Branislav Lečić: Vreme je za novu Terazijsku česmu

Čim mladi, kao i drugi ljudi u Srbiji, imaju potrebu da eminiraju takvu energiju i javno ispolje svoje nezadovoljstvo, znači da to ne mogu da učine kroz institucije demokratskog sistema, da te institucije ne funkcionišu, kaže u razgovoru za Danas Branislav Lečić, proslavljeni glumac i aktivni učesnik brojnih demonstracija koje su organizovane u protekle dve i po decenije u Srbiji.

Komentarišući izjavu premijera Aleksandra Vučića da su protesti „pravi znak demokratije“, naš sagovornik kaže da je to „veoma važno mesto koje objašnjava odnos aktuelne vlasti prema demokratiji“, kao i da Vučić „samo instrumentalizuje demokratiju“.

– On je, onako usput, rekao: „Šta bi bilo da ja pozovem one moje na ulicu“. Dobro znamo šta je pod time podrazumevao. Vučić smatra: „Izbori su završeni, ja sam pobedio, i šta bi se dogodilo da ja pozovem svoje pristalice na ulicu“. Dakle, on samo instrumentalizuje demokratiju, tu nema istinske demokratije, nema pravednog odnosa prema ljudima, već samo postoje manipulacije. Vučić je pribegao manipulaciji i tokom minule kampanje. Totalna manipulacija ogleda se u tome što je maksimalno iskoristio premijersku funkciju kao poziciju s koje je osvojio predsednički mandat. To podrazumeva i da je zagospodario maltene svim medijima, naročito televizijom, da je onemogućio svojim protivkandidatima da imaju TV nastupe, ako izuzmemo plaćene termine. Ni u jednom emisiji koja je politička važna nismo mogli da čujemo poruke, stavove kandidata o tome šta bi oni radili kada bi bili izabrani. Vrlo dobro znate da su mladi ti koji u najvećoj meri koriste mobilne telefone i društvene mreže, pa ne čudi što su upravo oni izašli na ulice u znak protesta, ističe Lečić.

Branislav Lečić, takođe, smatra da Vučić i njegova „vrhuška“ uopšte ne uvažavaju demokratiju, kao i da se, po Vučiću, „narodom“ mogu nazvati samo članovi SNS i birači te stranke, „dok ostali, eto, mogu da demonstriraju zato što je neko izmanipulisao njima“.

– Za Vučića protesti nisu izraz nezadovoljstva uslovima koje je upravo on propisao i načina na koji se ponašao tokom kampanje, već je to sudar dva elementa, „onih mojih“ i onih, kojima, prema Vučićevom mišljenju, „manipulišu druge stranke“. Upravo se rađa isti onaj trenutak koji je napravio Slobodan Milošević kada se postavio u odnosu na zbivanja na Terazijskoj česmi 1991. godine, odakle sam se, kao što znate, i sam obraćao demonstrantima. Sada se oseća potreba za novom Terazijskom česmom, kao parlamentom, „narodnom skupštinom“ na kojoj bi se ovi mladi ljudi mogli „ozvučiti“, da se čuje šta oni misle. U njima se krije otpor, ali to nije dovoljno, oni moraju da govore. Tvrdnjama da su to „Sorosevi ljudi“, ili „ljudi sa Zapada“ ili „ljudi sa Istoka“, Vučić šalje poruku da ne postoji političko biće u Srbiji, već da postoji uticaj na „puku masu“, na „stado ovaca koje se zove narod“. On smatra ljudi u Srbiji politički funkcionišu samo ako su „zavedeni“. Ja na takve tvrdnje ne pristajem, nikada neću pristati. To nije ljubav prema mom narodu, nije razumevanje interesa žitelja Srbije, već manipulacija koju sprovode Vučić i ova vlast, naglašava on.

Lečić ističe da „prema Vučićevom mišljenju, bilo kakav bunt potiče od manipulacije, a tu manipulaciju, smatra Vučić, sprovodi ili njegova vrhuška ili opozicija, ili neko na Zapadu, ili neko na Istoku, ne postoji autentično biće koje promišlja, ne postoji lični odnos prema politici unutar sistema u Srbiji“.

– Vučićevo gledište nije ispravno. Protesti su pravedan put, koji pokazuje da su se mladi digli, da su pokazali da su nezadovoljni, pokazali da se bune jer vole svoju zemlju, zato što žele da ovde ostanu, a ne da odu. Kako da mladi ostanu ako im ova vlast govori da su „ološi, strani plaćenici“, da im je dozvoljeno da šetaju jer je ovo „vrhunac demokratije“… Mladi pokazuju da žele da se stvari menjaju nabolje, da žele da učestvuju u političkom životu Srbije, da budu deo sistema, a ne da se njima manipuliše, poručuje Lečić.

Odgovarajući na pitanje opaža li sličnu energiju u mladima koji danas protestuju sa energijom koja se osećala tokom protesta protiv Miloševićevog režima održanih 1990-ih ili 2000. godine, naš sagovornik navodi da je „energija prisutna i raste“.

– Siguran sam da će biti sve veća i veća, ali da se ne lažemo, ona ne može da uspe samo bez usmerenja, mora da ima svoj razlog. Dakle, mladi još nisu uspeli da targetiraju, da usmere svoje nezadovoljstvo, zato neki misle da je to samo pražnjenje, a u stvari je punjenje energijom. Opozicione stranke moraju da usmere tu energiju mladosti, da im omoguće strukturu, kako bi se ovaj Vučićev sistem oborio. Drugačije neće moći. Vučić napreduje ka totalitarizmu, on je i na predsedničkim izborima dobio krila, što će pokušati da iskoristi da ode i dalje, a mi ga moramo sprečiti u takvoj nameri, smatra Lečić.

Upitan kakav odnos Demokratska stranka, čiji je potpredsednik, treba da ima prema budućem pokretu Saše Jankovića, Branislav Lečić kaže da to treba da bude „apsolutno saveznički odnos u svemu“.

– Na kraju krajeva, DS je izabrala da podrži Jankovića, i to ne samo na poziv građana, već je i ranije prepoznala njegove vrednosti. DS je nova stranka, stari kadrovi više nisu tu, oni su ili kod Vuka Jeremića, ili kod Borisa Tadića, ili kod Aleksandra Vučića… Ovo je preporođena stranka koja se vratila svojim izvornim principima, koje smo postavili Zoran Đinđić i mi. Nećemo stati u nameri da reformišemo društvo, da učinimo sve ono što nismo uspeli dosad, sa svim krstovima koje nosimo na leđima, kao stranka koja je bila napadana i optuživana za mnogo štošta, ali smo dokazali svojim političkim potezima da smo spremni da napravimo promenu, što ćemo i uraditi, napominje on.
Lečić precizira da je u DS ušao kada je shvatio da je ta stranka u opoziciji, da je „poražena, anatemisana, ušao sam da je dižem i upravo to i radim, i nastaviću da to činim“.

– DS je partija koja u sebi ima snagu da bude lider promene, što ću i pokazati svojim političkim radom. DS je lider promene i pomoći će i Jankoviću i njegovom pokretu, kao i svim ostalima strankama i pojedincima koji su spremni da menjaju sistem nabolje, kako bismo oborili ovu prepreku koja nas vodi u potpuni totalitarizam, zaključuje Branislav Lečić.

Poruka intelektualcima

Lečić smatra da intelektualci i „građani od imena i prezimena“ ne mogu da prepuste svoju i sudbinu svoje dece drugim ljudima, već treba da aktivno učestvuju u promenama. „Bez političkog angažovanja i političke partije, svaka se energija rasipa i nema uspeha. Dakle, treba artikulisati energiju unutar sistema koji nudi politička partija. Ja bih isto bio predstavnik građanskog pokreta da je to rešenje. Moje iskustvo i rešenost da o mojoj sudbini i sudbini moje dece ne odlučuju lopovi, kriminalci i slični, pokazuju da je za demokratske promene potrebno i stranačko delovanje“, ističe sagovornik Danasa.