„Brza traka“ za članstvo u EU kao mehanizam protiv ruskog uticaja?

Analena Berbok će u petak biti u poseti Beogradu gde će se sastati sa zvaničnicima Srbije u okviru inauguralne posete Zapadnom Balkanu, nakon što je u četvrtak obišla Sarajevo i Prištinu.

Sam izbor zemalja regiona koje će Berbok posetiti dovoljno govori o tome koje zemlje Nemačka prepoznaje kao najvažnije za  „stabilnost i evropsku perspektivu“ regiona, što se i navodi kao jedan od glavnih ciljeva posete.

Fokus razgovora biće rat u Ukrajini i odnos zemalja regiona prema Rusiji, a sama Berbok je u saopštenju povodom posete navela da putuje u zemlje Zapadnog Balkana kako bi, između ostalog, „dala do znanja“ da Nemačka „ovaj region u srcu Evrope neće prepustiti uticaju Moskve“.

Osim toga, tema proširenja Evropske unije biće jedna od tačaka od najvećeg interesovanja za sve strane u razgovorima. Posebno zato što se pristupanje zemalja Uniji posmatra kao jedan od načina da se smanji upravo uticaj Rusije.

Ovo bi moglo biti u fokusu nemačke spoljne politike prema Zapadnom Balkanu, pored vizne liberalizacije za Kosovo, napretka dijaloga Beograda i Prištine, a moguće i skidanja veta Bugarske za pristupanje Albanije i Severne Makedonije.

Dok je po pitanju rata u Ukrajini, stav EU i Nemačke jasan i već više puta naglašavan, kao i očekivanja EU od regiona u vezi sa ovom temom, te će Berbok tokom posete ovo samo ponoviti, novine bi se mogle očekivati na temi proširenja EU, smatra Strahinja Subotić iz Centra za evropske poslove.

– Nemačka je konačno shvatila da se nešto mora promeniti kako bi se ubrzao put Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana na putu ka EU. Videli smo da je Šolc govorio da se u Nemačkoj trenutno razmatra „brza traka“ kako su oni to nazvali, što je ponovio i njihov specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, a Berbok verovatno ide u istom pravcu. Verujem da su se iskoordinisali. Glavna novina nakon ove posete upravo može biti ta ideja „brze trake“ – naveo je Subotić.

Ovime bi se pozicija nemačke diplomatije prema proširenju EU mogla približiti stavu koji već duže vreme zastupa Francuska – modelu faznog pristupanja, što bi bila značajna promena u odnosu na politiku koju je vodila administracija bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, smatra Subotić.

– Francuska je uvek bila proaktivnija po pitanju proširenja. Oni su prvi predložili ideju revidirane metodologije i među prvima uvideli značaj faznog pristupanja. Merkel i njena administracija bili su veoma konzervativni kada je to u pitanju, za njih je cilj bio  održati status kvo. Videli smo da to nije dalo rezultate a nova administracija je spremna da razmišlja o alternativama – naglasio je on.

Podršku Francuske u pristupanju Srbije prepoznao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, što je on preneo kao jednu od poruka francuskog predsednika Emanuela Makrona, nakon nedavnog razgovora dvojice lidera.

Vučić je gostujući na TV B92, preneo da je tokom zajedničkog razgovora u kome je, između ostalog pomenuto proširenje EU u kontekstu zahteva Ukrajine za hitan prijem u članstvo EU, da je Makron tražio da „kažemo da niko neće ući u EU pre Srbije“.

– Mislim da će se pokazati da je Makron bio u pravu po pitanju toga da treba gledati na proširenje kao alat od geostrateškog interesa. Makron je stalno zagovarao, Merkel indirektno podržavala, ali videlo se da to radi na silu. Ako se pokaže da je Nemačka spremna, uložiće više u politiku proširenja – naglasio je Subotić.

Francuska je, inače, zemlja koja trenutno predsedava Evropskim savetom, a upravo je ova zemlja nedavno predložila da se po hitnom postupku u EU prime Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Tvrd stav Berbokove prema liderima BiH

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok tokom posete Sarajevu iznela je nešto „tvrđi“ stav prema liderima Bosne i Hercegovine nego što je to uobičajeno za jezik diplomatije. Berbok je jasno rekla da će Nemačka „podržati samo one koji se zalažu za jačanje BiH, a ne one koji rade na njenoj destabilizaciji“. Od stranke Zelenih kojoj Berbok pripada očekivalo se da bude kritički nastrojenija prema liderima na Balkanu te ovakva izjava ne čudi, a govorilo se i da ona neće biti naročito naklonjena srpskom predesedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj politici, barem ne u onoj meri u kojoj mu je podršku davala Angela Merkel. Ipak, tokom ove posete Srbiji u političkim krugovima se ne očekuju jače kritike Vučićevoj politici s obzirom da je Nemačka, kao i EU, zadovoljna usaglašavanjem Srbije sa EU u osudi ruske agresije u Ukrajini, što se za našu zemlju smatra značajnim iskorakom.