Buđenje iz decenijske kome: Sagovornici Danasa o efektu dvomesečnih protesta “Srbija protiv nasilja”

U tom periodu, protesti, ali i reakcija vlasti na njih, prošli su kroz više faza.

Nastali kao reakcija na dva masovna ubistva, protesti su u početku okupljali broj ljudi koji na ulicama glavnog grada nije viđen od 5. oktobra 2000. godine. Kako je vreme odmicalo i približavalo se leto, broj učesnika se smanjivao, ali je istovremeno rastao i broj gradova u kojima su se građani okupljali.

Što se tiče zahteva, kojima je zajednički imenitelj želja da se suzbiju izvori nasilja u društvu, ispunjeno je samo to da je ministar prosvete Branko Ružić podneo ostavku.

Sumirajući efekat dvomesečnih protesta, sagovornici Danasa u prvi plan ističu da je energiju građana kao prvi preduslov za promenu vlasti u Srbiji.

– Društvo se probudilo iz decenijske kome. To je jedino važno, kaže za Danas profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociolog Jovo Bakić.

Jedan od onih koji je od početka na ulicama, Srđan Milivojević, narodni poslanik Demokratske stranke ističe da je najveći domet ovih protesta za sada je što su građani Srbije poslali jasnu poruku da ovo više nije privatna država Aleksandra Vučić.

– Takođe ispoljena je čvrsta i nepokolebljiva odlučnost da protesti neće biti obustavljeni dok se ne budu ispunili zahtevi građana. Uz sve to, sasvim je ogoljen bahati i osioni karakter režima Aleksandra Vučića koji odbrojava poslednje dane na vlasti. Građani su se sasvim oslobodili straha od vlasti, herojima bivaju proglašeni borci protiv mafije, policajka Katarina Petrović, inspektori Slobodan Milenković i Dušan Mitić, Srbija je stala uz studenta Pavla Cicvarića. Vučić je uveliko bivši predsednik Srpske napredne stranke, a uskoro ako ne ispuni ove zahteve biće bivši u svakom pogledu sa velikom verovatnoćom da bude budući jedino kao optuženi pred specijalnim sudom za organizovani kriminal, navodi Milivojević.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije bio je jedan od lidera protesta koji su primorali Slobodana Miloševića da prizna izborni poraz na lokalnim izborima 1996. godine, ali i poraz na predsedničkim izborima u septembru 2000. godine.

Kako navodi za Danas, dobro je što su protesti “Srbija protiv nasilja” započeti, iako je povod za njih veoma tužan.

– Dobro je da građani mogu javno da izraze nezadovoljstvo. Međutim, neophodno je da političke partije koje protest organizuju jasnije definišu ciljeve delovanja i uspostave viši nivo jedinstva. Režim je gotov i samo je potrebno da ga neko gurne. DOS, iako nije bio idealan, je u tom smislu dobar putokaz. U DOS-u se osamnaest stranaka različitog ideološkog usmerenja dogovorilo o prioritetima i zajednički radilo na njihovom sprovođenju. Tako treba i danas raditi, zaključuje Živković.

S druge strane, poslanika vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović smatra da su protesti pokazali najgore licemerje i bestidnost dela opozicije.

– Na tragediji pokušavaju da ostvare političke ciljeve. Pokazala se i bezidejnost opozicije, jer su ljudima, koji su prvobitno čiste duše krenuli sa protestom, protest preoteli i uništili. Za SNS je ispalo super jer joj se dodano uvećao rejting zbog gluposti koje čini deo opozicije, navodi Đukanović.