Branimir Kuzmanović: Protest više liči na 1992. nego na 1996.

Prva sličnost u spontanosti – protest 1992. je počeo na Elektrotehničkom fakultetu tako što je jedna koleginica sa treće godine pred uvođenje sankcija došla do KST-a i pred nas nekoliko izjavila: „Da li vi vidite da će Sloba da zarati sa celim svetom i da ćemo morati da se selimo iz Srbije ako želimo normalno da živimo, a niko ništa neće da uradi povodom toga?“. Onda je organizovan prvo protest upozorenja ispred ETF-a, a zatim smo sa kolegama sa drugih fakulteta zaustavili ceo Univerzitet. To su bile generacije koje su dobro živele do 90-ih i bile svesne da u ratovima nemaju „svetlu“ budućnost. Potreba mladih ljudi za dobrom budućnošću je mnogo veća nego kod generacije u poznim godinama. Ta potreba je uzrok protesta, kaže za Danas Branimir Kuzmanović, funkcioner DS i jedan od organizatora Studentskog protesta 1992, kada je bio student beogradskog ETF. On dodaje i da postoji razlika – ’92. je postojala želja da se spreči devastacija društva, pojava kriminala i korupcije u kojoj mladi imaju lošu perspektivu, danas postoji potreba da se nakon 25 godina to stanje zaustavi. „Mladi ne mogu da podnesu uspeh zasnovan na lažnim diplomama, partijskoj pripadnosti, neslobodu i nepravdu bilo koje vrste. Sve je to eskaliralo u poslednjih pet godina. Otud se na spontani zahtev sa Fejsbuka okupilo desetine hiljada studenata na ulicama srpskih gradova“, smatra naš sagovornik. Upitan da sa ove vremenske distance oceni uspeh bunta u kome je učestvovao on odgovara: „Mi suštinski nismo uspeli, iako su skoro svi zahtevi „Protesta 92″ ispunjeni. Milošević je podneo ostavku, raspisani su izbori, ali se ništa nije promenilo. Nadam se da će ova generacija imati više uspeha, ne želim da im se desi kao nama da godišnjice mature organizuju preko Vajbera, komunicirajući tako sa četvrtinom generacije koja se nalazi u Kanadi, Nemačkoj…“

Upitan šta bi savetovao današnjim demonstrantima kako da održe masovnost on odgovara da su njemu i njegovim vršnjacima čudno delovali saveti nekih šezdesetosmaša. „Verujem da sada studentima slično deluju moji. Jedini predlog je da paze na provokacije svih vrsta da ne nastane neko nasilje i da se čuvaju od profesionalnih političara koji sve to lako mogu da obrnu u svoj lični interes. Bolje je da oforme svoj sopstveni pokret i tako nastave da se bore za svoje ideje, bez straha. Mi smo, doduše, bili poučeni time što su studenti iz 1968. sami sebe zatvorili na fakultete. Osim zainteresovanih građana to niko drugi nije mogao ni da vidi. Na predlog kolege Milana Ristića sa ETF – dajte, ljudi, da prošetamo do Dedinja – stvorene su prve „šetnje“ u Beogradu. Masovnost se može održati samo u stalnoj komunikaciji sa ljudima. Danas to olakšavaju društvene mreže, ali je lični kontakt i dalje neprevaziđen“, navodi Kuzmanović dodajući da veruje u mladalačku kreativnost.

Pravila

„Ostvarivi su skoro svi zahtevi, moje upozorenje dato na Tviteru je da su zahtevi za smenom pojedinaca mnogo manje važni od zahteva za uvođenjem pravila. Da dam primer, pre smene ljudi iz REM-a, važnija su pravila po kojem će novi REM funkcionisati. U suprotnom je sve „sjaši Kurta da uzjaše Murta“, smatra Kuzmanović.