Božović: Sukob između Srbije i CG se mora prevladati i rešavati mirno

On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, ocenio „da su Crna Gora i Srbija adekvatno komunicirale jedino u vreme Zorana Đinđića, posle čega je sve bilo u znaku velike neodređenosti i neiskrenosti“.

Iako postoje „istorijske činjenice kada je reč o obe države“, ovde aktuelna vlast „zamera ‘žutima’ što su dozvolili Crnoj Gori da ode, kao da je neko držao za perčin, pa je popustio“, rekao je Božović u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić.

Za Božovića, koji je profesor beogradskog univerziteta u penziji, izjave predstavnika srpskih vlasti „da je Crna Gora srpska država“ ili da je „režim u Podgorici antisrpski, srbomrzački i bezbožnički“ deluju zastrašujuće. Kao da je reč o „potrebi da se konstatno proizvodi novi sukob“, predočio je Božović, saglasan sa ocenama da je narativ o Crnoj Gori, godinama unazad sličan, bez obzira ko je na vlasti i da ovde „imamo neprekidne sukobe“.

Prema njegovom stavu, ovaj sukob se mora prevladati i rešavati mirno, u atmosferi u kojoj se ljudu čuju i vide, da niko ne bude oštećen“, naročito oko „pitanja koja su tako delikatna, poput religije, crkve i države“. Ta pitanja se moraju „razrešavati logikom znanja i istorijskih činjenica“, naglasio je Božović, koji „ne bi voleo da budu oštećeni ni crkva, ni država, ali nemojmo zaboraviti da je reč o sekularnoj državi“.

On je predočio da državnost ima i „psihološku dimenziju“ i konstatovao da, posle nestanka autokefalne crnogorske crkve, nastaje nešto što je problem kulture sećanja, jer „mi ne znamo šta je bilo“. U toj situaciji se dešava i „ektremno ponašanje Vučićevih saboraca i spinovanje, poput onog o državnom udaru, kreiranje napetosti, posle koje će doći onaj koji o svemu odlučuje, gospod bog na zemlji, da reši problem na miran način“, tumači Božović.

On je mišljenja „da ni u odnosima političkog vrha u Srbiji i SPC nema iskrenosti i neposrednosti i razumevanja drugog i drugosti i da je ovaj sukob jedan talas populizma koji se podstiče i podržava“. Kako je obrazložio, ovo je posledica situacije „da nismo ispričali ratnu priču, da imamo ratno nasleđe, da se nismo suočili sa prošlošću i da kroz rat razumemo odnose i sa Crnom Gorom“. Previše je magle u toj situaciji, i dalje su prisutni nesporazum i nerazumevanje onog što se dogodilo, ko je kome šta učinio i šta je bilo tačno u toj ratnohuškačkoj mašineriji, ukazao je Božović.

U kojoj je, kako je konstatovao, „bilo sve to što ne valja i što je suprotno suštini crkve, suštini vere, suštini ljubavi i razumevanja, suprotno onome što je racionalno i razložno“. Na opasku da sa Crnom Gorom nismo ratovali, već smo, uslovno rečeno bili na istoj strani, kao i da se osamostaljenje dogodilo na miran način, Božović je rekao da je, „cinično govoreći, došao red na Crnu Goru“.

Sa svima smo se manje ili više posvađali i ta situacija je konstatno prisutna, ocenio je on i poručio da bi „bilo dobro da se svi malo umirimo“. Da neki način tu politički igru odigramo malo elegantnije, a ne ovako grubo i trapavo, jer koliko Božović vidi, nije problem u običnim ljudima, Srbima i Crnogorcima, koji su bliski i među kojima nema animoziteta, niti bilo čega što je daleko od normalnosti. Uz opasku da je „napravljeno svetogrđe gde god se u prošlosti ovakva politika umešala“, on je ocenio da u Srbiji „imamo defekt populizma, koji je proizveo simulaciju demokratije“.

Poredeći Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, kao i atmosferu u dva društva i dve države koje Evropska komisija opisuje kao „zarobljene“, Božović je rekao „da postoje razlike, iako je reč o fenomenu dugog trajanja“. Taj fenomen, prema njegovom objašnjenju, sa sobom nosi „tradicionalizam, autokratsku vladavinu, nacionalna označavanja, podanički mentalitet, debakl političke kulture i same demokratije“. „U Srbiji imamo dominaciju i gospodarenje jednog čoveka koji o svemu odlučuje i koji je za sve kompetentan“, ukazao je Božović, pozivajući se na nedavnu Vučićevu izjavu „da prezire elitu“.

„Ova forma političkog života i političke kulture je antielitistička, antipluralistička. Postoje samo vođa i narod, a narod je onaj koji ja vodim, zavodim, razvodim, narod ide za vođom i ništa mu nije potrebno doli superego vođe koji je njegova svest i savest“, ilustrovao je Božović.

S druge strane, govoreći o Đukanoviću, koji je decenijama na vlasti u Crnoj Gori, Božović priznaje „da manje poznaje taj ambijent, ali mu se čini da je Đukanović, u smislu političke racionalnosti, od većeg formata“. „On čini sada, ono što bi, ako bi odlagao, morao da čini sutra, dok mi činimo, da ne činimo. Ono što bi trebalo danas, ostavljamo za sutra“, uporedio je Božović.

Situaciju u dva podeljena društva u Srbiji i Crnoj Gori, on vezuje za „neraščišćavanje tema iz ratne prošlosti“ i ocenjuje da su „na vlasti oni koji su u Srbiji morali biti lustrirani“.

Osvrćuči se na odnos opozicije u Srbiji prema Crnoj Gori, Božović je naglasio „da mu strahovito smeta što je veliki deo opozicije previše desno i što u Srbiji imamo kombinaciju desnog na vlasti i desnog u opoziciji“. Sa stanovišta mogućih promena, to je „zaleđena situacija“, ocenio je on, napominjući da smo „ranije bili previše tolerantni i prema sadašnjoj opoziciji“.

Povodom nedavnih Vučićevih kritika funkcionera Zorana Babića, jer letuje na Brionima, gde naš narod „nema druga“, Božović je saglasan da se to može shvatiti i da „nema narod druga u Podgorici ili Bečićima“.

Prema njegovom shvatanju, „ta rečenica govori o odnosu prema drugom i drugosti, odnosno o odnosu prema celom regionu“.

„Mislim da je greh i sramota da ne postoje dobri odnosi između Crne Gore i Srbije, jer ti odnosi, po prirodi stvari, moraju biti drugačiji i bliski“, zaključio je Božović.