Branka Latinović o Makronovoj poseti Srbiji: EU želi da zaustavi pad podrške procesu pridruživanja

Komentarišući poruku koju je građanima Srbije uputio francuski predsednik Emanuel Makron, uoči svog dolaska u Beograd, da će samo u okrilju Evropske unije Srbija moći da ostane Srbija te da je samo iluzija da Srbija može da traži svoj put u večitoj igri balansiranja između sila koje će u njoj videti samo piona za žrtvovanje na šahovskoj tabli, Latinović je rekla da je ta poruka izuzetno značajna, prenosi N1.

„To je poruka građanima Srbije, ali i rukovodstvu ove zemlje. Mislim da je vrlo pažljivo sročena imajući u vidu ovo što se dešava u Srbiji sa protestima, ali i jednim silaznim trendom stepena podrške građana Srbije procesu pridruživanja Evropskoj uniji i da oni pažljivo posmatraju i procenjuju ono što se dešava. Tako da mislim da je ova poseta Makrona, što ilustruje ovo pismo, i u funkciji rezultata dogovora unutar Evropske unije da su procenili da je potrebno da neko dođe u Srbiju kako bi se zaustavio taj trend opadanja i da je procenjeno da je upravo Makron, odnosno Francuska sa svojim tradicionalno dobrim vezama sa Srbijom s jednom jakom nostalgijom prema onome što je ona učinila, posebno u tokom Prvog svetskog rata, da je ona najpogodnija i iz tog razloga je Makron izabrao jedan vrlo probirljiv rečnik“, kaže Latinović.

Prema njenom mišljenju, osnova poruke je – uđite u Evropsku uniju, ulaskom u EU vi ćete sačuvati svoju stratešku samostalnost, ali sa Evropskom unijom vi ste jači.

„Mislim da je poenta zaista u jednoj od poslednjih rečenica u kojoj on izražava apel građanima Srbije da ubrzaju svoj proces, svoj put, evropski put i da zajedno sa Francuskom mogu da grade taj put poverenja u ostvarivanju tog strateškog cilja članstva u Evropskoj uniji. Mislim to je poruka građanima, ali s obzirom da on govori o demokratskoj Srbiji o tome da Srbija ima kapacitet da bude predvodnik tog novog talasa u regionu, da je to jedna poruka i samom rukovodstvu Srbije, ali i jedna podrška građanima Srbije i Srbiji kao državi da ne sme da posustane na tom putu“, kaže nekadašnja ambasadorka.

Dodaje i da tema otvaranja rudnika litijuma u Srbiji ne može da se izbegne tokom ove posete.

„Ona će biti prisutna s obzirom da je i francuska privreda na odgovarajući način zainteresovana, jer ima jaku automobilsku industriju, zainteresovana je za litijum, ali sigurno ne u meri u kojoj je to Nemačka. Ali s obzirom na reakciju javnosti kroz proteste i na tu jednu osetljivost vezano za te ekološke aspekte i druge, mislim da se procenilo da ne treba dalje ići sa nekim jakim izjavama u smislu da Srbija treba da omogućite eksploataciju litijuma i tako dalje, da se ne bi iritirala javnost, jer smo svedoci da sve ovo što se desilo sa litijumom, sa najavom Rio Tinta za eksploataciju i tako dalje, da se istovremeno manifestuje sa jednim anti-evropskim raspoloženjem koje se manifestuje na tim protestima i naravno se to procenilo i da će stoga i buduće reagovanje biti vrlo oprezno“, navodi Latinović.

Ističe i da uz Nemačku i Francuska ima svoje strateške interese na Balkanu.

„To se ogleda sa jednim pojačanim ekonomskim prisustvom i investicijama i Nemačke i Francuske. Nemačka ima negde oko 80.000, u njenim firmama radi građana ove zemlje što znači negde oko 300.000 ljudi se izdržava na tim prihodima, u francuskim firmama radi preko 12.000. Znači to su jedni veliki potencijali i kapaciteti“, kaže ona.