Branko Ružić: Ne postoji dogovor – Vučić predsednik, Dačić premijer

Postojao je i postoji savez Vučić-Dačić i dogovor o borbi za boljitak Srbije i njenih građana. Državni razlog je opredeljivao odluku Socijalističke partije Srbije da odustanemo od svog predsedničkog kandidata i podržimo Vučićevu kandidaturu. Uskostranački interes smo podastrli državotvornoj orijentaciji stranke i po ko zna koji put dokazali da smo nezaobilazni faktor političke stabilnosti i da imamo jasnu viziju u anticipaciji događaja, kaže u razgovoru za Danas Branko Ružić, potpredsednik i poslanik Socijalističke partije Srbije. 

*Da li će SPS ipak pokušati da naplati to što je doprineo Vučićevoj pobedi i da dobije više resora u Vladi i premijersko mesto za Ivicu Dačića?

– Takvo pojednostavljeno tumačenje jedne velike borbe i istorijske pobede našeg kandidata u kojoj smo definitivno otvorili vrata jačanju saveza SNS i SPS uz mnogo veću dozu uzajamnog poverenja i poštovanja, jednostavno nije politički pristup koji mi iz SPS imamo ili smo ikada imali u 27 godina postojanja.

*Ima nekih spekulacija da vam je obećano mesto ministra spoljnih poslova, ili neka druga važna funkcija u vladi i da je to razlog zbog koga ste snizili ton I da zato tvrdite da je pobeda Vučića važnija od Slobine pobede?

– Bavim se politikom dugi niz godina, striktno vodeći računa da nikada ne narušim nečiji ili svoj lični integritet i politički identitet. Ne bavim se plitkoumnom interesnom trgovinom. Političku Srbiju ne vidim i ne želim da vidim kao pijacu, ali sam uvek spreman da radim u interesu njenih građanki i građana.

*Ipak ste promenili retoriku i prestali da budete opozicija u SPS i vladajućoj koaliciji?

– Retoriku, političku orijentaciju i zdravorazumski pristup društvenim procesima ne menjam nikada. Takođe, ta percepcija mene kao opozicije produkt je raznih medijskih naslova, ponekad i spinova. Nisam opozicija Srbiji, niti ću to ikada biti. Mogu eventualno da se složim da su se naslovi u velikoj meri promenili.

*Vaš stranački kolega Novica Tončev tvrdi da će podrška Vučiću koštati SPS gubljenja identiteta i polaganog prelaska u frakciju SNS?

– Zaista nemam manir da polemišem sa stavovima svojih partijskih kolega u javnosti, naročito ukoliko takve stavove vidim kao neuvremenjene, a pre svega, spram činjenica, neutemeljene.

*Tončev tvrdi da će ceo SPS da uništi grupica poltrona oko Dačića koji mu pričaju prazne bajke. Slažete li se sa njim, budući da ste i sami govorili da poltroni mogu fatalno da završe?

– Nemam zaista komentar, jer između mog stava koji je opšti, principijelan, i iza koga stojim i dan danas, nema bilo kakve korelacije sa tim sadržajem koji ne bih komentarisao.

*Mogu li vas nespremne iznenaditi parlamentarni izbori i da vaše pristalice umesto za SPS glasaju za SNS?

– Hipotetičkim parlamentarnim izborima se ne bavimo. Očekujem da će sadašnja parlamentarna većina imati privilegiju da pruža podršku uspešnim merama Vlade pun mandat. U svakom slučaju, nikada nas niti jedan izborni ciklus nije iznenadio, niti doveo do odlivanja tradicionalne armije birača SPS-a. Nije korektno nipodaštavati činjenicu da je SPS druga po snazi i značaju politička partija u Srbiji.

*Najnovija istraživanja pokazuju da je SPS sa 13 odsto spao na sedam odsto? Plaši li vas taj podatak i neka upozorenja da možete pasti ispod cenzusa?

– Zabavlja me ta nedoličnost i neprofesionalizam onih koji produciraju takve nebuloze, kao i onih koji tako nešto objavljuju. I to dva, tri dana nakon najboljih mogućih istraživanja javnog mnjenja, na lokalnim izborima – SPS u Vrbasu 22 odsto, Odžacima 18 odsto, Kovinu 15 odsto, a u Zaječaru 10 odsto. Dalji komentar je izlišan.

*Da li ćete na beogradske izbore izaći ponovo u koaliciji sa naprednjacima ili ćete imati svog kandidata i ko bi on mogao da bude?

– Model učešća na beogradskim izborima biće opredeljen svim kompleksnim činiocima, velikim značajem tih izbora ne samo za Beograd, nego i za čitav reformski kurs kojim Srbija napreduje. U svakom slučaju nakon ozbiljnih analiza, krajnji epilog i cilj je da strateški koalicioni savez SPS i SNS odnese ubedljivu pobedu, što, ističem neće biti ni malo lako. Kvalitetnih kandidata imamo sijaset, ali je još uvek preuranjeno opredeljivati model nastupa.

*SPS se često spočitava da je svima dobar koalicioni partner, ali da naposletku svima i okrene leđa – Šešelju, Koštunici, Tadiću – i da je Vučić zato oprezan kada je SPS u pitanju?

– Takvo zlurado spočitavanje je svojevrsno onima koji su imali deficit vizije, snage i reformskog potencijala. Podsetiću vaše čitaoce da smo kao partija, uvek bili na strani Srbije i očuvanja državnih interesa, kao i da smo sa svima sarađivali na tom polju, ali isključivo uz njihovu želju, a ne naše nuđenje zarad nekog političkog profita.

*Ovih dana gotovo da nije postojao socijalista koji se nije oglasio povodom optužbi bivšeg koalicionog partnera Borisa Tadića da je Dačić kriv za smrt ambasadora Olivera Potežice? Zar Dačić nije mogao sam da se odbrani od tih optužbi?

– Tadić je tužna figura srpske politike, i mislim da zaista ne zavređuje toliku pažnju. Odgovorili smo mu svi šta mislimo o njegovim sramnim izjavama, a to je učinio i sam Dačić.

*Tvrdite da svako demokratsko društvo vapi za jednom jakom i konstruktivnom opozicijom, ali da toga u Srbiji nema. Zar na uništavanju opozicije nije pomogao i SPS?

– Teška je reč uništavanje, a naročito kao sinonim za delovanje SPS. I dalje stojim pri tom stavu koji sam ranije izrekao, ali devastiranje opozicije je sprovedeno od strane nje same, odnosno njenih liderčića sa svojim sujetama, frustracijama i ličnim interesima.

*Ta ista opozicija tvrdi da se vraćamo u devedesete sudeći po zaoštrenim odnosima u regionu?

– Odnosi u regionu jesu bremeniti mnogim ekstremnim stavovima, potezima, političkom nestabilnošću i dezorijentisanošću. Na to smo ukazivali sasvim odgovorno i pre raspisivanja predsedničkih izbora i zato mi je drago da smo doneli dalekosežnu odluku o zajedničkom predsedničkom kandidatu i odneli pobedu koja je garant da se ta nestabilnost i zaoštrenost neće preliti u naše dvorište. Ono što je vrhunac licemerja je priča opozicije o „povratku u 90-e“, a da su pritom bili spremni da izazovu i 90-e, i „makedonski scenario“ nakon prvog kruga izbora. Jedino, na šta nisu računali, to je dvomilionska podrška Aleksandru Vučiću i nokaut u prvoj rundi.

*Činjenica je ipak da su odnosi Srbije i Hrvatske nazadovali u odnosu na vreme Tadića i Josipovića i da Hrvati zbog izjava Aleksandra Vulina traže da on bude proglašen personom non grata?

– Ekstremizam u Hrvatskoj, lomljenje ćiriličnih tabli, povampirenje ustaštva, sve su to efekti prizemne borbe za politički profit nekih partija u Hrvatskoj. Sigurno to nije indukovano iz Srbije. Mislim da su takve pojave naišle i na suviše blag odnos Brisela i to je pitanje i za njih. Što se tiče regionalne saradnje u svim segmentima, Srbija je pokazala svoj liderski potencijal. Međutim moramo voditi računa pored tuđeg, i o svom dostojanstvu.

*I Brisel upozorava na rast nacionalističke retorike?

– Napravili bi konstrukcionu grešku kada bi prebacivali odgovornost sa jednih na druge, i merili težinu izrečenog. Međutim, uz generalizovanje pojava od strane EU, voleo bih da izmerimo izrečeno i siguran sam da bi time dokazali da je Srbija predvodnik u borbi da se krene napred i da saradnju ne blokiramo „godinama koje su nam pojeli skakavci“.

*Zašto onda pridajemo toliku važnosti izjavama Haradinaja o velikoj Albaniji, kada je on lider četvrte po veličini stranke na Kosovu i kada se zna Kosovo po Ustavu nema pravo da se pripoji nekoj drugoj državi?

– Takozvani Ustav teritorije koju Republika Srbija ne priznaje kao otuđenu, ne može biti argument za relaksiranje naše zainteresovanosti za ekstremne izjave, ne samo Haradinaja, već i Rame i Tačija. Da li su to probni baloni u funkciji parlamentarnih izbora koji su raspisani u Prištini, manje je važno. Naša je obaveza kao ozbiljne države da vodimo računa o našem državnom interesu i dostojanstvu.

*Koliko naše državne interese može da ugrozi građanin SAD Vilijam Voker?

– Red je sagledati istorijski kontekst kada je, sada povampireni „građanin“ Voker, bio u kapacitetu šefa misije OEBS. Tada je sproveo nečasne radnje, a Srbija je imala veoma mali broj prijatelja, koji pritom nisu bili dovoljno jaki da tu nepravdu isprave 1999-e. Pravda je spora ali dostižna, a nepravda mora biti ispravljena. Nekadašnji prijatelji su dominantni u međunarodnoj areni, a tadašnji neprijatelji uvažavaju državne ciljeve i interese Srbije u mnogo višem stepenu. Zato je važno insistirati na tome. 

Dati šansu drugovima da govore

*Ćutite i u Skupštini već duže vreme, da li je to zato, kao što kažete, jer je došlo vreme da pametni zaćute?

– Smatram da sam lično veoma prisutan u javnosti, i uvek mi je bila želja, još dok sam obavljao i funkciju šefa poslaničke grupe, da armija mojih drugarica i drugova dobiju šansu i profilišu se kao autoriteti u svom poslu. Mislim da smo u tome kao partija uspeli, a moju pamet i političku mudrost neka ocenjuje onaj ko je vlastan, a to su građani Srbije.