Brnabić: Nemačka „donekle otvorenija“ da razgovara i podrži otvaranje Klastera 3

Pošto zemlje članice EU ni na trećem sastanku na nivou ambasadora nisu postigle dogovor o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, Brnabić je srpskim medijima rekla da će ta diplomatska borba biti nastavljena.

„Ta diplomatska borba se nastavlja, predsednik (Aleksandar) Vučić je danas iz Ciriha preuzeo na sebe da razgovara sa liderima onih zemalja koje su skeptičnije prema otvaranju Klastera 3“, kazala je Brnabić posle sastanaka u Briselu, prenosi Beta.

Navela je da je „jasno kao dan“ da je Srbija zaslužila otvaranje Klastera 3 „jer je svoj deo posla uradila“, navodeći da bi bilo „krajnje nefer“ da se to ne dogodi do kraja godine.

Pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, Radio-televizija Srbije je javila da pozicije zemalja članica EU danas nisu bile bitno promenjene u odnosu na prethodni sastanak 25. novembra, kada su baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska odbacile predlog mađarskog predsedavanja da počne procedura za otvaranje Klastera 3.

Članice EU koje se protive otvaranju Klastera 3 kao glavne razloge za taj stav navode neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, i probleme u vladavini prava i u odnosima sa Prištinom. Zemlje koje podržavaju otvaranje Klastera 3 navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume.

Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informatičko društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).

Brnabić je rekla i da je danas u Briselu imala „odličan sastanak“ sa predsednicom Evropskog parlamenta Robertom Mecolom, o unapređenju saradnje i komunikacije između institucija koje predvode i između njihovih odbora.

„Razgovarali smo kako možemo na najbolji način da evroparlamentarcima i poslaničkim grupama objasnimo šta se sve dešava u Srbiji i na čemu sve radimo, da želimo do kraja 2026. da završimo sa promenom svih zakona na evropskom putu“, kazala je Brnabić.

Navela je da je imala i „dobar sastanak“ sa predsednikom Predstavničkog doma parlamenta Belgije Peterom de Ruverom, „o potrebi da se saradnja Srbije i Belgija unapredi na svakom nivou“.

„Parlamentarna saradnja i parlamentarna diplomatija moraju da imaju mnogo veću ulogu u tome. Mi kao skupština Srbije moramo mnogo, mnogo više da se bavimo parlamentarnom diplomatijom. Pošto imamo ambiciozan cilj u evrointegracijama, parlament mora više da se otvori i više da se angažuje u diplomatskim aktivnostima“, kazala je Brnabić.