Teško je očekivati da će biti ostvareni pomaci u dijalogu Beograda i Prištine, niti da će biti sprovedene u delo bilo kakve druge inicijative u cilju jačanja saradnje dveju strana poput „mini Šengena“, dok ne bude okončana aktuelna politička kriza na Kosovu, ocenjuju za Danas stručnjaci za regionalna pitanja.
Naši sagovornici napominju da je pitanje da li će u narednih nekoliko meseci uopšte biti susreta u okviru Briselskog dijaloga, budući da su pojačane tenzije na kosovskoj političkoj sceni nakon ostavke predsednika Hašima Tačija, protiv koga je potvrđena optužnica Specijalnog suda u Hagu za ratne zločine OVK.
Istovremeno, ne isključuje se ni mogućnost pada aktuelne vlade Avdulaha Hotija.
Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, smatra da su i dok traje politička kriza na Kosovu mogući pregovori na tehničkom nivou Beograda i Prištine, ali napominje da je „atmosfera oko Specijalnog suda uzavrela“.
– Opozicija već duže vreme poziva na obustavu dijaloga, Ramuš Haradinaj ucenjuje Demokratski savez Kosova (stranka Avdulaha Hotija, prim. novinarke) sa zahtevom da bude predsednik, tako da mi odlazak njihove delegacije u Brisel deluje malo verovatan. Što se „mini Šengena“ tiče, situacija ni tu nije najjasnija. Na nedavnom ministarskom savetu Berlinskog procesa ministarka spoljnih Kosova Haradinaj Stubla je rekla kako se Kosovo neću priključiti pre nego što Srbija ne prizna putna dokumenta, registracije Kosova i ukine takozvane necarinske barijere. Slično je i sa zajedničkim regionalnim tržištem čije je uspostavljanje do 2024. najavljeno u Sofiji. Ja se ipak nadam da će razum prevladati. U ekonomskom oporavku od posledica pandemije učešće u zajedničkom tržištu može biti važan faktor. Da li će se do toga doći, uz aktivno posredovanje Sjedinjenih Država, Nemačke, Evropske unije ili nekog četvrtog, ostaje da se vidi, poručuje Savković.
Igor Novaković, istraživač Saveta za inkluzivno upravljanje, ističe da treba napraviti razliku između „formalnog sastajanja“ predstavnika Beograda i Prištine i „dolaženja do nekih rezultata“.
– Postoji mogućnost i u ovom trenutku da se pregovarači sastaju, ali, prema mom mišljenju, praktično ništa ne može da bude sprovedeno u delo dok se ne reši politička situacija na Kosovu. Isto važi i za „mini Šengen“ – pribegavaće se, verovatno, formalnostima, osim ako nova administracija Sjedinjenih Država ne učini nešto po tom pitanju, pod uslovom da je za to i zainteresovana, ukazuje Novaković.
Donika Emini, izvršna direktorka Sivikos platforme iz Prištine, kaže da aktuelna kosovska vlada ima „veoma tanku većinu u parlamentu, što funkcionisanje institucija čini gotovo nemogućim“, podsećajući da Skupština Kosova nedavno nije izglasala zakon o ekonomskom oporavku od kovida 19, „što je produbilo ekonomsku krizu, istovremeno razotkrivši unutrašnju podelu i političku krizu na Kosovu“.
– Kriza izazvana upražnjenim mestom predsednika Kosova, nakon Tačijeve ostavke, pojačala je pritisak na aktuelnu vladu, koja se suočava sa dve opcije – prva je da se u vladajuću koaliciju uključi i Demokratska partija Kosova, kojoj u ovom trenutku ne odgovaraju novi izbori, budući da su dve ključne ličnosti iz te stranke, Tači i Kadri Veselji, optuženi u Hagu, i politička budućnost im je neizvesna, a druga je da se ide na prevremene izbore. Ta druga opcija bi odgovarala Samoopredeljenju, ali ne i staroj političkoj eliti. Haradinajev revolt, izazvan činjenicom da on insistira da bude sledeći predsednik Kosova, i preti da će njegova stranka (Alijansa za budućnost Kosova) napustiti ionako „krhku“ vladajuću koaliciju, kao i nezadovoljstvo Srpske liste Hotijevom vladom, učiniće tu vladu još nestabilnom. Ako Demokratska partija Kosova ne uđe u vladajuću koaliciju, a Haradinajeva stranka i Srpska lista je napuste, to će značiti rušenje vlade i još jedan izborni proces, samo godinu nakon poslednjih izbora, objašnjava naša sagovornica.
Emini: Rizik od vraćanja na „nultu tačku“
Donika Emini ukazuje da je „manjak transparentnosti“ Briselskog dijaloga pokrenuo niz debata, „naročito među skepticima koji kritikuju takvu metodologiju, a koju primenjuju i EU i obe pregovaračke strane“. „Tendencija da se nastavi primena istog metoda kao iz 2011, koji dozvoljava stranama da predlažu teme i postepeno se dogovaraju o specifičnim elementima takozvanog konačnog sveobuhvatnog sporazuma možda će dovesti do neuspeha, budući da postoji rizik da se vratimo na nultu tačku, u slučajevima kada strane pregovaraju o osetljivim političkim pitanjima, poput ZSO, o kojima imaju dijamentralno suprotne stavove“, poručuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.