Pao prvi dogovor u Briselu: Da li očekivati nastavak kompromisa u dijalogu Beograda i Prištine?

Poslednji sastanak na nivou glavnih pregovarača Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija, u okviru kojeg je došlo i do trojnog sastanka sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, održan je 24. oktobra u Briselu.

Iako u retrospektivi izgleda kao da su se ovi sastanci u trojnom formatu retko odvijali, te da je Lajčak održavo više pojedinačnih sastanaka sa predstavnicima Srbije i Kosova, Petković i Bisljimi su se za pregovaračim stolom našli devet puta, dok su samo jednom imali odvojene sastanke sa prestavnikom Evrope.

Teme sastanka su početkom godine bile ukidalje dinara na Kosovu i zatvaranje srpskih institucije, dok su kasnije saopštenja Kancelarije za Kosovo i Metohiju uglavnom naglašavala da je najveći problem o kojem treba da se razgovara način na koji prištinska Vlada tretira srbe, posebno na severu Kosova.

Sve do poslednje runde dijaloga koja je održana u utorak, 17. decembra, u Briselu, nije bilo nikakvog pomaka niti dogovora. Tome u prilog ide i pokušaj pregovora kojem je trebalo da prisustvuju predsednk Srbije i premijer Kosova Aljbin Kurti do kojih nije došlo.

Ipak, nakon jučerašnjeg susreta Petković je medijima izjavio da je postignut dogovor između Srbije i Kosova kada se radi o nestalim osobama.

„Ono što smo dogovorili jeste da smo uradili taj neophodan poslednji korak kada je reč o pitanju nestalih osoba, pa je sada otklonjena i poslednja prepreka, kada govorimo o primeni deklaracije o nestalim osobama. Dakle, imamo deklaraciju, imamo pravilnik o radu i dogovorili smo sada zajedničku komisiju koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava, kao i do sada, međunarodni komitet Crvenog Krsta“, rekao je Petković i naglasio da je taj rezultat ostvaren nakon insistiranja Srbije.

Bisljimi je takođe potvrdio da je došlo do dogovora o formiranju komisije koja će se baviti nestalim licima, ali je dodao da je do toga došlo nakon pritisaka sa kosovske strane.

„Dogovorili smo se u decembru prošle godine o konačnoj verziji referentnih tačaka za aktiviranje zajedničke komisije, a potom su usledili pokušaji Srbije da interveniše u tekst i ubaci pasus kojim bi se na neki način osnažila uloga i prisustvo UNMIK-a. Mi to nismo prihvatili. Nakon pritiska kosovske strane, uključujući gospodina Andina Hotija, Srbija je pristala da povuče taj zahtev“, rekao je Bisljimi, prenosi Koha.

Iako obe strane tvrde da je baš na njihovo insistiranje došlo do dogovora, dok drugu kritikuju za kočenje pregovora, postignut je određeni rezultat. S obzirom da je ovo prvi „pomak“ ove godine, nakon deset sastanaka delegacija postavlja se pitanje da li je ovo posledica spremnosti obe strane da naprave određene ustupke ili samo predstava kojom će se pokazati da pregovori i dalje mogu da unaprede odnose Srbije i Kosova.

Programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić kaže za Danas da obe strane deluju rezervisano oko većih iskoraka u periodu konsolidacije rada nove Evropske komisije, nestabilnosti vlasti u dve glavne članice Evropske unije i tranzicije vlasti u Sjedinjenim američkim državama.

„Pretpostavljam da je teško očekivati veći napredak do sredine naredne godine kada će verovatno sve tri navedene prepreke biti rešene i kada će postojati veći fokus zapadnih država i organizacija da se bave ovim pitanjem“, tvrdi Milić.

Sa druge strane Milić naglašava i činjenicu da je Miroslav Lajčak pred istekom mandata, te da je i to moglo uticati na postizanje dogovora između Srbije i Kosova u Briselu kako bi se predstavilo da je određeni rezultat ostvaren za vreme njegovog mandata.

On ipak ističe da pitanje nestalih osoba jeste pomeranje sa mrtve tačke, ali dodaje i da je to nedovoljan iskorak u odnosu na sve postojeće prepreke u normalizaciji odnosa.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić za Danas ističe da je dijalog već duže vreme u krizi.

„Svaki pomak treba posmatrati pozitivno. Dobro je da je došlo do dogovora oko formiranja komisije koja će se baviti nestalim osobama, što je potez koji željno očekuju porodice koje godinama pokušavaju da rasvetle sudbinu svojih najmilijih“, tvrdi naš sagovornik.