Brnabić: Imali smo aplikaciju za praćenje građana, ali smo na kraju ipak odustali

„Garantujem da ćemo nastaviti da poštujemo ljudska prava i individualne slobode na način na koji je to rađeno pre korona virusa, da ih štitimo i unapređujemo“, istakla je Brnabić na konferenciji povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

Ona je ocenila da je pandemija korona virusa „do srži“ uzdrmala dva osnovna principa modernog sveta – princip ljudskih prava i princip jednakosti između pojedinaca i zemalja u svetu i da je 2020. bila godina u znaku ograničavanja prava i sloboda kako bi se očuvalo „najvažnije ljudsko pravo – pravo na život“.

Brnabić je ocenila da će svet posle pandemije biti manje fer i teže mesto za život i da će jaz između bogatih i siromašnih biće još veći, sa nepremostivom provalijom između njih.

Ona je rekla da je „muči“ pitanje kako se gleda na ljudska prava i individualne slobode, jer su oni pre korona virusa išli dotle dok ne ugrožavaju prava drugoga, ali da su sada te linije zamagljene.

„Morali smo da ograničimo slobode kretanja, uvedemo restriktivne mere na pravo na rad, neke države su uvele aplikacije za praćenje, što je pre korone bilo nezamislivo. Srbija je imala spremnu takvu aplikaciju, ali Vlada Srbije je odlučila da ne pušta takve aplikacije, jer to predstavlja ugrožavanje prava i sloboda sa kojim ne bi trebalo da se igramo“, rekla je Brnabić.

Govoreći o vakcinama, premijerka je navela da su države prinuđene da izdvoje novac kako bi stale u red za vakcinu, i da oni koji nisu uložili novac neće moći da dobiju vakcinu naredne godine, jer su bogate države unapred kupile 53 odsto vakcina u proizvodnji, a Kanada je unapred kupila doze da pet puta vakciniše svakog svog državljanina.

Ona je rekla da je 96 odsto Fajzerove vakcine kupile bogatije zemlje i dodala da je ona juče razgovarala sa jednim proizvođačem vakcina, koji je rekao da Srbija može da dobije vakcine u četvrtom kvartalu naredne godine, jer su sve zalihe već prodali.

Prema njenim rečima, Srbija će za vakcine morati da izdvoji između 50 i 60 miliona dolara.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da je priča o ljudskim pravima objašnjavanje očiglednog i da ponekad neverovatno izgleda da su ljudi hiljadama godina propuštali da razumeju očigledno – da su ljudska bića jednaka.

Ona je rekla da su ljudska prava temelj vladavine prava, na kojem se gradi društvo kao kuća u kojoj su svi jednaki pred zakonom, kao i da ljudska prava štite različitosti ljudi i da kršenje ljudskih prave ne može proći bez kazne.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je da univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima predstavlja civilizacijski temelj svakog društva i države i da služi kao vodič za unapređivanje društva.

Na udaru prirodne katastrofe, kako je dodao, našao se i temelj na kojem su izgrađena društva i mnoga neotuđiva i nedeljiva prava ugrožena su danas i to pre svega pravo na život, rad, dostojanstvo i socijalnu sigurnost. „Verujem da ćemo onog dana kada budemo izašli iz epidemiološke krize, moći da budemo ponosni što nismo smanjili prava koja su naši građani uživali i pre krize“, rekao je Dačić.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je korona virus uticao na slobode, a da su sada sloboda govora i sloboda medija ključne i da je važno da mediji ljudima pruže kredibilne informacije.

On je istakao da se, kada se govori o ljudskim pravima, treba prisetiti onih čiji se glas slabije čuje – starijih, dece, beskućnika, izbeglica, Roma, ljudi u zatvorima, LGBT i drugih marginalizovanih grupa, jer su njihovi životi puni izazova i u vreme kada nije pandemija.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da su se ove godine vlade u svetu borile sa kontradikcijom između mera protiv korona virusa i standarda ljudskih prava, dok je šef Misije Saveta Evrope Tobijas Flesenkemper ukazao da je važno da se zaštita ljudskih prava nastavi u bilo kojoj krizi, a da vladavina prava nikada nije imala izazove kao danas.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Darija Kisić Tepavčević istakla je da je korona virus prevazišao samo zdravstvena pitanja i otvorio je ekonomska i socijalna pitanja i da je očigledno da će ta pitanja ostati i posle pandemije.

Ona je rekla da sistem socijalne zaštite nije doveo u pitanje nijedno pravo iz te oblasti. Ministar prosvete Branko Ružić podsetio je da se školska godina nije prekidala i da je učenicima omogućeno da nastavu prate na daljinu na srpskom, ali i jezicima nacionalnih manjina. „U Srbiji nije bilo potrebe za posebnim merama za zaštitu porodice i ugroženih grupa u odnosu na prethodno vreme, jer Srbija ta pitanja tretira zadovoljavajuće. O ugroženosti ljudskih prava u Srbiji ne možemo da govorimo sa negativne pozicije“, izjavio je ministar za brigu o porodici Radomir Dmitrović.

On je kao pozitivnu posledicu korona virusa izdvojio povećanje broja rođenih i istakao da je ubeđen da je to posledica i mera i vraćanja porodice u okvire „u kojima je ona u tradicionalnom smislu prepoznata i poznata u Srbiji“.