„Brza reakcija Zapada i podrška Kosovu veoma indikativna“: Sagovornici Danasa o eksploziji na Kosovu i Vučićevoj „istrazi“

„Dogodio se pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na našu zemlju. Beograd i Srbija pojma nisu imali, niti bi nam palo na pamet da to uradimo i to ćemo dokazati.

Imamo neke sumnje, ali nećemo o tome da govorimo. Imamo saznanja i ko bi mogao da bude počinilac“, rekao je Vučić u obraćanju javnosti.

On je dodao da je „najveći interes Srbije da se sazna istina“, dodajući da „ne želi da kaže da je sve organizovao (kosovski premijer Albin) Kurti“, već da će istraga sve pokazati.

Dodao da je Srbija spremna da pomogne da pomogne u istrazi EULEX-u, Kforu, pa „čak i Prištini“.

„Sve je to bila predstava za međunarodnu javnost“, rekao je Vučić i dodao da je ceo događaj „loše režiran“.

On je naveo nekoliko razloga zbog kojih se, kako je rekao, dogodila eksplozija, a kao prvi je izneo tvrdnju da je kosovski premijer pošto je primio informaciju, od NATO i Kfora tražio da se Kosovske bezbednosne snage stacioniraju na severu Kosova.

Podsetimo, eksplozija koja se dogodila 29. novembra uveče izazvala je značajnu štetu na kanalu, ugrožavajući snabdevanje vodom i strujom na Kosovu.

Kosovske vlasti su optužile Srbiju da je umešana u napad.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja saopštio je da je uhapšeno osam osumnjičenih, kao i da je zaplenjeno oružje i eksploziv.

„Ovaj napad koordinisan je od strane terorističkih organizacija. Cilj je bio da se nanese maksimalna šteta državi Kosovo i njenim građanima“, rekao je Svečlja.

Napad su osudili predstavnici zapadnih zemalja u Prištini, kao i Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koju podržavaju vlasti u Srbiji.

Biserko: Činjenica da je Zapad promptno reagovao i podržao vladu Kosova veoma indikativno

Najnovije incidente na Kosovu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sagledava iz šireg konteksta navodeći nedavnu pobedu Donalda Trampa na izborima u SAD.

Većina analitičara se slaže da pobeda Trampa znači značajne promene u američkoj spoljnoj politici, posebno kada je reč o Evropi, napominje Biserko u izjavi za Danas.

„Ponovo oživljava neizvesnost oko budućnosti NATO, dok će odnosi između SAD i EU postati mnogo manje strateški i manje sveobuhvatni.

Ovakav stav Trampa podstakao je Evropu da se okrene sebi ali ona još uvek prolazi kroz veoma turbulentan period. To otvara mogućnost za ruske hibridne aktivnosti koje se svakodnevno detektuju“.

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Zapadni Balkan se percipira kao moguće drugo ratište, ističe Biserko, dodajući da je samim tim postao bezbednosni prioritet Zapada, posebno posle slučaja Banjska.

Za Zapadni Balkan pobeda Trampa, polazeći od njegovih predizbornih prioriteta, unosi dodatnu nesigurnost i strepnju, navodi.

Odustajanje SAD od demokratskih vrednosti, Beograd prepoznaje kao glavnu dobit Trampove pobede, napominje naša sagovornica, jer ona, kako kaže, ohrabruje nacionalističke, autoritarne, populističke vođe poput Vučića, Orbana, Fica, a evropsku desnicu moze radikalizovati po mnogim pitanjima (rodna pitanja, slabljenje evropskih liberalnih vrednosti).

„I teroristički akt na Kosovu treba sagledavati u tom evropskom kontekstu. Činjenica da je Zapad promptno reagovao i podržao vladu Kosova je veoma indikativno jer sve ukazuje da evropski obaveštrajni centri verovatno imaju podatke o tome ko je iza tog akta“, ističe Biserko.

Mihael Rot (član nemačkog parlamenta ispred SPD) je, kaže, išao najdalje naglašavajući da su to ruske terorističke metode i da bi to značilo kraj pregovora EU sa Srbijom ukoliko ona stoji iza toga.

Das sind russische Terror-Methoden gegen ein souveränes Land im Herzen Europas. Diese Anschläge müssen schonungslos aufgeklärt werden. Sollte Serbien wirklich dahinter stecken, was ich nicht hoffe, dann wäre dies das Ende der EU-Verhandlungen mit Serbien. https://t.co/qfZ2H8WZe4

— Michael Roth – official 🇪🇺🇺🇦🇮🇱🇬🇪 (@MiRo_SPD) November 30, 2024

„Ovaj događaj dovodi Srbiju u veoma delikatnu situaciju jer se ona zbog aktuelnih geopolitičkih okolnosti i dalje ne brine o svojoj evropskoj budućnosti, a pobeda Trampa podigla je očekivanja da ‘će imati veći uticaj u Beloj kući'“.

Shodno tome, ukazuje, porasla su i određena očekivanja kad je reč o tradicionalnim aspiracijama, što sigurno dovodi u sumnju.

„Predsednik Vučić je promptno izašao sa izjavom da Srbija ne stoji iza tog akta, ali mnogi spekulišu da mu ova situacija ide na ruku zbog protesta širom Srbije koji takođe dobijaju na zamahu, te da je to skretanje pažnje sa unutrašnje situacije“, zaključuje sagovornica Danasa.

Jovanović: Neupešan pokušaj ambasadora Rusije u Srbiji da se uključi u tumačenje događaja

Milan Jovanović, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, ističe nekoliko ključnih stvari oko najnovijih incidenata na Kosovu.

„Prvo, najvažnije je da je snabdevanje stanovništva vodom na ugroženom području ipak normalizovano i da termoelektrana Kosovo A i B normalno funkcioniše, uprkos prvobitnim onespokojavajućim prognozama o posledicama ovog akta zločinačkog uma usmerenog na infrastrukturu koja koristi građanima“, kaže Jovanović za Danas.

Kao drugu stvar ističe činjenicu da je predsednik Srbije najavio punu spremnost Srbije da u istrazi eksplozije na kanalu Ibar – Lepenica, da sarađuje sa svima na Kosovu, pominjući i KFOR i EULEX ali i organe vlasti Prištine.

„To su reči koje koje i ohrabruju i obavezuju – bez obzira na najavljenu ‘paralelnu’ istragu o ovom događaju koju će organizovati Srbija – ne znam kakvu i kako, jer po Briselskom sporazumu srpske vlasti ne mogu da tamo vode istragu.

Potom je tu i veliki balast koji ima Srbija, a koji uprkos ćutnji biva sve teži dok se potiskuje, ovdašnje‚ istrage-u-mestu kad je reč o slučaju Banjska, Milanu Radoičiću i njegovoj grupi i logistici“, naghlašava naš sagovornik.

Važno je, dodaje, da je osuda međunarodne zajednice i EU bila promptna i nedvosmislena – da je reč o neprihvatljivom terorističkom aktu- „pridodajući joj i izjavu i mađarskog premijera Orbana koji ne može da zaboravlja stradanje mađarskih Kforovaca u incidentima pre Banjske“.

Jovanović očekuje da se možda o svemu ovom izjasni nova šefica spoljne politike EU Kaja Kalas, nakon što smo čuli da su u Beogradu nezadovoljni izjavom njenog prethodnika odlazećeg šefa spoljne politike EU Borelja.

„Pokušaj ambasadora Rusije u Srbiji da se uključi u tumačenje ovog događaja bar zasad je neuspešan. Biće dobro ako tako i ostane. Jer, kao i uvek, Rusija nije nikakav garant, već pre svega blokator svakog pokušaja u raspetljavanju Kosovskog čvora, i, kao i uvek, svakog stvarnog napretka Srbije ka EU“, navodi Jovanović.

Naš sagovornik primećuje i u kosovskim medijima, a i ovde, prisutnost teme tzv. upotrebne vrednosti incidentnih zbivanja na severu Kosova u političke svrhe.

„U slučaju ovog terorističkog akta čini se zasad izrazitijoj na Kosovu, gde se Kurti priprema za skore izbore i sukobljava sa unutrašnjom opozicijom, nego ovde, gde se Vučić suočava sa kontinuiranim protestima građana potaknutim događanjima nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u oblicima i fromama na koje nije navikao ili ih očekivao“.

Jovanović zaključuje da je najvažnija bezbednost građana na severu Kosova uz „napomenu važnosti da se svaki pokušaj i korak Srba koji tamo žive ka pragmatičnim rešenjima i suživotu ili priprema za tamošnje izvore, ne proglašava izdajom ukoliko nema imprimatur Srpske liste ili Beograda“.