Britanija poziva na formiranje saveza protiv ruske agresije

Južnu Osetiju i Abhaziju. Objavljujući odluku, ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao da ako to neko shvati kao poziv na novi hladni rat, neka tako i bude.
– Ne bojimo se ničega, uključujući i perspektive novog hladnog rata. Rusija je država koja je osigurala svoje interese duž cele svoje granice. To je apsolutno jasno – izjavio je Medvedev.

Rusija upozorila Moldaviju povodom Pridnjestrovlja

Kišinjev – Ruski ambasador u Moldaviji Valeri Kuzminupozorio je lidere ove zemlje da se klone „krvoprolića i katastrofalnog razvoja događaja“ u moldavskom regionu, gde Rusije ima 1.500 trupa smeštenih oko vojnih postrojenja. Region Trans-Dnjestra odvojio se od bivše Sovjetske republike Moldavije 1990. Stekao je podršku Rusije ali ne i međunarodno priznanje. Kuzmin je dodao da bi Moldavija trebalo da izvuče zaključke iz gruzijske krize, ali je i priznao da je situacija u Trans-Dnjestru poptuno različita od Kavkaza. Prema njegovim rečima, Moldavija bi trebalo da pokaže mudrost i da izbene ekslaciju nasilja. AP

Analitičari smatraju da se svojim dekretom Kremlj narugao rezolucijama Saveta bezbednosti UN, odbacivši zapadna insistiranja tokom krize da je nužno poštovati teritorijalni integritet i međunarodne granice Gruzije.

Sirija i Iran nude pomoć Moskvi

Bejrut – Sirijski predsednik Bašar Asad javno je juče pružio ruku starom savezniku Rusiji, tražeći pomoć za sirijsku vojsku i nudeći u zamenu za to svesrdnu pomoć Moskvi, što očigledno ima za cilj da se izvuče korist iz trenutne krize u rusko-američkim odnosima. Analitičari kažu da dugoročni cilj Sirije ipak nije toliko očigledan, delom jer Asad nastavlja aktivnosti u pravcu mira s Izraelom, ključnim američkim i evropskim saveznikom, iako nudi pomoć Moskvi kao jasan neprijateljski znak prema Zapadu. Sirija ima dugu istoriju kontradiktornih diplomatskih poteza, dok menevriše u traženju rešenja i ravnoteže u svoju korist. Ipak, najnoviji potez Bejruta izaziva zebnje, jer bi u slučaju da Rusija obezbedi vojnu i diplomatsku pomoć ovoj zemlji, u SAD to bilo viđeno kao velika nevolja jer se na taj način indirektno šalje pomoć militantnim grupama, najvećim američkim neprijateljima. „Ruski potez u Gruziji počeo je kao i tektonske promene u bliskoistočnom regionu. To je ohrabrilo Siriju, Hezbolah i Iran da krenu jače protiv Izraela i Amerike“, smatra Džošua Landis, sirijski stručnjak u Americi. Neki vojni zvaničnici u Iranu, kao i Sirijci, otvoreno podržavaju poteze Moskve u Gruziji, iako je iransko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo sukobe prosto kao rezultat pogrešnih procena svetskih sila i pozvalo na dijalog. I Iran i Sirija imaju dobre odnose s Rusijom, koja je Siriji prodavala oružje u prošlosti, uključujući i sofisticirane sisteme Sterlet ali i ratne brodove AP

Jednostrana odluka Moskve da povuče nove linije na mapi stateški vitalnog regiona na obalama Crnog mora iznenadila je i uznemirila Zapad, i unela nove tenzije u kavkasku krizu. Moskva je, kako tvrde politički komentatori, svojom odlukom osporila uticaj Evrope i SAD na region, a u isto vreme u ruskim krugovima kruže kalkulacije da će zapadne podele povodom politike prema Rusiji ublažiti bilo kakvu štetu ili povratnu reakciju.

Američka pomoć stigla u gruzijsku luku Batumi

Batumi – Američki vojni brodovi s humanitarnom pomoći namenjenoj Gruzijcima stigli su juče u gruzijsku luku Batumi na obali Crnog mora, izbegavajući luku Poti, koja je još pod kontrolom ruskih snaga. Američka ambasada za 24 sata objavila je nekoliko verzija saopštenja povodom dostave pomoći. Najpre je saopšteno da će se tovar s brodova iskrcati u Potiju, potom je rečeno da je Ambasada promenila plan i da je krajnja odrednica Batumi. U obrazloženju odluke da brodovi ipak neće pristati u luku Poti, navodi se da je taj priobalni grad pretrpeo tešku materijalnu štetu u ruskoj vojnoj akciji. Navodi se i da su ruske trupe postavile kontrolne punktove na severnom rpilazu grada i da bi američki brodovi prosto bili viđeni kao direktan izazov Rusiji. „Odluka gde će pomoć biti isporučena doneta je na najvišem nivou u Pentagonu. Jedina opcija bila je da se pomoć dostavi u Batumi“, izjavio je portparol američke ambasade koji nije želeo da se predstavi. Iako su zapadne nacije nazvale rusko vojno prisustvo u Potiju jasnim narušavanjem prekida vatre, visoki ruski general Anatolij Nogovicin ističe da je korišćenje ratnih brodova za isporuku pomoći „đavolski potez“. AP

Pored reči osuda koje stižu iz Vašingtona, Britanija je otišla i dalje i pozvala na formiranje evropske koalicije protiv ruske agresije. U tom cilju, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband doputovao je juče u Kijev, gde je s ukrajinskim liderima razgovarao o formiranju koalicije.

Tbilisi smanjuje broj diplomata u Moskvi

Tbilisi – Gruzija je juče saopštila da će drastično smanjiti broj osoblja u svojoj ambasadi u Moskvi nakon najnovije krize u odnosima sa Rusijom. Ministar u gruzijskoj vladi Timur Jakobašvili izjavio je da Tbilisi namerava da svede diplomatske odnose s Moskvom na minimum. Prema njegovim rečima, gruzijski ambasador se neće vratiti u Rusiju, a Gruzija će sačuvati odnose na nivou specijalnih predstavnika. Jakobašvili je dodao da će konzularno predstavništvo nastaviti rad. AP

– U potpunosti podržavamo gruzijsku nezavisnost i teritorijalni integritet, koji ne može biti menjan dekretom Moskve – kaže Miliband.
Britanski ministar je izrazio podršku ukrajinskoj vladi u strahu da bi ta zemlja mogla da bude sledeća na tapetu Rusije, naročito zbog planova da se priključi NATO-u. Na univezitetu u Kijevu, britanski ministar održao je govor u kojem je pohvalio demokratske vrednosti Ukrajine i upozorio Kremlj da bi svaka moguća akcija protiv Kijeva izazvala dugoročno zamrazavanje njenog položaja na svetskoj sceni. Ukrajinski lider Viktor Juščenko rekao je da je njegova zemlja talac u ratu Rusije protiv država bivšeg sovjetskog bloka. I države članice NATO pozvale su Moskvu da preispita svoje poteze usled strahovanja Zapada da bi Ukrajina mogla biti sledeća stanica okršaja.
Stav Švedske je da je Rusija izabrala opciju konfrontacije sa Zapadom, dok su brojne međunarodne organizacije nazvale odluku Medvedeva nelegitimnom i neprihvatljivom.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, čija zemlja trenutno presedava EU, rekao je da je odluka Rusije uništila prekid vatre i prespektive mirovnog plana.
Nemačka kancelarka Angela Merkel istovremeno je osudila potez Rusije kao „neprihvatljiv“, ali i istakla da želi da održi dijalog s Moskvom. Merkelova je u telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom zatražila od Medvedeva „hitnu primenu“ odredbi iz Sporazuma o prekidu vatre. Nemačka kancelarka takođe je rekla da prisustvo ruskih snaga na teritoriji izvan Južne Osetije i Abhazije vidi kao znak „ozbiljnog narušavanja“ mirovnog plana.
I francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner je osudio odluku Kremlja i smatra je neprihvatljivom jer nije u skladu s međunarodnim zakonom uključujući i rezolucije UN. Francuski ministar je upozorio na etničko čišćenje čiji su vinovnici ruske snage. Prema njegovim rečima, postoje dokazi da vojska udaljava Osetine koji vole Gruziju, i da je na delu etničko čišćenje.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun saopštio je da bi odluka Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije mogla da oteža napore da se u okviru Saveta bezbednosti pronađe rešenje za tu krizu. Banova portparolka Mišel Montas je na redovnoj konferenciji za novinare iznela da generalni sekretar insistira na hitnoj potrebi da se zaštite svi civili koji žive u zoni sukoba. Ruski šef diplomatije Segej Lavrov je, u međuvremenu, optužio SAD zbog jake podrške gruzijskom lideru Mihailu Sakašviliju i korišćenja vazdušnih i pomorskih kapaciteta za dostavu humanitarne pomoći Gruziji.
– Mislim da ne treba da se bojimo izolacije. Ne verujem da će se pojaviti neki strašni scenario – izjavio je Lavrov.
Ruski ministar spoljnih poslova dodao je da je „odluka Moskve bila apsolutno neizbežna jer umalo nismo izgubili nacionalno dostojanstvo „U saopštenju gruzijskog lidera navodi se da je potez Kremlja pokušaj vojne aneksije suverene nacije i da direktno krši međunarodni zakon. „Ruska Federacija pokušava da ozakoni upotrebu sile, direktnu vojnu agresiju, etničko čišćenje i prisilno izmeni granice susedne države“, navodi se. Visoki ruski zvaničnici bliski Medvedevu odmah su uzvratili Sakašviliju i optužili ga za „genocid“, iskorenjivanje naroda Južne Osetije što je ostavilo Rusiju bez alternative. Ruski ambasador u NATO-u Dmitrij Rogozin, povezao je trenutnu međunarodnu klimu s letom 1914. pred Prvi svetski rat, a gruzijskog lidera uporedio s Gavrilom Principom.