Bošnjačko nacionalno vijeće odlučuje o ostavci predsednika 24. juna

Naime, nedavna inicijativa Izvršnog odbora BNV za uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak, oblast na jugozapadu Srbije i severu Crne Gore, ukazala je na neslaganje predsednika Džudža sa njom, ali i na razdor između dve liste koje čine većinu u ovom organu.

Izvršni odbor BNV je ovu inicijativu poslao državnim organima Srbije, Crne Gore, Evropskoj uniji, OEBS-u i Savetu Evrope, a Džudžo se tada u medijima oglasio da ne zna ništa zvanično o tome.

Nakon poslednjih izbora za savete nacionalnih manjina u Srbiji, u novembru 2018. godine, većinu u BNV formirale su liste „Samoopredeljenje“ (14 većnika) i „Vakat“ je (8 većnika), dok je lista „Matica Bošnjaka“ (13 većnika) ostala u opoziciji, piše Radio Slobodna Evropa.

Nosilac liste Samoopredeljenje bio je Sulejman Ugljanin, lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka i nekadašnji ministar bez portfelja, koji je tu funkciju obavljao od 2008. do 2014. godine, dok je listu „Vakat je – prof. dr Sait Kačapor“ podržala partija Rasima Ljajića, aktuelnog vicepremijera u Vladi Srbije, te ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Opoziciona „Matica bošnjačka – akademik Muamer Zukorlić“, je lista aktuelnog narodnog poslanika i nekadašnjeg muftije Islamske zajednice u Srbiji.

Nekoliko dana nakon slanja pisama izborna lista „Samoopredeljenje“ zatražila je od Džudža da podnese hitnu i neopozivu ostavku i vrati mandat većnika ovoj listi u najkraćem mogućem vremenskom roku, što je on odbio.

Džudžo: Specijalni status bez razgovora

Džudžo kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je sve kulminiralo onog trenutka kada je on odbio da potpiše inicijativu za specijalni status Sandžaka, jer ona nema podršku obe liste čijim je glasovima izabran na ovu funkciju.

„Zakazao sam sednicu BNV, a svaka inicijativa za mojom smenom i razrešenjem ukoliko bude imala većinu biće potpuno legalna i legitimna. BNV, koje sam u ranijim sazivima vodio 11 godina, vidim kao telo koje je u službi ostvarivanja kolektivnih nacionalnih prava Bošnjaka. Svaku drugu svrhu ne vidim, niti sam zainteresovan da budem predsednik BNV, ako ono ne funkcioniše na taj način“, kaže za RSE Džudžo.

On kaže da je sama inicijativa za specijalni status Sandžaka za njega lično najmanje sporna, te da bi on radije koristio termin „autonomija Sandžaka“ i podseća da je zbog te ideje za vreme režima Slobodana Miloševića bio hapšen 11 puta.

„Ideja za specijalnim statusom je na nakaradan način inicirana, bez razgovora, koncenzusa i konsultacija čak i sa mnom, kao predsednikom BNV. Pre nekoliko dana je neko iz te liste došao i pokušao da me natera da potpišem nešto što smatram da je sadržajno u redu, ali se ne može smatrati idejom BNV, jer iza nje ne stoje i većnici sa liste „Vakat je“. Ja sam ponudio i još uvek nudim tekst rezolucije koji je prihvatljiv za većnike sa obe liste, gde se Sandžak vidi kao regija sa regionalnom samoupravom“, kaže Džudžo.

Ipak, on smatra da će do okončanja ovih dešavanja u BNV najveću štetu imati sami Bošnjaci, te da oni koji vode ovakvu vrstu politike dovode u pitanje veliki projekat otvaranja studijskog programa bosanskog jezika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

On tvrdi da je pre nekoliko dana prilikom ulaska u prostorije BNV napadnut njegov šef kabineta i vozač Almir Pejović, te da je na taj način i njemu onemogućeno da fizički obavlja svoje nadležnosti u skladu sa zakonom u tim prostorijama.

Škrijelj: Džudžo uključen u režimski proces

Sa druge strane, predsednik Upravnog odbora liste „Samoopredeljenje“ Ahmedin Škrijelj demantuje da je Džudžu zabranjen ulazak u prostorije BNV.

„Naprotiv, treba da dođe u BNV, da podnese ostavku i izvrši primopredaju dužnosti. BNV je opšte javno dobro za sve Bošnjake, imali ili nemali funkciju, ono postoji i funkcioniše više od 28 godina, pojedinci se mijenjaju, a institucija opstaje“, rekao je Škrijelj za RSE.

On tvdi da Džudžo od stupanja na dužnost predsednika odbija da realizuje izborni program, te da je oduzimanje njegovog mandata sasvim logičan postupak.

„On je za većnika izabran kao kandidat liste „Samoopredjeljenje“, koja je dobila 43 odsto glasova koji predstavljaju izbornu volju Bošnjaka Sandžaka i nijedan pojedinac nema pravo da stavi sebe iznad toga. Od uspostavljanja novog saziva BNV srpski državni organi konstantno pokušavaju da stave Veće u službu aktuelnog Vučićevog režima, sa vrlo jasnim ciljem da uvedu privremene mere. Konstatujemo da je Džudžo svojim ponašanjem aktivno uključen u taj proces“, tvrdi Škrijelj.

On kao jedino rešenje novonastale situacije vidi da Džudžo ispuni svoju obavezu prema biračima koji su glasali za program liste „Samoopredjeljenje“ i vrati mandat.

Teritorija Sandžaka na kojoj bi prema toj inicijativi bio uspostavljen specijalni status obuhvatala bi područja sadašnjih opština Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj u Srbiji, te Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje u Crnoj Gori.

Rešenje u prevremenim izborima?

Novinarka dnevnog lista Danas Safeta Biševac, dobar poznavalac prilika u Sandžaku, smatra da iza ovih dešavanja stoje političke ambicije SDA Sandžaka i Sulejmana Ugljanina da ponovo uspostave kontrolu nad BNV.

„U ranijim sazivima BNV Ugljaninova lista je imala apsolutnu kontrolu i većinu, a od ovog novog saziva to više nije slučaj. Ugljaninovim pozivima za smenu Džudža pokušava ponovo da uspostavi kontrolu nad BNV, a sve u sklopu predstojećih parlamentarnih izbora na proleće, tako da bi kontrola nad BNV bila odlična polazna tačka za njihovu predizbornu kampanju“, kaže Safeta za Radio Slobodna Evropa.

Ona dodaje i da ova dešavanja pokazuju i svu nezrelost političke elite sandžačkih Bošnjaka, jer BNV čine tri liste, što je preslikana tamošnja politička situacija, koje ne mogu očito da se dogovore i uspostave kakvu- takvu saradnju.

Veruje da su prevremeni izbori za BNV rešenje situacije, ali se plaši da se izborni rezultati neće drastično razlikovati od poslednjih, što opet dovodi do toga da bi bošnjački političari morali da sklope neki dogovor i osnovne uslove saradnje da bi BNV, koje je veoma važna institucija za Bošnjake u Sandžaku, moglo da funkcioniše.

Mandat nacionalnih saveta traje četiri godine, a u njihove nadležnosti spadaju obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina.