Brnabić i Cvijanović: Srbija pomaže RS u digitalizaciji javne uprave i obrazovanja

Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora s predsednicom RS Željkom Cvijanović, Brnabić je rekla da će Srbija pomoći uvođenje 500 digitalnih učionica u osnovne škole u RS i da bi sporazum o tome trebalo da bude potpisan u septembru.

Brnabić je kazala da očekuje da će vrednost projekta biti izmedju 700.000 i 800.000 evra i dodala da to, izmedju ostalog, zavisi od toga da li su škole u koje će biti uvedene digitalne učionice povezane na internet i od mogućnosti prenošenja licenci.

„Želimo da pomognemo Republici Srpskoj da uvede sve ono što smo videli da funkcioniše u Srbiji u oblasti digitalnog obrazovanja, da prebacimo znanje, tehnologije i inovacije u RS i doprinesemo ostanku mladih ljudi“, navela je Brnabić.

Cvijanović je rekla da je s predsednicom srpske vlade razgovarala o modernizaciji nastavnog procesa i ocenila da je RS za to neophodna podrška Srbije.

„Srbija je mnogo koraka ispred nas u reformskim procesima i možemo mnogo toga da kopiramo“, dodala je Cvijanović.

Ona je kazala da je Srbija prethodnih godina uložila više od 30 miliona evra u konkretne projekte u RS.

Brnabić je ocenila da su odnosi Srbije sa Republikom Srpskom „prirodni i logični i nisu upereni protiv bilo koga“ i dodala da Beograd „sa BiH takodje ima dosta dobre, odlične odnose“.

Ona je kazala i da tim koji je zaslužan za proglašenje Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu pomaže ljudima koji rade na kandidaturi Banjaluke za tu titulu za 2024. godinu.

Cvijanović je rekla da ima mnogo lakšu komunikaciju sa Srbijom nego sa BiH i kao primer navela da su realizovani svi projekti dogovoreni s Beogradom, a da u BiH „ništa ne može da dogovori, a onda ni da realizuje“.

„Logično bi bilo da tamo (u BiH) imam više komunikacije, ali to je nemoguće ako ne postoji partner“, navela je predsednica RS.

Komentarišući to što još nije formirana vlast na nivou BiH, Cvijanović je rekla da to utiče na „dodatni gubitak kredibiliteta“ te zemlje jer nije sprovedena izborna volja.

Ona je kazala da su u procesu formiranja Saveta ministara BiH političari iz Sarajeva „suštinskim učinili pitanje aktivacije MAP-a (Akcioni plan za priključenje NATO) jer su znali za jasan stav Republike Srpske o vojnoj neutralnosti BiH“, izražen kroz rezoluciju Narodne skupštine RS.

Cvijanović je ocenila i da to što strukturalni dijalog o pravosudnim reformama u BiH godinama ne funkcioniše predstavlja sramotu te zemlje, ali i da je „još veća sramota EU“ koja je pokrenula taj proces.

„Krenulo se s puno energije u taj proces, a završilo se u ćorsokaku. Pravosudje BiH je u takvom (lošem) stanju jer su ga reformisali stranci, a oni sad ponovo traže reformu“, navela je Cvijanović.