Brnabić: Bilo bi fer da zemlje Zapadnog Balkana prve postanu članice EU

Brnabić je učestvovala na Кonferenciji o stanju u Uniji, koja se, u organizaciji Evropskog univerzitetskog instituta, održava u Firenci, i sagovornica je na panelu „Кriza i promene – Evropska perspektiva Zapadnog Balkana“.

Na pitanje moderatora panela, specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da li poruke o mogućem ubrzanju procesa pridruživanja doživljava kao priliku ili pretnju za Srbiju i zemlje kandidate sa Zapadnog Balkana u kontekstu zahteva za članstvo Ukrajine za prijem u EU , Brnabić je odgovorila da se nada da je to ipak prilika.

„To vidim kao priliku, zato što znam da države članice i institucije EU znaju koliko smo vredno radili kako bi postali članica. Bila bi velika greška i ne bi bilo fer i bilo bi protivno evropskim vrednostima i standardima da neko postane članica pre zemalja Zapadnog Balkana“, ocenila je Brnabić.

Dodala je da razume države članice EU kada, u kontekstu prijema balkanskih država, kažu da ne žele da uvezu dodatne probleme.

„Otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu bila bi mnogo lakše i efikasnije rešena ako bismo svi bili deo EU“, istakla je Brnabić i naglasila da Srbija snažno nastoji da očuva stabilnost u regionu i razvije regionalnu saradnju.

„Ne mogu da govorim u ime celog Zapadnog Balkana, ali znam da svi delimo stav da je prijem u EU zajednički strateški i što pre postanemo deo EU, to bolje“, poručila je Brnabić.

Ocenila je da je Srbija uložila mnogo vremena i energije da se promeni kako bi postala deo EU.

„Nadamo se da će proces pridruživanja postati efikasniji i da ćemo mi postati članovi, a bolje pre nego kasnije“, istakla je Brnabić.

Lajčak je na početku panela, na kome je učestovao i austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg, ocenio da je rat u Ukrajini pitanje pridruživanja pretvorio u političko pitanje i pokazao da EU nema više luksuz da svoje najbliže partnere pušta da čekaju .

„Vreme je da nepovratno integrišemo Zapadni Balkan, jer to više nije pitanja ispunjavanja tehničkih preduslova, već pitanje pripadanja“, zaključio je Lajčak.

„Agresija na Ukrajinu promenila odnose Srbije i Rusije“

Brnabić je na konferenciji izjavila i da je agresija na Ukrajinu promenila odnose Srbije i Rusije na način da je Srbija snažno kritikovala narušavanje teritorijalnoj integriteta Ukrajine.

Upitana na koji način je rat u Ukrajini promenio odnose Srbije i Rusije, Brnabić je odgovorila da su se odnosi promenili tako što je Srbija poručila da je agresija na Ukrajinu veoma pogrešna.

Naglasila je da je Srbije takav stav „veoma snažno izrazila“.

„Podržali smo šest deklaracija Evropske unije kao i rezoluciju Ujedinjenih nacija, koje su kritikovale narušavanje teritorijalnog integriteta. Kada je reč o vrednostima i međunarodnom poretku, takve stvari su za nas crno – bele. Mi priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, to je bio akt agresije i to smo i rekli“, poručila je Brnabić.

Premijerka se tokom diskusije na panelu saglasila sa moderatorom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, da će „rat na istoku Evrope“ pretvoriti pridruživanje Uniji u vrlo politički proces.

Komentarišući evrointegracije država regiona u kontekstu zahteva Ukrajine da bude primljena u članstvo EU, Brnabić je ocenila kako bi bilo fer da zemlje Zapadnog Balkana prve postanu članice EU.