Branioci ljudskih prava u Srbiji izloženi pretnjama i govoru mržnje: Šef Delegacije EU Emanuel Žofre za Danas

Ovogodišnji Dan ljudskih prava je naročito važan jer se njime obeležava 75. godišnjica Deklaracije o ljudskim pravima UN. U ovim teškim vremenima, nažalost smo svedoci mnogobrojnih pretnji i kršenja osnovnih ljudskih prava – slobode na život, ljubav, rad, veroispovesti, izražavanja, okupljanja ili jednakih prava na obrazovanje i zdravstvenu negu.

Kako je istakao potpredsednik Borelj, kršenja i zloupotrebe ljudskih prava ima sve više širom sveta. Svet se neprekidno suočava sa novim izazovima, poput pandemija, sukoba, frapantnih nejednakosti, nekontrolisanih dezinformacija, rasizma, klimatskih promena, suženog prostora za civilno društvo, erozije vladavine prava i digitalizacije naših života. U trenutku kada obeležavamo Dan ljudskih prava, u Ukrajini ljude ubijaju i krše njihovo pravo na slobodan život. Uprkos svim tim preprekama, vrednosti i prava utkana u Deklaraciju i dalje su „svetionik“ naših zajedničkih i individualnih postupaka. A EU je zasnovana upravo na vrednostima koje primenjujemo u našoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. U EU, ljudska prava su deo suštine naše budućnosti i naših unutrašnjih i spoljnih odnosa i mi ćemo nastaviti da se borimo za univerzalnost ljudskih prava i budno motrimo na svaki pokušaj podrivanja međunarodnih obaveza – kaže u razgovoru za Danas Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Emanuel Žofre.

Kako ocenjete oblast ljudskih prava u Srbiji, gde prepoznajete kritične tačke i čega su one posledice?

– Uopšteno govoreći, zakonodavni i institucionalni okvir za podršku ljudskim pravima u Srbiji je velikim delom uspostavljen. Srbija je usvojila nekoliko političkih dokumenata1 i mi podstičemo vlasti da nastave sa doslednom i efikasnom primenom ovih dokumenata u narednim mesecima. Uprkos tome, ugrožene grupe građana i dalje se suočavaju sa diskriminacijom i tu mislim na Rome, osobe sa invaliditetom, LGBTIQ populaciju, žene. Branioci ljudskih prava, naročito oni koji se bave pitanjima ratnih zločina, LGBTIQ pravima ili tranzicionom pravdom, ponekad su izloženi pretnjama, govoru mržnje pa čak i fizičkim napadima i takvi slučajevi zahtevaju brzu reakciju nadležnih institucija kao i javnu osudu od strane vlasti. Da bi se ovi izazovi prevazišli, ključno je imati nezavisno sudstvo kao i nezavisne institucije poput Ombudsmana, poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili zaštitu podataka o ličnosti.

Koliko je odmakao proces suočavanja sa ratnom prošlošću?

– Rešavanje ratnih zločina je samo po sebi težak i složen proces. I premda taj proces ne može da vrati voljene osobe, on je adekvatan način da se dostigne pravda za sve žrtve, njihove porodice i čitave zajednice. Iz perspektive pristupanja EU, procesuiranje ratnih zločina je važno za jačanje vladavine prava i zaštitu ljudskih i osnovnih prava. Osim toga, ono je važno i zato što nasleđe prošlosti može biti prepreka za ostvarivanje punog potencijala regiona.

Kao što smo videli u poslednjem godišnjem izveštaju, Srbija je postigla ograničeni napredak u ovoj oblasti, što se, između ostalog, odnosi na ograničeno sprovođenje prethodne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Iako se u izveštaju navodi nedovoljna podrška žrtvama, pozitivno je to što je povećan nivo saradnje između Srbije i BiH, te se u izveštaju kao pozitivan primer regionalne saradnje ističe identifikacija posmrtnih ostataka nestalih osoba. Uopšteno, Srbija treba da pokaže istinsku posvećenost vođenju istraga i donošenju presuda u predmetima koji se tiču ratnih zločina, te pružanju podrške žrtvama i njihovim porodicama. Ovo je neophodno kako bi se delotvorno izborilo sa nasleđem prošlosti i negovalo pomirenje. Kad smo kod pomirenja, takođe je važno naglasiti da je anketa javnog mnjenja (koju je sproveo Danas), ukazala na sve manju osvešćenost mladih u Srbiji o sukobima, što je preduslov za napredak u pogledu mira i pomirenja.

Verujete li u pomirenje među narodima bivše Jugoslavije i prestanak tenzija?

– Naravno da verujem. Na kraju krajeva, nije li EU savršen primer toga, kao najveći mirovni projekat ikada! Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su utkane u DNK evropskih integracija i zauvek će biti ključni elementi procesa proširenja. Samim tim je i pomirenje u srži rada EU na Zapadnom Balkanu i ono što ohrabruje je da u komunikaciji sa građanima Srbije primećujem da većina njih želi da živi u naprednom društvu i da ima stabilnu budućnost bez mržnje. Zato ohrabrujemo lidere Zapadnog Balkana da rade na sveobuhvatnoj realizaciji svih sporazuma postignutih između šest partnera na Zapadnom Balkanu, kako bi čitav region od toga imao koristi. Proteklih meseci smo uočili značajan napredak u procesima regionalnih integracija koji mogu podstaći dobrosusedske odnose. Potpisivanje nekoliko dokumenata u kontekstu Berlinskog procesa predstavlja veoma važan korak.

Kako ocenjujete odnos države prema manjinskim grupama u Srbiji?

– Zaštita manjina je deo zaštite ljudskih prava i samim tim je nešto na šta EU i njene članice obraćaju posebnu pažnju. Uopšteno govoreći, Srbija je u ovoj oblasti mnogo toga već uradila. U Ustavu Srbije je izložen sveobuhvatni spisak ljudskih prava, a posebna pažnja je posvećena manjinama. Ponovnim uspostavljanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2021, Srbija je potvrdila svoju posvećenost ovim pitanjima. Prethodno Ministarstvo je uspostavilo dobru praksu društvenog dijaloga kao i dobru saradnju sa savetima nacionalnih manjina i verujem da će novo Ministarstvo nastaviti da radi u istom maniru. Pored ovih pozitivnih pomaka, u ovoj oblasti i dalje predstoji mnogo rada. Kao i u mnogim drugim oblastima, treba ojačati primenu političkog i pravnog okvira, a njegova puna primena bi trebalo da dovede do ostvarivanja prava manjinskih grupa. Treba uložiti dodatne napore kako bi se unapredio status manjina, a kada kažem manjine, ne mislim samo na nacionalne manjine, već i na manjinske grupe koje su često najugroženije u društvu. Mnoge od ovih grupa, uključujući osobe sa invaliditetom, pripadnike LGBTIQ populacije ili Rome, i dalje trpe najveću diskriminaciju u ovom društvu i to mora da se promeni.