Brisel će uključiti i Prištinu u Strategiju za širenje EU

… , kažu za Danas stručnjaci za evropske integracije, komentarišući vest da je Španija poslala pismo Evropskoj komisiji u kojem se suprotstavlja upotrebi termina „WB6“ za Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Albaniju, Makedoniju i BiH i ističe da „Kosovo nije deo procesa proširenja Unije“.

Prema tvrdnjama prištinskog lista Koha ditore, „ako se uzmu u obzir primedbe Španije, Strategija proširenja EU, umesto podrške, još više gasi poverenje u proces proširenja EU“. Podsetimo, prema ranijim najavama predsednika EK Žan-Kloda Junkera u Strategiji će biti naznačena 2025. godina kao mogući rok za prijem Srbije i Crne Gore u EU.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), ukazuje za Danas da se Španija od početka protivi uključivanju Kosova, pošto ga vidi kao „problematični presedan koji može da utiče na separatizam Katalonije i, eventualno, Baskije“.

– Priština je i jedina dobila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji nisu ratifikovale države članice, već samo EU na osnovu činjenice da Unija od Lisabonskog sporazuma ima svoj pravni subjektivitet, tako da je sva prilika da će biti pronađen neki „modus vivendi“ na samitu u Sofiji, odnosno Prištini će biti na neki način omogućeno da bude deo procesa, ali verovatno drugačije nego kod drugih na koje se odnosi Strategija proširenja. Međutim, ovo može da ostavi značajne posledice na poverenje celokupne političke elite u Prištini u EU, i potencijalno utiče i na sam proces normalizacije Beograda i Prištine, ističe Novaković.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, napominje za Danas da uvažavajući krizu kojom je špansko društvo zahvaćeno, „a samim tim stvarajući i novu krizu unutar EU, ipak, verujem da će u kratkom roku ključne države članice EU pronaći modus kojim ce omogućiti da se Zapadni Balkan zadrži na pozitivnoj agendi proširenja, u interesu kako Zapadnog Balkana, tako i EU kao celine“.