Braš: Koštunica je kriv za paljenje ambasade

Ona tvrdi da je Koštunica rekao da se ne reaguje na paljenje Ambasade.

Nekadašnje zdanje američkog diplomatskog predstavništva u ulici Kneza Miloša u Beogradu zapaljeno je tokom protesta “Kosovo je Srbija” februara 2008. godine, nekoliko dana pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije. Nije bilo nikakve reakcije, što nas je zapanjilo. Kasnije sam od očevidaca saznala da je tadašnji premijer Vojislav Koštunica, tokom ovog napada, prisustvovao službi u hramu Svetog Save, gde je primio informaciju o napadu na američku ambasadu, rekla je Braš.

Njegov odgovor je bio otprilike: „Nemojte reagovati“, ilustrovala je Braš.

Koštunica je dao naređenje policiji da ne preduzme ništa. U redu je da se sada nekolicini tadašnjih policijskih zvaničnika priprema suđenje u Beogradu, ali glavni krivac, odgovoran što se napad uopšte desio je tadašnji premijer Vojislav Koštunica, ponovila je Braš. Braš je naglasila da se 11 godina odlaže rešavanje tog slučaja, što govori o nespremnosti Vlade Srbije.

Počelo je sa administracijom premijera Koštunice, preko administracije Demokratske stranke Borisa Tadića, iza kojih su došli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Znači reč je o nizu političkih stranaka koje nisu preduzele nikakve mere o tom međunarodnim prekršajima, ukazala je Braš. Braš je predočila da je zaštita stranih diplomatskih objekata i diplomatskog osoblja precizno predviđena Bečkom konvencijom, čija je Srbija potpisnica. Pored toga, bezbednosno osoblje ambasade održavalo je vrlo dobre odnose sa srpskom policijom i srpskim specijalcima i svi mi smo bili veoma dobro trenirani kako da zaštitimo našu ambasadu, naglasila je ona. Nije oko toga bilo nikakve zabune.

Među demonstrantima su bili raspoređeni pripradnici srpske policije u civilu. Policija je veoma dobro shvatala šta se dešavalo ispred američke i drugih napadnutih ambasada, podvukla je ona. Braš je rekla da je ubistvo braće Bitići najduže nerešeno pitanje u odnosima Vašingtona i Beograda. Smatram da taj slučaj još nije rešen zbog pomanjkanja političke volje niza sprskih administracija, istakla je ona. Posle toga, ukazuje Braš, dogodio se incident sa srpskim košarkašem Miladinom Kovačevićem, koji je u maju 2008. godine, pretukao u studentskom klubu u Bingamptonu, svog kolegu studenta Brajana Štajnhauera.

Kovačević je sa lažnim pasošem pobegao iz Amerike da bismo potom postigli sporazum sa vladom u Beogradu da mu se sudi u Srbiji i da vlada Srbije isplati odštetu porodici, pdosetila je ona. To znači nije više kamen spoticanja, ali da li smo zadovoljni rešenjem? Rekla bih da je ishod mogao biti mnogo bolji, konstatovala je Braš. Govoreći o formiranju Srpske napredne stranke, odnosno kada su se Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odvojili od Vojislava Šešelja,

Braš je rekla da je verovanje američke administracije bilo da postoji prostor da se sa njima razgovara o evropskim integracijama. Odlučila sam, rekla je Braš, da kao zamenik ambasadora pozovem Nikolića i Vučića u svoju rezidenciju i ukažem im nerazrešene probleme u bilateralnim odnosima. Naglasila sam da, ukoliko žele poverenje Sjedinjenih Država i saradnju sa Vašingtonom, moraju da reše ta pitanja, rekla je Braš koja je napomenula i da su SAD dobijale uveravanja da su novonastali naprednjaci posve drugačiji od tadašnjih i vlasti i opozicije.

Vučić je bio veoma predusretljiv i zainteresovan da dokaže sagovornicima da su naprednjaci sasvim različiti od radikala i Demokratske stranke, da će se boriti protiv korupcije i učiniti pravu stvar. Pružao mi je uveravanja da će sarađivati u vezi sa svim nerešenim pitanjima, zaključila Braš.