Borelj: EU očekuje sprovođenje svih sporazuma Beograda i Prištine

Sažimajući današnju raspravu šefova diplomatija članica EU o Zapadnom Balkanu, Borelj je rekao da se Unija nada da će do kraja godine biti održana nova runda dijaloga na najvišem nivou, uz učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Borel je dodao da je to „bar njegov cilj i poziv obojici lidera“.

Ministri spoljnih poslova članica EU danas su razmotrili „Dokument za raspravu o Zapadnom Balkanu“, koji je pripremila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), na čijem je čelu Borel.

U dokumentu, u koji je uvid imala agencija Beta, upozorava se da je politička situacija na Zapadnom Balkanu „opterećena sve većim izazovima“, uz produbljivanje ozbiljne političke krize i poruke razdora u Bosni i Hercegovini, zategnutost na severu Kosova i medjupartijske podele u Crnoj Gori koje „uzdrmavaju i parališu politički sistem“ u toj zemlji.

Navodi se i da je „atmosfera vezana za dijalog Beograda i Prištine i dalje puna izazova“ i da poslednjih meseci nije bilo napretka.

Primećuje se da je „rešavanje spora (Beograda i Prištine) oko automobilskih tablica ponovo pokazalo da dijalog može dati rezultate“, uz jasne poruke visokih zvaničnika EU i šire međunarodne zajednice, uključujući tesnu saradnju sa SAD.

U dokumentu, o kojem su šefovi diplomatija EU raspravljali bez usvajanja zaključaka, središte pažnje je „na primeni otvorenih pitanja u dijalogu“ u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Strane u dijalogu „moraju biti podstaknute da deluju konstruktivno i da ostvare pozitivne ciljeve, uključujući regionalne sporazume vezane za Zajedničko regionalno tržište“, stoji u dokumentu.

U cilju podrške naporima Borela u dijalogu, navodi se u tekstu, potrebni su „stalna podrška i angažovanje članica EU na visokom nivou u odnosu na Beograd i Prištinu“.

U Borelovoj analizi se navodi da je EU „pokazala snažno angažovanje u odnosu na Zapadni Balkan“ samitom na Brdu kod Kranja u Sloveniji i drugim susretima na visokom nivou, uz političku, finansijsku i tehničku podršku.

Dodaje se, međutim, da je te „napore prekrila senka širokog razočaranja partnera na Zapadnom Balkanu kad je reč o procesu proširivanja“, i da „javna podrška integraciji u EU opada, dok jačaju nacionalističke poruke i politike identiteta“.

Šefovi diplomatija Evropske unije ocenili su danas da je situacija u Bosni i Hercegovini veoma ozbiljna i izrazili zabrinutost jer se umesto ozbiljnim reformama pojedini tamošnji politički lideri „okreću stvaranju prepreka, uz poruke usmerene na podele i otcepljenje“, izjavio je u Briselu visoki predstavnik EU Žozep Borelj.

On je to rekao nakon što su ministri inostranih poslova EU razmotrili, bez usvajanja zaključaka, „Dokument za raspravu o Zapadnom Balkanu“, koji je pripremila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), na čijem je čelu Borelj.

Čelnik EEAS je preneo stav šefova diplomatija Unije da je potrebno da se mnogo više uključi Zapadni Balkanu spoljnopolitičko i bezbednosno delovanje EU.

Borelj je rekao da očekuje da u decembru bude usvojena odluka o pokretanju pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„EU ponovo naglašava da BiH ima evropsku perspektivu i pruža joj podršku kao jedinstvenoj, ujedinjenoj i suverenoj zemlji „, istakao je Borel i dodao da tamošnji lideri moraju da obnove dijalog, vrate puni kapacitet državnim ustanovama i krenu u reforme.

U „Dokumentu za raspravu o Zapadnom Balkanu „, u koji je agencija Beta imala uvid, upozorava se da se „politička situacija u BiH jako pogoršala od leta ove godine“, a da su, iako je neki napredak ostvaren – posebno održavanjem lokalnih izbora u Mostaru, državne institucije blokirane.

U analizi o kojoj su raspravljali ministri EU navedeno je da je neprihvatljivo zalaganje kojim se dovode u pitanje teritorijalna celovitost, jedinstvo i suverenitet te zemlje, i da izaziva napetosti na terenu.

„Iznad svega je hitno“, kako se dodaje, da se „stvori primereni prostor za rešenje na temelju dijaloga kako bi BiH mogla da napreduje na evropskom putu“, a angažovanje EU institucija na visokom nivou i podrška članica EU su u tom cilju „od presudne važnosti“.

Prema „Dokumentu za raspravu o Zapadnom Balkanu „, u BiH mora biti nastavljeno posredovanje predstavnika EU i SAD, kao i NATO „u skladu sa Berlin plus sporazumom“.