građanisti i evrounijati, ali biste da i dalje budete totalitarni CK i „jedina istina? – žao mi je, to vreme je prošlo. Imamo pravo na slobodu misli i izražavanja.

* Da li političke okolnosti, situacija u društvu, način vladanja aktuelnih vlastodržaca može biti izgovor za nasilno i vulgarno ponašanje? I kako Vi gledate na druge ljude koji pronalaze opravdanje za nasilje?

– Nisam izabran za narodnog poslanika da ćutim. Ne podnosim kada me neko gazi, maltretira, krade i ponižava. Ko to voli glasaće za Vučića, ko to ne voli glasaće za Dveri. I to je pošteno. Inače, Tolstoj se zalagao za nesuprotstavljanje zlu silom. Nisam pristalica ovog Tolstojevog učenja. Ne opravdavam nasilje, ali ni ćutanje dok Srbija i Beograd propadaju. Kao u svemu, treba naći meru: da se suprotstaviš vlastima, a da ne padneš na njihov nivo. U nastupu Dveri nikada nema vulgarnosti, ali ima borbenosti. Ne možete očekivati da vas ljudi podrže, a vi ne pokazujete nimalo hrabrosti.

* Kakav primer dajete mladima, i u načelu građanima, nasilnim ponašanjem? Predstavljate se kao tradicionalisti, kojima je stalo do vere i nekih principa, a nastupate, u najmanju ruku, recimo, nehrišćanski. 

– Što se tiče tradicije, znate kako kaže naš narod: sa gospodom gospodski, a sa barabama onako kako jedino mogu da te razumeju. Na ličnom nivou trudim se da se ponašam hrišćanski i da okrenem i drugi obraz – na političkom nivou to je neprihvatljivo jer su u pitanju opšti interesi. Ne možete okrenuti drugi obraz kriminalu i korupciji u vrhu Vučićeve vlasti, gušenju slobode govora, prebijanju novinara, noćnom rušenju u Savamali… 

* Nedavno Vas je sociolog Jovo Bakić nazvao moralno tupim, aludirajući na Vašu politiku negiranja zločina nad pripadnicima drugih naroda i nedavni skup podrške Ratku Mladiću u danu kada je osuđen zbog smrti više hiljada ljudi nesrpske nacionalnosti. On je, međutim, istovremeno govorio o tome kako se ponašate baš onako kako Vaše pristalice to od Vas očekuju. Šta to govori onda o Vašim pristalicama, odnosno kakav im Vi primer dajete? 

– Nema veće moralne tuposti od odsustva saosećanja za stradanje svoga naroda. Rukovodim se Šantićevim stihom: „Mene sve rane moga roda bole?. Treba konačno napraviti razliku između rodoljublja i šovinizma. Mi volimo svoj narod, a ne mrzimo nikoga. Mislim da se iza svih sličnih optužbi krije želja mnogih da se razbije patriotski duh nacije, inače jedno od najplemenitijih ljudskih osećanja. Ne želim da budem veći patriota od jednog Amerikanca, Francuza, Nemca ili Jevrejina, ali ni manji. Ako je svuda patriotizam pozitivno osećanje – zašto se jedino u Srbiji doživljava kao nešto negativno? 

* Sa kim ćete nastupiti na predstojećim beogradskim izborima? 

– Sa čistom biografijom, moralnim uverenjima da politika ne isključuje poštenje i konkretnim programom za grad Beograd. Ako građani hoće nekoga ko nije bio na vlasti, ko iza sebe nema nikakve afere, ko predlaže da se od Beograda napravi porodičan grad – ima Dveri. Najvažnija stvar koja treba da se reši u Beogradu, pored zdravstvene zaštite, gradskog saobraćaja, urbanističkog i komunalnog haosa, jeste decentralizacija – kako da gradskim opštinama ostane više para i imovine na raspolaganju. Ne mora opozicija da izađe na gradske izbore u jednoj koloni. Koliko god da ima opozicionih kolona, najvažnije je da nijedna kolona opozicije ne ostane ispod cenzusa. 

* Vuk Jeremić je rekao da bi voleo da i Vaš pokret bude deo koalicije oko Dragana Đilasa. Da li Vas je Đilas zvao i šta mislite o njemu kao kandidatu? 

– Nisam se video sa Đilasom, čak ga nikada nisam ni upoznao, bio je neko vreme odsutan iz naše opozicione borbe protiv Vučićeve vlasti. Nemam problem da razgovaram sa svima u opoziciji, ali za sve važi isto pitanje: Šta je ideja? Da odu Vučić, Mali i Vesić, a da sve ostane isto? Da „Bus plus“ nastavi da pljačka Beograđane? Ne verujem u lepe i prazne priče političara. Dajem poštenu ponudu: da se svi javno obavežemo da nećemo ulaziti u vlast sa SNS posle izbora, da je borba protiv kriminala i korupcije prioritet, i da svi overimo ostavke kod notara ako u prvih 6-12 meseci ne ostvarimo svoja glavna predizborna obećanja. 

* U kakvom ste odnosu sa Sašom Jankovićem? Da li Vas je on zvao da budete deo koalicije?

– Nisam ga video još od predsedničkih izbora. Negde je nestao. Mislim da je propustio svoju šansu.

* Prepoznati ste kao vrlo mogući partner DJB na gradskim izborima. Vodite li razgovore o tome i dokle ste stigli?

– Imamo dobru saradnju sa poslaničkom grupom DJB u Narodnoj skupštini. Između nas ima velikih ideoloških razlika, ali i sličnosti u kritici aktuelne vlasti. Razgovaramo o svemu.

* U javnosti se dosta govori o tome ko je iskrena a ko neiskrena opozicija. U svakoj varijanti, nazovimo ih i teorijama zavere, Vi ste uvek ocenjeni kao iskrena opozicija. Iz takve pozicije, kako komentarišete navode o tome da zbog ucenjivačkog potencijala, Vučić, pored Čedomira Jovanovića i Dragana Šutanovca, drži u šaci i Dragana Đilasa i Aleksandra Šapića, odnosno može da manipuliše njihovim izbornim rezultatima?

– Ako Vučić plaća privatne i poslovne dugove Čedomira Jovanovića, ili ako Nenad Čanak sedi u gradskoj vlasti sa SNS u Novom Sadu, ili ako Šešelj i Vučić imaju dogovor o međusobnom nenapadanju – kakva oni onda mogu biti opozicija? Kakva je opozicija Dragan Šutanovac kada bi na Vučićevom mestu radio sve isto kada je u pitanju put Srbije u EU po svaku cenu, priznanje takozvane nezavisnosti Kosova, saradnja sa NATO i MMF, ili subvencionisanje stranih firmi? Ovde se traži prava opozicija Vučićevoj vlasti, koju on ne može da uceni jer je ne drži u fiokama policije, tužilaštva i sudova. Znam da su to Dveri, a ne znam u kakvim su odnosima Đilas i Šapić sa Vučićem. To je pitanje za njih. Ono što je za mene sporno: nije ih nigde bilo svih ovih godina dok smo se svi mi borili protiv SNS. Međutim, ponavljam, svi su dobro došli u opoziciju, ali da javno potpišu da posle izbora neće ući u vlast sa SNS. Da nam se ne desi neki novi Boško Ničić u Beogradu: da birači glasaju za opoziciju, a da glasovi posle izbora odu vlastima.

Borba da Mali i Vesić završe u zatvoru

„Stvar je jednostavna: da biste bili opozicija, morate da se dokažete. Ako se niste do sada dokazali – što bismo vam verovali sada. To je prednost Dveri u odnosu na mnoge druge učesnike izbora: mi smo dokazana opozicija. Sa nama su birači na sigurnom: to je siguran glas za neodstupnu borbu da Mali i Vesić završe u zatvoru. I da sa padom Vučića padne i njegova loša politika i čitav korumpirani sistem, a ne da sve ostane isto ili se vrati na staro.“