Šta piše u Strategiji za proširenje EU?

Albanija, BiH, Makedonija i Kosovo trebalo bi da do tog roka postignu značajan napredak na svom evropskom putu.

Srbija i Crna Gora do kraja 2019. treba da se bez odlaganja fokusiraju na ispunjenje kriterijuma iz oblasti vladavine prava, što podrazumeva da lideri treba da se uhvate ukoštac sa izazovima koji se tiču sprovođenja reformi, snažno i sa jasnom posvećenošću.

Međutim, sinoć su mnogi mediji preneli, pozivajući se na hrvatsku agenciju HINA, da je pomenuti rok, u  nekoj „novoj verziji“ preinačen u formulaciju „hitno“, kao i da su u toj verziji  izbačeni i sva druga oročavanja u dokumnentu. Ranije je najavljeno da će o tekstu ovog nacrta rano jutros raspravljati Evropska komisija pre nego što on ode u Strazbur.

U slučaju Srbije potrebno je u tom periodu ispuniti kriterijume iz Poglavlja 35, odnosno uspostaviti sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom, navodi se u nacrtu Strategije za proširenje EU na Zapadni Balkan u koju je Danas imao uvid. Takve ocene u skladu su sa ranijim medijskim tvrdnjama, a potvrđuje se i najava predsednika Evropske komisije da Srbija i Crna Gora imaju šansu da postanu članice EU do 2025.

Strategijom su obuhvaćeni Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija, BiH i Kosovo, uz napomenu da se „ne prejudicira status Kosova“.

Prema saznanjima našeg lista, o nacrtu Strategije najpre će danas u jutarnjim satima raspravljati Evropska komisija, a nakon što EK usvoji dokument, on će se naći pred poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu.

Kako se ističe u nacrtu, potrebno je da do kraja naredne godine Srbija i Kosovo „postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, što bi trebalo da otvori put i za dalji napredak Kosova na putu ka evropskoj integraciji“. EK ocenjuje da „bez delotvorne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine, putem dijaloga pod okriljem EU, ne može da bude uspostavljena trajna stabilnost u regionu… Sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitno potreban i ključan kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na putu ka EU“.

Kada je reč o periodu do 2021, navodi se da će EK sačiniti dokument sa ocenama „efekata buduće integracije Zapadnog Balkana u ključnim domenima, kao što su slobodno kretanje ljudi, poljoprivreda, koheziona politika i budžet“, dok bi do kraja 2023. „pod uslovom da su ispunjeni svi kriterijumi, države članice mogle da budu u poziciji da se dogovore o zatvaranju pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji, što zahteva kontinuirani napredak u sprovođenju reformi“.

Kao plan EK za 2024. pominje se „potpisivanje sporazuma o pristupanju EU sa državama koje su okončale pregovore“, nakon što to odobre EK, EP i Evropski savet. Najzad, u 2025. godini moguća je ratifikacija sporazuma o pristupu Uniji u svim državama članicama EU i državama koje pristupaju Uniji.

EK napominje da na Zapadnom Balkanu „mora da umnogome bude osnažena vladavina prava“. „Danas te države pokazuju jasne elemente korupcije, uključujući veze sa organizovanim kriminalom na svim nivoima uprave, kao i snažno preplitanje javnih i privatnih interesa, što sve doprinosi osećaju nekažnjivosti i nejednakosti. Takođe, postoji široko političko mešanje u rad medija. Jasno osnaženo i nezavisno pravosuđe i odgovorne vlade i administracije nužni su za uspostavljanje trajne društvene promene, koja je potrebna“, ukazuje se u nacrtu.

Kao jedan od najvećih izazova koji postoje u regionu pominju se i nekonkurentne ekonomije, „sa mnogo nepriličnog političkog uticaja i nedovoljno razvijenim privatnim sektorom“. „Nigde na Zapadnom Balkanu ne postoji funkcionalna tržišna ekonomija, niti iko ima kapacitet da se nosi sa konkurencijom i tržišnim silama u EU… Uprkos napretku u sprovođenju reformi, ostaju nerešena mnoga strukturalna pitanja, što utiče na tržišta rada i na šanse za zaposlenje mladih“, upozorava EK.

Brisel napominje i da postoje „značajni bilateralni sporovi među državama u regionu, koje treba rešiti“. U tom kontekstu, poručuje se da „EU neće prihvatiti da uvozi ove sporove i nestabilnost koji oni mogu da izazovu, moraju biti pronađena i sprovedena konačna i obavezujuća rešenja za sporove pre nego što neka država pristupi EU“.

Uvećanje pretpristupnih fondova

U nacrtu Strategije poručuje se da je EU „sada potrebno da se postara da postane institucionalno spremna da dočeka nove države članice, kada se ispune uslovi za njihovo članstvo – Unija mora da postane snažnija i čvršća pre nego što ostane veća“. Istovremeno, predviđa se „postepeno povećanje instrumenata za pretpristupnu pomoć“ za Zapadni Balkan u naredne dve godine.

Han u sredu i četvrtak u Beogradu

Kako Danas nezvanično saznaje od izvora u Briselu, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han boraviće u Beogradu u sredu i četvrtak. On će razgovarati sa srpskim zvaničnicima i predstavnicima civilnog sektora, a planirano je da drugog dana posete održi predavanje na temu Strategije za proširenje EU, dok bi u petak trebalo da poseti Crnu Goru. Prema našim saznanjima, Srbiju bi u naredna dva meseca, u okviru regionalnih turneja, trebalo da posete i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, predsednik EK Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Puna zaštita ljudskih prava

EK ističe da su osnovna ljudska prava „umnogome garantovana zakonima u državama Zapadnog Balkana, ali potrebno je učiniti više kako bi se ona u potpunosti primenjivala u praksi“. „Potreban je poseban fokus na očuvanje slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kao stuba demokratije. Odlučni napori su potrebni za zaštitu manjina i borbu protiv diskriminacije, naročito protiv diskriminacije Roma, čija društvena inkluzija treba da bude umnogome uvećana, i protiv diskriminacije LGBT zajednice, a treba uspostaviti i jednakost između žena i muškaraca“.