„Čekam dragog, moju dunju žutu, što se voza po auto-putu. Nema mesta na planeti, gde me nije bilo, gde bar bokal vina nisam ubio. Nema mesta na planeti gde žene nisam ljubio, ali sam uvek svojoj kući vraćao. Auto-put, sija mesec žut, a ja pevam na sav glas, idem kući jurim sto na gas… Nema snova koje nisam skupo platio i kafane u koju nisam svratio…“
Ova pesma, autora – Zli Pevač Lazović – obeležila je prekjučerašnje otvaranje deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Surčina do Obrenovca. Otvaranju su prisustvovali svi najviši državni zvaničnici, od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Ane Brnabić, premijerke, do više ministara Vlade Srbije.
– Kada sam u najavi vesti na televiziji N1 prvi put video, to jest čuo, tek mali fragment ove pesme prvo što sam pomislio je da je u pitanju neka z….ja Posle sam tek shvatio kako je stvar više nego ozbiljna – što, naravno, i dalje ne znači da istovremeno nije i z….ja. Izvinjavam se čitaocima Danasa – ali prikladniji izraz prosto ne postoji – komentariše za Danas Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti.
Tek – nastavak vesti me je više nego zainteresovao, dodaje sagovornik našeg lista, a onda, videvši, napominje Milenković, onoga koji bi „u toj z….ji trebalo da predstavlja i reprezentuje sve građanke i građane Republike Srbije kako se đilkoški kliberi i poluzagrljajem pozdravlja sa autorom ovog muzičkog bisera – odmah mi je bilo jasno da je reč o takozvanom prigodnom kulturno-umetničkom programu“.
– Ali i da je ovde vrag već odavno odneo šalu. Preciznije, ono što je nekad bila samo z…..ja – danas je izdignuto i institucionalizovano na nivo državne politike, i to u razmerama koje više čak ni Koraks ne može da nacrta. U tom kontekstu, ova pesma je čak i dobra. Tačnije otrežnjujuća – pošto ćemo upravo uz njenu muzičku podlogu, naravno, ne zaboravivši ni onaj arhivski hit „Jer on je Vučić Aleksandar“, mnogo lakše moći da razumemo i mnoge druge, zdravim razumom teško dokučive, fenomene. Poput, na primer, izmeštanja starog železničkog mosta, tačnije njegovog vađenja iz reke i pretvaranja u skulpturu na suvom, onda onaj cirkus od novogodišnjih kućica u Knez Mihailovoj, pa klizališta oko spomenika istom tom Knezu, pa novogodišnju dekoraciju kojom je centar Beograda pretvoren u neku vrstu pokaznog reklamnog „panoa“ za kineski Ali Exspres – sve do Vulinove „tetke“, sigurnih kućica za vrapce… I tako redom… – zaključuje Novi Nebojša Milenković.
Nadežda Milenković, marketing stručnjakinja i analitičarka, pita se u izjavi za Danas – šta je ovde zbunjujuće?
– Ne razumem šta vas zbunjuje. Pa da li ste nekada gledali svečano otvaranje Olimpijskih igara? Je l’ i tamo ima himna, ima. Budite srećni što se predsednik države nije spustio padobranom ko britanska kraljica onomad na otvaranju u Londonu. Ili kao ministar vojske bez otvaranja i bez razloga. A pesma kao pesma. Narodna. Što bi narod rekao: prema svecu i svečana pesma iliti tropar – ističe sagovornica Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.