Nema govora o srpskoj intervenciji u regionu: Sagovornici Danasa o izjavi Donike Gervala da predsednik Srbije priprema vojnu agresiju na Balkanu

Komentarišući izjavu ministarke spoljnih poslova Kosova Donike Gervala koja je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rekla da predsednik Srbije Aleksandar Vučić priprema vojnu agresiju na Balkanu, baš kao i Vladimir Putin u Ukrajini, Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže za Danas da „Srbija ne bi bila agresor i da kojim slučajem vojno interveniše na prostoru Kosova i Metohije“.

Prema rečima Balše Božoviča, ovo su izjave koje ne doprinose spuštanju tenzija u osvit nastavka dijaloga između Beograda i Pristine, kao i da smatra da se daju za domaću političku upotrebu.

– Ono što je važno jeste da je buducnost i Kosova i Srbije u Evropskoj Uniji i da to treba da bude cilj i jednih i drugih. Sto pre budemo imali sveobuhvatni sporazum pre cemo imati ekonomsku, politicku i bezbednosnu izvesnost. Zato je i važan dolazak Eskobara u Beograd i Pristinu jer ce imati za cilj vraćanje fokusa na postizanje dogovora kroz dijalog – smatra naš sagovornik.

Podsetimo, Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan ponovo je danas bio u poseti Kosovu, a sutra stiže u Beograd.

Postavlja se pitanje da li je osnovana izjava ministarke spoljnih poslova, odnosno da li režim Vladimira Putina preko vlasti u Srbiji istinski preti izazivanjem sukoba na Zapadnom Balkanu.

– Namera Rusije da izazove sukobe na Zapadnom Balkanu postoji već dugo. Nije ni tajna da je Rusija koristila srpske službe i SPC za podrivanje mira u regionu. Podsetiću na pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. i pokušaj državnog udara u Severnoj Makedoniji 2017. godine, zatim na ponovno destabilizovanje Crne Gore 2021. tokom hirotonisanja proruskog mitropilita SPC na Cetinju. Zatim tenzije u Bosni i Hercegovini. To su sve pokazateji da je Rusija vrlo aktivno radila na podrivanju mira u regionu i da je Rusija to radila prevashodno preko svojih veza u Srbiji – smatra Balša Božović.

Srećom po nas, dodaje on, eskalacija sukoba je sve manje moguća jer su proruske snage izgubile na snazi u regionu usled sve goreg položaja ruske vojske koja gubi rat u Ukrajini.

– Da je Putin dobio rat u tri dana, kao što su najavljivali Vučićevi mediji u Srbiji, destabilizacija i eskalacija medhuetničkih sukoba kod nas bi bila mnogo izvesnija. Imamo ujedinjen ceo zapadni svet protiv ruske invazije i to sigurno doprinosi i miru kod nas – smatra on.

Prema njegovim rečima, Eskobar dolazi kao američki izaslanik za region upravo da bi se pokazalo koliko SAD drže fokus na Zapadni Balkan pa i Srbiju koja jedina u regionu nije uvela sankcije Rusiji.

– Zapad se itekako konsolidovao iako je režim u Srbiji na žalost jedini u regionu koji to ne vidi. Zato je i Vučićeva spoljna politika neodgovorna i antievropska i doživela je debakl. Posledice ćemo tek osetiti – zaključuje Božović.

Dragomir Anđelković, s druge strane, napominje da Srbija ne bi bila agresor i da kojim slučajem vojno interveniše na prostoru Kosova i Metohije.

– To je naša teritorija i prema važećoj Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Drugo pitanje je da li bi zbog toga ušli u sukob sa NATO snagama, koje su 1999. godine izvršile agresiju na našu zemlju i okupirale južnu srpsku pokrajinu. Rizik da se to desi bio bi realan. A Srbija niti ima snage da ratuje sa tako moćnim blokom, niti je ekonomski i politički mudro da prekomerno zategne odnose sa vodećim zapadnim državama. To dobro znaju i donosioci odluka u Beogradu – kaže on.

Stoga, dodaje, jasno je da su albanske priče o nekakvoj predstojećoj srpskoj agresiji besmislene.

– Drugo pitanje je što je aktuelna vlast svojim potezima prepustila Srbe čak i na severu Kosova, gde su ranije oni sami imali mehanizme da se brane uz posrednu pomoć ostatka Srbije, na milost i nemilost Prištini. Ukinuvši snažnu Civilnu zaštitu koja je postojala na pomenutom delu naše južne pokrajine do 2016. godine, zvanični Beograd je doveo do takvog stanja – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, radilo se o instituciju koja je okupljala 753 pripadnika vojske i policije Srbije rođenih na Kosovu, a daleko je bilo od toga da je imala tek „civilni“ karakter.

– Otuda, pre vladajućim strukturama može da se prebaci da su radi poboljšanja svog imidža u Berlinu, Vašingtonu i Briselu, zanemarili bezbednost Srba na delu Kosova koji je još nedavno bio u stanju da se odbrani bez direktnog angažovanja npr. Vojske Srbije – nego da se spremaju da ugroze Albance na prostorima naše secesionističke pokrajine. Prištini je plasiranje takve laži potrebno kako bi pokušala da izvuče veću podršku NATO sila za formiranje nelegalnih tzv. oružanih snaga Kosova – zaključuje Anđelković,