Brnabić: Ambiciozni planovi za 2023. godinu, najvažnije preokrenuti trend u natalitetu

Ana Brnabić u novogodišnjem intervjuu za Tanjug kaže da su planovi uglavnom slični onima koji su bili i ranije, a koje je postavio Aleksandar Vučić kao premijer 2014. godine jer, kako dodaje, sve vlade od tada do danas su vlade kontinuiteta.

„Na prvom mestu je dalji rast životnog standarda naših ljudi, kontinuirani rast plata i penzija“, kaže premijerka. Navodi da je posebno ponosna na to što je Srbija uspela da uprkos teškim vremenima koje su prouzrokovale pandemija korona virusa 2020. i 2021. i rat na istoku Evrope 2022, da kao jedna od retkih zemalja na evropskom kontinentu ima održiv i kontinuirani rast plata i penzija, piše RTS. 

„I to ostaje prioritet. Želimo da i u 2023. imamo i dalje rast plata i penzija, da idemo ka onome što smo postavili kao cilj, da do 2026. godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra“, kaže Branabićeva.

Više vremena i energije utrošiti u pronatalitetnu politiku 

Za 2023. godinu, prema premijerkinim rečima, prvi i najvažniji cilj je da pokušaju još više da preokrenu trend u natalitetu i da ulože ne samo više novca, već da se više i govori o tome, da se utroši više vremena i energije u pronatalitetnu politiku.

„Ta dva cilja su ono za šta se borimo, ta dva cilja će u budućnosti značiti jaču Srbiju“, istakla je ona. Premijerka kaže da se nastavlja sa velikim kapitalnim infrastrukturalnim projektima i u tom smislu navodi da do 2024. godine treba da se završi brza pruga do granice sa Mađarskom. Nakon što partneri iz Mađarske završe svoj deo, ističe, do 2025. godine trebalo bi da budemo u mogućnosti da idemo brzim vozom između Beograda i Budimpešte.

„To je drugačija perspektiva za sve nas, ali i drugačiji način na koji se povezujemo sa našim prijateljima i partnerima u Mađarskoj“, navela je premijerka.

O projektima koji će biti završeni do kraja godine

Dodaje da bi do kraja 2023. godine trebalo da budu završeni i projekti kao što je auto-put do Požege, zatim auto-put do Kruševca i obilaznica oko Beograda. Premijerka se izuzetno raduje početku izgradnje kapitalnog projekta u nauci, a to je BIO4 kampus.

„To je ono što će označiti Srbiju kao centar ovog dela Evrope u naukama budućnosti – biotehnologija, biomedicina, bioinformatika i biodiverzitet, i do septembra to treba da počnemo da gradimo, kao i da nastavimo sa ulaganjima u naučno – tehnološke parkove“, kaže Brnabićeva.

Ukazuje da je upravo to ono što omogućava da mladi ljudi ostaju u Srbiji, da se mnogi mladi ljudi iz inostranstva i dijaspore vrate u Srbiju. Kako kaže, gradi se i novi naučno-tehnološki park u Kruševcu.

„Kruševac je to zaslužio, imaju ogromne potencijale, pokazali su da vrede da uložimo u naučno-tehnološki park. Vreme je da krenemo i u fazu 2 – dalje proširenje naučno – tehnoloških parkova u Beogradu, Čačku i Nišu. Ti parkovi su nam već puni i ranije nego što je iko od nas mogao da zamisli i vreme je da krenemo da gradimo nove. To je neka nova perspektiva, nova drugačija Srbija i to je nešto čime se svi ponosimo“, navela je premijerka.

Izazovi pred Vladom Srbije 

Kada je reč o izazovima sa kojima će se Vlada Srbije suočavati u 2023. godine, osim nestabilnosti na Kosovu i Metohiji, premijerka kaže da će se preliti iz 2022. u ovu godinu, što znači da će samim tim što duže traju biti sve teži.

„Očekujem da se nastavi rat u Ukrajini, što će značiti dalje izazove u svakom smislu, pre svega energetskom i još težu zimu u 2023. godini za koju se mi već spremamo, za koju smo započeli pripreme, ali takođe velike izazove za našu ekonomiju zbog recesije u nekim evropskim ekonomijama za koje smo mi direktno vezani. Tako da će dalje slabljenje nekih evropskih ekonomija ili zemalja EU u tom ekonomskom smislu značiti mnogo izazova za nas“, navela je premijerka.

Navodeći da očekuje i dodatan oprez kod investitora, Brnabićeva kaže da je 2022. godina bila apsolutno rekordna po prilivu stranih direktnih investicija, te da je sve više energije potrebno da bi se taj trend i nastavio.