Branislav Lečić: Povraća mi se zbog količine gluposti režima

Peti oktobar je velika lekcija za sve nas, nedovršeni poslovi se uvek u životu uvek vraćaju kao još veći problem nego što su bili u početku, sada je problem deset puta veći ali je i stotinu puta veća potreba da ga rešimo. Retrogradne političke snage u ovoj zemlji koje su bile glavna meta i razlog bunta (Petog oktobra) presvukle su se u novu košulju na čijim grudima piše “demokratija”. Oni su ubeđeni da je kostim dovoljan, da pričaju o demokratiji, a da ništa ni u sopstvenom biću, ni u narodu ne izmene. Da ne učine ama baš ništa demokratski, kaže u razgovoru za Danas Branislav Lečić, glumac i član Demokratske stranke, “prebirajući“ po uspomenama na Peti oktobar, i upoređujući političku situaciju iz tog vremena sa aktuelnim trenutkom u Srbiji.

*Ima li danas smisla borba za demokratiju?

– Demokratija je nasušna potreba ovog naroda. Nesumnjivo je da ćemo živeti bolje i sigurnije kada iznova nastupi demokratija, ali, demokratija je, pre svega, potrebna da ne bismo više “negovali“ potpuno atavistički, amorfni, razorni duh apsolutizma i “autizma“. Niko drugi neće rešiti naš problem umesto naš samih. Može većina koliko god hoće da gleda u vođu i od njega očekuje sve – i sigurnost i budućnost, ali vreme je da se vidi da vođa od početka ne gleda u nas već u ogledalo, pričajući koliko je moćan i veliki, koliko je neophodan ovom narodu, i kako će će da “sazida“ zlatno doba Srbije, ako već i nije, pravi novo Potemkinovo selo, satkano od laži za nas, a, bogami, i za njega. Običan svet u to veruje jer nema mogućnost da razmišlja trezveno, s obzirom da su sve nacionalne frekvencije porobljene.

*Kako da “običan svet“ čuje istinu, ako je “sve laž“?

– Postoje malobrojni mediji, poput Danasa, TV N1, ali to je kap u moru…“Mejnstrim“ jeste atavizam konzervativno-autističnog tipa, što predstavlja ogroman korak unazad. Ustoličuje se apsolutizam kao demokratski-prosperitetna budućnost. Da je to, makar, prosvećen apsolutizam, pa ‘ajde. Apsolutizam koji nam se “dešava sada” temelji se na makijavelističkoj logici. Ovaj način vladanja u savremenom svetu je „glup kao noć“, glup da gluplji ne može biti, to bi rekao i sam Makijaveli, jer on je pisao o primitivnom vladaocu, zaljubljeniku u golu vlast. Imam fiziološki nagon za povraćanjem zbog količine gluposti režima!

*Šta je alternativa, prema Vašem mišljenju?

– Ovaj narod ne treba da trpi da neko njime vlada, da ga neko “zatucava“, eksploatiše, zavodi… Potrebno je da organizujemo državu tako da ona narodu pruži uslove da pobedi u nadmetanju sa boljima od sebe. Ima na svetu manjih zemalja od nas, i teritorijom i stanovništvom, koje su demokratskim poretkom i boljom organizacijom države uspele da se tuku sa najboljima – u ekonomiji, u kulturi, u polici. Umesto da se uključimo u “utakmicu”, da “raširimo” put najboljim, najkvalitetnim pojedincima, mobilišemo i one najpametnije u zemlji i van zemlje, i ukrademo sve što se inteligencijom i sposobnošću može ukrasti od tih uspešnih, i sve to primenimo u zemlji, mi radimo potpuno suprotno, i pritom se ovi koji vladaju hvale da poznaju samu biti ovoga naroda – po njihovom mišljenju narod bi mogao slobodno da se definiše kao primitivan i nesposoban, podanički i bez dostojanstva, a ja duboko verujem da moj narod u svojoj biti ima i veličinu i dostojanstvo.

*Kako probuditi “veličinu i dostojanstvo”?

– To što narod danas masovno pristaje da gleda sliku uspeha kao kulisu, što pristaje na iluziju umesto da se sam bori i odlučuje, što vodi mravlji, mišji život u nekakvim malim tobožnjim rešenjima, to su truli kompromisi, na koje mu telo reaguje pamćenjem straha i bola koje generacijski doživi. Buntovni “virus” je tu negde, ne može srpski narod da odustane od svoje prave veličine, ipak smo mi jako staro stablo i imamo duboke korene. Mnogi su govorili da smo bolji u ratu nego u miru, e pa ja ću vam, najzad, reći istinu – mir ne postoji, rat odavno traje i sve će žešći i zešći biti, kako na domaćem terenu tako i u svetu, ne daj bože da dođe do toga da moramo da uzmemo oružje, danas je to najgora opcija, danas se ratuje duhom i pameću – dobra organizacija države, afirmacija najboljih u svim oblastima delovanjima, jasna politika stvaranja saveznika i u okolini i u celom svetu, rađaju i blagostanje i uspeh.

*Kada će „osvanuti“ simbolični šesti oktobar?

– Peti oktobar je inicijacija, koja je neuzastaviva, samo je pitanje kojom će se brzinom promene desiti. Ovi na vlasti bi voleli da se Peti oktobar što pre zaboravi, da ga „zatrpaju“, kao da je u pitanju nuklearno zračenje, žele da ga „zaliju“ tonama betona, kravljim i konjskim izmetom, da marginalizuju taj događaj kao „usputnu stanicu“ istorije, pa tako tvrde da je to sve “dirigovao i platio“ Zapad, da mi u tome nismo učestvovali… Postavlja se pitanje da li su oni poznaju srpsku istoriju i da li, uopšte, znaju koje je naše mesto u svetu? Mislim da ne znaju. Oni su generacija „hajduka“, lopova, pokvarenjaka koji su se uvek dobro „umrežavali“, vođeni jasnom željom da sve što mogu iskoriste „bez odlaganja“, da nas što više i temeljnije opljačkaju. Radi se o krađi našeg materijalnog blaga, našeg kulturno-istorijskog bogatstva, našeg vremena i naših života, a, ako hoćete, i zdravlja. Kradu nam seme života. Nama generacije odlaze u inostranstvo, rađa se manje dece nego što bi moglo da se rodi jer ljudi ne vide svrhu rađanja, osim kao još jedan „teg“ na svom vratu. Znači, narod je potpuno obeznađen, zaveden i sluđen, a ovi ne samo da su obukli “demokratsku košulju“, nego nam i prodaju podtekst “neka ostane među nama” ali ćemo manipulacijama „zaje..ati“ svet, svoju okolinu, razmišljajući: “Mi smo, bre, mudri, mi smo Crna ruka, Apis, mi umemo to da uradimo, i na kraju ćemo biti pobednici“. Moj k… c ćete biti! Iza svega toga krije se, nažalost, alavost, kao i uvek, pohlepa i nekvalitetnost, nekvalitetan čovek… I oni sebi slične prepoznaju… Peti oktobar je veliki datum srpske istorije, jer smo kao i nekoliko puta u prošlom veku svoju sudbinu najzad uzeli u svoje ruke. Ta odluka se osetila u vazduhu, osetilo se oslobađanje od prošlosti, od podela, od nemoći i apatije, od inercije, uobičajenog robovanja. Ali, danas, kada je prodaja naroda i države u toku, znamo da odgovornost za to nije samo na našim vođama i političkim partijama, nego i na nama samima. Da bi ponovo uzeli sudbinu svoje ruke, moramo lično da se menjamo. A to je posao od koga, nažalost, za sada svi odustaju. Samo skup promenjenih pojedinaca menja celo društvo. Novi Peti oktobar nam se smeši. Kad i kako, zavisi samo od nas.

*Na čemu zamerate „onima“ koji su bili na vlasti pre „ovih“?

– Vlast na čelu sa DS-om trebalo je da bez milosti “udari tačku“ na dotadašnji način ponašanja i razmišljanja, a umesto toga dozvolila je da SPS opstane, da se radikali “prepakuju” u naprednjake, da od primitivizma pređu u “evropejsko ruho“, a da ćud ne promene ni malo. Naprednjaci misle da će “ušunjavanjem pod nečiji šinjel“, odnosno uvlačenjem u nečije d..e ostvariti veliko ličnu korist, a usput i državnu. Vlast uspostavljena posle Petog oktobra doživljena je kao “elitistička“ u očima mnogih, a sada svako od nas može da kaže da je ta vlast, u poređenju sa ovom, bila pet puta demokratskija i bolja, da je manje krala i zavodila narod…

*Zašto vas nema na protestima u poslednje vreme?

– Stalno sam na protestima, ali ne govorim više jer ne želim da ih prisvajam. Govoriću ponovo kada budem imao potrebu. Protesti su značajni jer održavaju bunt, a siguran sam da će taj bunt, pre ili kasnije, dobiti na snazi. Protesti pokazuju da nešto ozbiljno nije u redu, što reče Šekspir u „Hamletu“:„Ovo vreme je iskočilo iz zgloba… ima nešto trulo u državi Danskoj“…

*Kako komentarišete ponudu Evropskog parlamenta da posreduje u dijalogu vlasti i opozicije?

– Naravno da je njihova ponuda zakasnela. Iskoristiću priliku da “zviznem šamarčinu EU“… Taj demokratski svet nas je, gle ironije, i bombardovao da bi nas demokratizovao. Demokratija, u evropskim okvirima, pogotovo u američkom smislu, neretko podrazumeva silom nametnuta pravila. Oni su omogućili jednom čoveku da bude na vlasti u Srbiji, jer se od njega očekuje da uradi ono što Zapad želi, dajući mu, za uzvrat, odrešene ruke da čini šta mu je volja, da vlada bez parlamenta i bilo koje demokratske ustanove… Zapad je takvim odnosom izgubio mnogo “navijača“ za EU, “navijača za evropsku civilizaciju“. Neophodno je da tom istom Zapadu bojkotom poručimo: “Ne pristajemo na vaše metode jer podržavate čoveka koji drži celu zemlju u zamci… Nikada niste bili dosledni prema nama, već ste tolerisali samovlašće da bi vlastodršci obavili posao za vas, a nas ste ostavljali u rukama takvih, umesto da smo zajedno razvijali demokratske institucije i višepartijski sistem“. Čak bi se i problem Kosova lakše rešio da se Zapad ponašao dosledno, ukoliko zapadna doslednost nije da Srbija na sve pristane. Onda ću i ja biti dosledan, neću na to pristati.

“Hajdučka logika”

*Šta vidite kao krajnji cilj režima?

– Nama vladaju prosečni i ispod prosečni, koji se udružuju u ideji da
opljačkaju narod. Misle da su inteligentni, a samo su “banda“. Na kraju će im sve to “obiti o glavu“, hajdučka logika im neće “proći“. Zašto stvaramo lidere koji nas “sakate“? Bolje onda, brate, da sami sebe javno osakatimo definitivno, to bi bilo časnije.