Brnabić: Srbija zaslužila da bude sledeća članica EU

To je izjavila u intervjuu FoNetu predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ali je priznala da Srbija, u okviru pregovaračkog poglavlja 23, kasni sa reformama u oblastima pravosuđa i osnovih prava.

Strategija proširenja EU na Zapadni Balkan biće pozitivan signal za Srbiju, jer će joj dati više motivacije i dodatnu snagu da radi na reformama, istakla je Brnabić, uoči objavljivanja tog dokumenta Evropske komisije 6. februara u Strazburu.

Ona je istakla značaj pokrenutih ekonomskih reformi i ocenila da su prošla i ova Vlada priznate u EU, ali je napomenula „da nam svakako ostaje vladavina prava, odnosno poglavlja 23 i 24“.

U poglavlju 24 se ne kasni toliko, nema naročitih prepreka za otvaranje poglavlja, rekla je Brnabić, dok se u poglavlju 23 kasni „bez daljnjeg“.

Ne bi bilo fer da ja pokušavam da opravdam Vladu. Kasnimo, to jesu kompleksne reforme, reforme pre svega u oblasti pravsuрa, koje bi treba da budu promišljene, predočila je Brnabić.

Prema njenom stavu, nekada je bolje da nemamo reforme, nego da imamo pogrešne, a Srbija je to, nažalost, videla u prošlosti.

Mi ćemo te reforme sprovesti, ali hoću da budem iskrena i jasna – ne zato što je to zahtev EU, svakako je to dodatna motivacija – već je to nešto što je nama neophodno, zbog naših građana i privrede, istakla je Brnabić.

Sve što je država uradila za makroekonomsku stabilnost, fiskalnu konsolidaciju, poboljšanje poslovnog ambijenta i „čuvenu Duing biznis listu Svetske banke“, upozorila je ona, može da padne u vodu ukoliko nema efikasnog, transparentnog i nezavisnog pravosuđa.

To je, pre svega, potrebno nama, a motivacija za brzinu tih reformi su svakako evropske integracije. Mislim da je apsolutni ključ za reforme promena Ustava i videli ste da smo u proteklim mesecima radili na tome, istakla je Brnabić.

Upitana da li će Strategija Evropske komisije uticati na Prištinu da primeni Briselski sporazum, Brnabić je odgovorila: „Najiskrenije, ne očekujem tako nešto“.

Ona misli da je samo vreme pritisak na Prištinu da primeni neke od stvari koje su potpisane.

Uskoro će biti petogodišnjica potpisivanja Briselskog sporazuma, podsetila je Brnabić, koja smatra da na tu godišnjicu Srbija, ali pre svega svi međunarodni partneri Prištine, moraju da pitaju šta se dešava sa tim sporazumom.

Ona je predočila da su svi, a pre svega EU, uložili mnogo energije, napora i vremena da se Briselski sporazum dogovori, a prošlo je pet godina.

Mislim da je najveći pritisak na vladu u Prištini vreme. Srbija je stabilan partner, od svojih obaveza ne beži i očekuje od svih ostalih da preuzete obaveze primene, zaključila je Brnabić.