Briselski pregovori na „respiratoru“

Merkel je, podsetimo, poručila Kurtiju da pregovori sa Srbijom „zaslužuju njegovu pažnju“, kao i da će njegova vlada imati podršku Nemačke u prevazilaženju izazova.

Pre toga Kurti je isticao da pregovori sa Beogradom nisu njegov prioritet, a bilo je reči u Prištini i o poništavanju svih dosad postignutih sporazuma u Briselu.

Upitan da li Merkel može da ubedi novog kosovskog premijera da uopšte sedne za pregovarački sto u Briselu, budući da je neizvesno kada će ti pregovori biti nastavljeni, Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista Koha ditore, kaže: „Kurti ne mora da se ubeđuje, pošto on nije rekao da neće da učestvuje u dijalogu. Naprotiv, mislim da je on mnogo spremniji nego prethodni kosovski pregovarači, jer, za razliku od njih, tačno zna šta hoće da stavi na sto dijaloga u Briselu. To što su njegovi principi za razgovore neprikladni za Beograd, ili, možda čak i za deo evropskih zvaničnika, koji su očekivali da proces nastavi da ‘plovi’ istim tokom, viđeno je kao problem u bliskoj prošlosti i u očima Berlina. Zato ne mislim da se sada postavlja pitanje da li će Merkel ili bilo ko drugi ubediti Kurtija u nešto, već da li je Brisel spreman da reformiše dijalog, tako da su cilj dijaloga i put do tog cilja jasniji“, konstatuje Bajrami.

Miodrag Miki Marinković, programski direktor NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice, ukazuje da pobeda Kurtija nije obradovala EU, „jer je postalo očigledno da će sada morati da se nosi sa nepredividim populistom, koji je izraziti protivnik pregovora u trenutnom formatu, dakle pregovora u kojima se razgovara i o interesima Srbije, i traži kompromisno rešenje“.

– Kurti i Samoopredeljenje su otelotvorenje snažnog sentimenta među Albancima na Kosovu da se pregovori mogu voditi samo u formi diktata Srbiji. U tim okolnostima, čestitku Angele Merkel tumačim kao ništa drugo do uobičajeni diplomatski čin, kojim je ona priznala novi autoritet Kurtija i stavila mu do znanja šta su očekivanja Nemačke i EU. Ta poruka je čak po meni bila lišena bilo kakve dvosmislenosti koja bi mogla da se protumaći kao pritisak. Misim da je posle pobede Kurtija na izborima na Kosovu, svima u EU vrlo jasno da brzog rešenja u ovom formatu pregovora neće biti i da je čak upitno da li se sa tako nekonstruktivnim liderom Prištine uopšte može održati prospekt kompromisnog rešenja, i kontrola nad situacijom. Problem dodatno otežava i neubičajena, neočekivana pasivnost SAD, koje osim deklarativne podrške ponovnom uspotavljanju savezništva sa EU, dijalog Prištine i Beograda tretiraju kao sekundarni prioritet, ocenjuje naš sagovornik.

Marinković ne isključuje ni mogućnost redefinisanja pregovaračke pozicije Prištine, „kroz neku novu skupštinsku platformu za pregovore“. „Imajući u vidu činjenicu da predstoje pregovori oko podrške za izbor predsednika, i već za nekoliko meseci lokalni izbori, vrlo je teško očekivati da ce taj redefinisani stav  pružiti bilo kakav prostor za afirmaciju kompromisnog rešenja, pa će praktično značiti i kraj pregovora.  Da iskoristim analogiju čije nam je značenje u današnjem vremenu, nažalost, vrlo jasno, čini se da su pregovori Prištine i Beograda sada na respiratoru“, poručuje on.

Ognjen Gogić, politički analitičar iz Kosovske Mitrovice, ukazuje da Kurti važi za političara koji je prilično tvrd i nepokolebljiv u svojim stavovima.

– On je takav stav pokazao i 2020, kada je prvi put bio izabran za premijera. Tada ga je odbijanje da ukine mere reciprociteta na uvoz robe iz Srbije, koje je uveo umesto tarifa, koštalo gubitka podrške iz Vašingtona, a nakon toga i premijerske pozicije. I tada je na dnevnom redu bila obnova dijaloga sa Beogradom, a ukidanje mera reciprociteta uslov da do toga dođe. Takav nepokolebljiv stav Kurtija ga je godinu dana kasnije doveo do podrške od preko 50 odsto kosovskih Albanaca, kakvu nijedan albanski lider nije imao nakon rata (1999. godine, prim. novinarke). Dakle, ne treba očekivati da će Kurti sada promeniti pristup koji ga je upravo doveo do ove pozicije. Posebno ne treba očekivati da bi Kurti tako brzo na početku mandata promenio svoj pristup, kada se i dalje nalazi na krilima ubedljive izborne pobede. To ublažavanja stava može doći, ali se to može očekivati tek kasnije. Kurti dobro razume političke prilike. Merkel završava svoju kancelarsku karijeru kroz nekoliko meseci i on zna da predstoje promene u Nemačkoj. Njena poruka koja dolazi na kraju kancelarskog mandata nema veliku težinu, napominje sagovornik Danasa.

Gogić: Priština ipak zavisi od Kvinte

Ognjen Gogić tvrdi da će Kurti sačekati da vidi u kojem pravcu će ići promene i u Evropi, „ali i u Americi, sa dolaskom administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pa da onda vidi šta može da očekuje od dijaloga“.

– Nikakvo zaletanje u dijalog u ovom momentu mu ne ide u prilog. Takođe, on će biti zainteresovan da vidi kakva će očekivanja Bajdenova administracija imati od Vašingtonskog sporazuma. Nijedna Vlada u Prištini ne može da priušti sebi da ima loše odnose sa Belom kućom pa će veći uticaj na Kurtija imati Bajden nego Merkel. U kratkom roku, posebno dok traje „medeni mesec“ nakon izborne pobede, Kurti neće promeniti odnos prema dijalogu. Međutim, takav pristup nije održiv na duži rok. Priština nema kapacitet da vodi autonomnu politiku i brzo će se suočiti sa velikim pritiskom zemalja Kvinte (SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija, prim. novinarke). I Kurti će shvatiti da neće biti u mogućnosti da brzo ispuno predizborno obećanje o „pravdi i poslu“ koje je davao svojim biračima pa će se vratiti na temu Srbije i Beograda, što predstavlja sigurnu dnevnopolitičku kartu, zaključuje on.