Gojko Božović Foto: Stanislav MilojkovićPredsednik Aleksandar Vučić poručio je da ne pristaje na prelaznu vladu i da opozicija ne može na vlast bez podrške naroda. Gojko Božović, urednik izdavačke kuće Arhipelag, kaže da bi pristanak na prelaznu vladu značio priznanje da u društvu postoji politička kriza i dodaje da se vlast neće odreći mehanizama na kojima se zasniva.
„Vlast opstaje na produbljivanju razlika, na polarizaciji, obraćaju se isključivo jednom delu javnosti“, istakao je Božović u Novom danu.
On objašnjava da za aktivne političare to možda nije problem, ali jeste za predsednika države, koji javnost koja nije „njegova“ isključuje i optužuje za najteža nepočinstva.
Vučić je na Glavnom odboru SNS, održanom u nedelju, poručio i da će više od polovine sadašnjih ministara biti zamenjeno u novoj vladi.
Božović kaže da mu ta izjava liči na otvorenu populističku poruku koja treba da pokaže javnosti da je predsednik bolji od svojih pristalica i neposrednih saradnika.
„Kao što se nekada govorilo da Tito nije obavešten i da zna šta ovi njegovi rade, bilo bi mnogo drugačije. Moguće je promeniti ideologiju, moguće je promeniti politiku, moguće je promeniti zaključke, glavni odbor, pola vlade, celu vladu, moguće je promeniti možda čak i narod, jedino što je nemoguće je promeniti samog vođu. To je osnova svake vrste populizma, da se u kultu ličnosti susreću sve osobine vlasti. Svi drugi su zamenljivi i samo deo jedne šire predstave u kojoj moraju da postoje i druge funkcije“, objašnjava gost Novog dana.
On dodaje da najava promene ministara u samoj stranci podstiče jaku takmičarsku atmosferu, koja neće dovesti do toga da ministri rade bolje, već da „uđu više u volju glavnog vođe“, odnosno biče pokorniji nego što su sada.
Govoreći o bojkotu izbora, Božović kaže da je to način da opozicija postane aktivna i vidljivija nego što je sada, ali i da se formira opoziciono javno mnenje i jedna vrsta kritičkog mišljenja.
„Posle protesta koji traju više od devet meseci u taktičnom smislu opozicija nema načina da postane aktivni protivnik režima osim da proglasi bojkot, jer ljudi na protiestima to očekuju. Postoje i politički razlozi, opozicija je medijski neravnopravna, postala je potpuno nevidljiva i tretira se kao stalno pristuni untrašnji neprijatelj“, kaže Božović.
Prema njegovoj oceni, prihvatanje izbora po sadašnjim uslovima značilo bi prihvatanje sadašnjeg poretka kao legitimnog.
Parlamentarne stranke koje odluče da izađu na izbore, poput LDP, LSV i SRS, gost Novog dana i ne vidi kao opoziciju, već kao „voljne ili nevoljne pratioce režima“.
„Bojkot znači otvaranje političke krize na koju ni međunarodna zajendica ne bi mogla da ostane imuna, a ni ona nije nevina. Zbog vlastitih interesa dopustila je stvaranje autokratskih režima na Zapadnom Balkanu, koji iznutra u potpunosti kontrolišu situaciju i guše političke slobode, a s druge strane su veoma kooperativni prema spolja“, ocenjuje situaciju u regionu Božović.
Govoreći o posrednicima iz Evropske unije, čija je misija u Srbiji da privole opoziciju i vlast na dijalog, urednik Arhipelaga kaže da se oni ne trude da uslovi budu bolji, već da opozicija izađe na izbore.
„Oni su svesni da nijedna politička odluka koja se donose posle izbora neće biti legitimna. Aranžman koji Evropska unija demonstrira na Zapadnom Balkanu mije dobar ni za Balkan ni za EU“, dodaje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
