Briselski nesporazumi i dalje traju: Sagovornici danasa o značaju Briselskog sporazuma posle 11 godina

Zvanično Kosovo smatra da jedino Briselski sporazum iz 2023. i Ohridski aneks predstavljaju realnu osnovu za nastavak dijaloga i konačan sporazum za normalizaciju odnosa između dvije države, a EU kao arbitar mora da pređe na sledeći nivo i da ili uvede jače sankcije prema strani koja se ponaša opstruktivno ili da nađe drugi načuin da osigra da dogovoreno bude sprovedeno na terenu.

To kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje dana o značaju Briselskog sporazuma 11 godina posle potpisivanja.

Ljeart Hodža, novinar sa Kosova, za Danas skaže da je dobro da je glasnogovnrik EU Stano potvrdio stav da EU sve te dogovore koji su postuignuti u ovkriu dijalgoa smatra važećim i da će, ako se bilo koja strana ne pridržava dogovorenog, snositi posledice iako te posledice od sada nismo videli, i EU nije baš bila stroga ili privržena da na fer način arbitrira ovaj proces.

– Samo za podsećanje Kosovo je i dalje pod merama odnosno sankcijama EU dok Srbija iako je počinila teroristički akt, odnosno ljudi koji su deo državnih struktura ili su finanasirani od njih, su počinili teroristički akt u Banjskoj, Srbija nije imala nijednu diplomatsku posledicu. To opet dokazuje da EU, ako smatra sve ovo ozbiljno, mora da pređe na neki sledeći nivo kao arbitar i da ili uvede jače sankcije prema strani koja se ponaša opstruktivno ili da nađe drugi načuin da osigra da dogovoreno bude sprovedeno na terenu. Ako do toga ne dođe valja naći neki drugi format dijalog jer je lako da dođemo do zaključak da je ovaj proces propao – smatra on.

Dok politički analitičar Fadil Ljepaja misli da je ponašanje srpske delegacije u Savetu Evrope, pre par dana, najbolji dokaz da ova politička elita Srbije još nije spremna da se suoči sa svojom prošlošću, i dokazuje da ona nije spremna da prihvati političku i civilizacijsku volju građana Kosova da budu slobodni i da budu deo ujedinjene Evrope, već pokušavaju, ne birajući sredstva, da nastavljaju genocidnu politiku prema Albancima od nezavisnosti Srbije do poslednjeg rata.

– Kad gospodin Vučić, u svom govoru povodom 11 godina Briselskog sporazuma, govori o zločinima i teroru nad Srbima na Kosovu, on pokušava da galamom prikrije tu pogrešnu, kleronacionalističku politiku Srbije prema Kosovu, koja je i prouzrokovala ratove i raspad bivše Jugoslavije. Insistirajući na jednom sporazumu od pre 11 godina, kad je normalizacija za srpsku politiku značila povratak Kosova u ustavnoprvni i politički poredak Srbije, je ne samo smešno, nerealno, već i za evropski demokratski svet, anticivilizacijski i antiistorijski pristup – kaže on.

Prema njegovim rečima, ZSO kakvu su potpisali Tači i Dačić, je Ustavni sud Kosova odbacio kao takvu, i nova vlada Kosova, koju kako izgleda nije moguće ucenjivati sudom za ratne zločine, ne prihvata nikakvu normalizaciju u okviru Srbije, već samo dijalog za normalizaciju odnosa između dve ravnopravne i susedne zemlje, koje teže da budu dio Evropske unije u skorijoj budućnosti.

– Zvanično Kosovo smatra da jedino Briselski sporazum od 27. februara 2023. i Ohridski aneks od 18. marta 2023, predstavljaju realnu osnovu za nastavak dijaloga i konačan sporazum za normalizaciju odnosa između dvije države. Nažalost sadašnja politika Srbije svakim danom, svojim destruktivnim ponašanjem, i ometanjem Kosova u svom evropskom putu, dokazuje ne samo da ne poštuje svoje sporazume, već da nema dobre namere prema svojim susedima. Nije da deo srpske politike nije za evropski proces, ali destrukcija srpske politike ima samo jednu osnovu, a to je što se ona nalazi pod potpunom ruskom kontrolom, i potpunim evropskim i evroatlantrkim okruženjem i to stvara veliki stres, i nestabilnost u srpskom društvu, srpskim elitama, i srpskoj politici – misli naš sagovonik.

Dok Marko Jakšić, aktivista i pravnik, kaže za Danas da je Sporazum doprineo da danas imamo manje Srba nego što smo ih imali pre potpisivanja i da na Kosovu ima manje Srbije nego što je bilo tad.

– Velika i nepopravljiva greška koja je dovela do toga da Kurti i Svečlja gospodare Severom Kosova što su pre deset godina mogli da sanjaju, kojom je Srbija dala sve (policiju, pravosuđe, carine, energetiku, telekomunikacije) a nije dobila ništa, čak ni mrtvu ZSO koja je ništa više od udruženja ribolovaca – ukazuje Jakšić.

Isak Vorgučić, novinar i vlasnik Radija KiM, smatra da je potpisivanjem Briselskog sporazuma vlast u Beogradu pristala da pomogne Prištini u integraciji preostale četiri severne opštine sa srpskom većinom.

– Tokom sprovođenja ovog sporazuma, Beograd je uticao na kosovske Srbe da se integrišu u sudstvo, policiju i lokalnu administraciju, da bi „zauzvrat dobili“ Zajednicu opština sa srpskom većinom. Iako bi time Srbi konačno i pravno pripali Prištini, paradoksalno je da sve vreme Kosovo odbija da ispuni ono što bi mu, prema svakoj logici, apsolutno išlo u prilog. Nažalost, međunacionalne mržnje su ovde jače od bilo kakvog davanja šanse uspostavljanju stabilnosti i trajnog mira. Nakon jedanaest godina je upravo na severu Kosova, licemerjem prestonice u koju Srbi gledaju kao u svoju, i prestonice koja u Srbe ne gleda kao u svoje, propao i sporazum koji je potpisan zarad severa Kosova – kaže on za Danas.

A Milica Andrić Rakić, iz Nove društvene inicijative, ukazuje na to da je 11 godina posle, prvi sporazum o normalizaciji gotovo potpuno urušen i sve je izglednije da neće biti povratka na institucionalni poredak uspostavljen tim sporazumom.

– U prvim godinama nakon uspostavljanja sporazuma, iako nije bio dobro prihvaćen na Severu Kosova, sporazum jeste neosporno doprineo i evropskim integracijama kako Srbije, tako i Kosova ali čak i približavanju između njih, posebno kada je bila u pitanju sloboda kretanja i ekonomska razmena. Danas dotrajao, zamenjen je Ohridskim sporazumom koji jioš nije zaživeo i bez osnove koju je bio postavio Prvi sporazum, deluje sve izvesnije da neće ni zaživeti – kaže Andrić Rakić.

A kandidatkinja liste SNS na predstojećim beogradskim izborima, Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici, za Danas kaže da je vreme da stvari počnemo da nazivamo pravim imenom.

– U pitanju je briselski nesporazum, za sporazum je potreban kompromis, a oni koji su sedeli prekoputa Srbije očito nisu bili spremni da ga načine. Nema nikakvih iluzija, Brisel je sve vreme radio na zaokruživanju tzv. kosovske nezavisnosti, više poštujući suverenitet „Republike Kosovo“ od suvereniteta Republike Srbije. Priština je nagrađena za etničko čišćenje Srba, suspendovanje ljudskih, građanskih i političkih prava našeg naroda – zaključuje ona.