Brnabić: Priključenje Srbije EU je maraton

Ona je dodala da je cilj Srbije da zatvori sva pregovaračka poglavlja između 2020. i 2022. Kada je o odnosima sa Rusijom reč, Brnabić je rekla da se pred Srbijom nikada nije našlo pitanje kako „pomiriti“ lojalnost i dobre odnose sa Rusijom sa težnjom ka EU.

„Za Srbiju je pristupanje EU poput maratona“, rekla je premijerka i dodala: „Kada trčiš maraton ne takmičiš se protiv nekog drugog, nego protiv sebe. U tom smislu, ne mislim da neku zemlju treba da brine ko je prvi a ko drugi“.

Prva žena premijer Srbije istakla je u intervjuu napredak koji je Srbija postigla u poslednje tri godine sa ciljem da ponovo postigne makroekonomsku stabilnost i fiskalnu disciplinu.

Srbija je usvojila sveobuhvatan program reformi upravljanja javnim finansijama, kao i značajne propise u oblasti regulatorne reforme, plata u javnom sektoru i administrativnih procedura.

Brnabić je istakla i da je smanjenjem budžetskog deficita i restrukturisanjem državnih preduzeća Srbija uspela da smanji domaće i spoljne neravnoteže. Prema Svetskoj banci, očekuje se da ekonomija Srbije ove godine ubeleži rast od tri odsto.

Cilj završetak pregovora do 2022. godine

Na pitanje da li se slaže sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, koji je u govoru o stanju Unije rekao da bi Srbija i Crna Gora mogle da uđu u EU do 2025, Brnabić je kazala da ne treba da pričamo o tome kada ćemo se priključiti EU.

„Po meni je put važan kao i sama destinacija. To je moja poruka celom regionu. To je maraton, biti fokusiran na sprovođenje reformi je najefikasniji način jer je važno za vašu zemlju“, dodala je premijerka.

Ipak, kako je priznala, cilj Srbije je da zatvori sva pregovaračka poglavlja između 2020. i 2022. „Možda je 2020. malo ambiciozna ali je 2022. mnogo realnija“, objasnila je Brnabić.

Još postoje osnovni uslovi koje treba ispuniti za otvaranje puta ka procesu evrointegracija – vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, dobri susedski odnosi, osnovna ljudska prava, sloboda izražavanja.

Brnabić je kao kompleksno pitanje koje treba rešiti izdvojila zaštitu prirodne sredine dodajući da njena vlada ima ministarstvo ekologije da se time bavi. „Naporno radimo da sprovedemo sve važne reforme“, istakla je premijerka Srbije u intrervjuu za briselski portal.

Stabilnost na Zapadnom Balkanu

Kada je reč o Kosovu, Brnabić je na pitanje da li odbijanje Srbije da prizna Kosovo može da ometa put Srbije u EU odgovorila da taj problem „ne stoji“ jer neke članice EU takođe nisu priznale Kosovo. „Ne znam zašto bi to bilo nešti drugo. Španija je rekla da ‘čak i da Srbija prizna Kosovo, ona nikada neće’. Ne mislim da će to biti preduslov za ulazak u EU“, rekla je Brnabić.

Španija neće da prizna Kosovo jer strahuje da bi time samo ohrabrila svoje separatiste u Kataloniji.

Kosovo, bivša srpska pokrajina sa 1,8 miliona stanovnika uglavnom Albanaca, jedna je od najsiromašnijih zemalja u Evropi, piše EURACTIV.com i podseća da je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 2008.

Više od 110 zemalja je priznalo nezavisnost Kosova, uključujući SAD i sve osim pet članica EU, ali Srbija to odbija.

Ranije ove godine EU je podsticala zemlje Zapadnog Balkana da naprave zajedničko tržište koje bi, kako se procenjuje, donelo više od 80.000 radnih mesta regionu koji more visoka nezaposlenost i doprinelo smirivanju tenzija.

Regionalna saradnja i dobri odnosi sa susedima su među ključnim uslovima za napredak neke zemlje ka članstvu u EU. Do sada su odnosi šest zemalja Zapadnog Balkana bili napeti, što je zahtevalo izabalansirano delanje EU. „Bez obzira ko otvara više poglavlja, mi radimo zajedno“, istakla je Brnabić.

Stisnuta između EU i Rusije

Na pitanje kako će Srbija „pomiriti“ lojalnost i dobre odnose sa Rusijom, svojim tradicionalnim saveznikom, sa težnjom ka EU, srpska premijerka je odgovorila da se to pitanje nikada nije našlo pred Srbijom.

Ona tvrdi da to pitanje ne postoji. „Srbija je očigledno tradicionalno bliska Rusiji i Rusija je veoma važna za Srbiju u ekonomskom pogledu. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i za sada želimo Rusiju kao našeg tradicionalnog partnera i ekonomskog partnera. Ne mislim da je to u suprotnosti sa našom strateškom evrointegracijom“, dodala je Brnabić.

Ana Brnabić (41) je postala premijerka u junu, manje od godinu dana od kako je ušla u politiku kao ministarka za državnu upavu u vladi Aleksandra Vučića koji je ove godine postao predsednik Srbije.