Balunović: Opoziciono mišljenje u Srbiji šire od podrške opoziciji

On je, u serijalu Kvaka 23, konstatovao da se ovde „intelektualci referišu na naslove u medijima, umesto da bude obrnuto“.

„Time prestaju da budu originalni mislioci, koji izvode zaključke o pojavama oko sebe, već puštaju da drugi kreiraju okvir u koji se oni uklapaju“, ocenio je Balunović u razgovoru s novinarkom Danicom Vučenić.

Uprkos „nedostaku originalne, angažovane misli“, on smatra da postoje ljudi, koji originalno misle, objavljuju u naučnim časopisima, u nedeljnicima i u nekim medijima, ali „deluje da u društvu prolazi samo agresija i da nema prostora da se normalno diskutuje“.

Objašnjavajući uzroke nedostatka originalnih ideja i razmišljanja samo u okvirima dijagnoza, Balunović je ukazao na nedostatak ozbiljne levice poput „Frankfurtske škole“ i drugačijeg narativa.

Prema njegovom mišljenju, Srbija tridesetak godina živi u limbu između jakog desnog diskursa koji pokušava da izgradi naciju na mitovima i, sa druge strane, liberalne „druge“ Srbije.

Ona pokušava nešto slično samo na način zapadnih zemalja i ideje da Srbija bude deo evropske porodice, ali na tom putu, od 5. oktobra ljudi su se umorili, jer se sve razvuklo, protumačio je Balunović.

Prema viđenju ovog političkog filozofa, Srbija pokušava da se, kao i druge zemlje regiona, reafirmiše kao država i to kao nacionalna država, ali za razliku od ostalih članica bivše Jugoslavije, ovde „vlada srpski ideološki paradoks“.

Kako je razjasnio, to stanje je posledica toga da su kod nas „leve ideje tokom devedesetih baštinili nacionalisti, predstavljajući se kao levičari“, poput Jugoslovenske levice i SPS, i od toga pravili cirkusku predstavu.

Savremeni primer toga je ministar Aleksandar Vulin koji, prema uverenju Balunovića, baštini „najmračnije ideje 20 veka“, predstavljajući se kao levičar koji „Jevreje i Rome zamenjuje u vokabularu Šiptarima, balijama i ustašama, što je izuzetno agresivno“.

U javnom prostoru vlada „haos“ za koji Balunović ne može da kaže da li je dirigovan, ali se država i državna struktura ponašaju šizofreno, poput osobe koja priča nepovezano.

„Vi na kraju jedino možete dignete ruke i kažete u redu, jer nema ničeg smislenog što biste rekli na taj besmisao“, obrazložio je on i, kao primer, pomenuo Zakon o istopolnim zajednicama koji je prvo podržan, a potom je predsednik rekao da ga neće potpisati.

Balunović procenjuje i da građani mnogo bolje razumeju situaciju nego što se misli i to potkrepljuje tezom da je „opoziciono mišljenje u Srbiji šire od podrške opoziciji i da građani shvataju da opozicija nije adekvatna zamena za ovo što danas predstavlja vlast“.

Uz stav da ne želi da se bavi vlašću, jer je o „njoj sve jasno“, on je uočio da se i na opozicionom delu spektra „sve vrti u krugu istih argumenata i dijagnoza, koje nisu nikakav novum i ne govore ništa što ne znamo“.

„Pobogu, svi prepoznajemo kakva je ova vlast sa kojom imamo posla i ne treba opozicioni lider da nam sada objašnjava kako živimo“, predočio je Balunović.

Kako je sugerisao, opozicija, i ne samo ona, trebalo bi da iskorači iz kurcšlusa koji je vlast napravila u javnosti, da ignoriše tu vlast i da se, mimo kamera, bavi raspravama i razgovorima o temama koje nisu nametnute.

Upitan da li su nove i kreativne „misli“ u Srbiji one koje se naslanjaju na ekološki pokret, Balunović je odgovorio da je „i cev u reci politika“, ali da je ovde problem taj što zelene politike nemaju višedecenijsku tradiciju.

Osim toga, kako je primetio, na Zapadu su te politike uglavnom naslonjene na levicu koja ovde jedva da postoji.

Smatra da je problem razvoja kreativne ekološke misli i taj što je standard nizak i što se ljudi bave egzistencijom, ali „sporiji razvoj ne znači da se neće razviti“.

„Kada pričamo o idejama i mislima, dobra stvar u tome je što je reč o dvosmernom procesu, jer ne treba elita da kaže plebsu, pa da plebs na to reaguje, već aktivizam treba da podstakne misao, kao što misao podstiče aktivizam, jedno bez drugoga ne mogu“, naglasio je Balunović.

Ukazujući na nedostatak “klice originalne promene” u Srbiji, on je pomenuo pokušaje preuzimanja pozitivnih primera promena iz regiona.

Kaže da se opozicija ovde hvata za dešavanja u regionu, poput lokalnih izbora u Hrvatskoj, koji su zgodni da podignu elan i da osokole, ali se ne mogu se primeniti po sistemu “copy-paste i zato nešto originalno mora da se smisli”.

Balunović dijalog vlasti i opozicije ne vidi kao originalnu ideju, jer ne shvata šta tačno vlast može da obeća i sprovede, dok banalnim naziva očekivanje da neće biti crnih džipova ili primoravanja ljudi da fotografišu izborni listić.

Umesto toga, predlaže da opozicione stranke motivišu ljude da budu kontrolori na izborima, Iako se trenutno ne slaže ni sa jednom opozicionom strankom, odazvao bi se pozivu „Stranke slobode i pravde, čak i Dveri, za koje nikada ne bih glasao, da bude kontrolor na izborima, recimo u Apatinu“.

Za Balunovića je opozicija ogledalo jednog društva i njegove kreativnosti, koja koliko god da ima procenata, treba da bude zdravo društveno tkivo, da bude progresivna, borbena i da pokaže da će se izboriti za prava građana.

„Ovde kao da je to sve zakržljalo, zajedno sa ovim svim drugim stvarima“, ali on poručuje da „ne treba odustajati, već treba i dalje pokušavati razgovarati, diskutovati i sarađivati, jer svaki razgovor donese nešto novo“.

Uz podsećanje da u teoriji društvenih pokreta postoji termin „prozor prilike“, Balunović je objasnio da je to situacija kada se otvori neka pukotina nastala tektonskim poremećajem“.

Kako je precizirao, to je u Srbiji akumulacija svih skandala i afera vlasti, što će u jednom trenutku otvoriti prozor prilike.

„Ništa što radimo nije džabe, čak je u redu i da nam malo padne moral, da se demotivišemo, ali posle demotivacije dolazi motivacija, pa ćemo opet da izađemo na ulice, opet ćemo se boriti i tako dok ne nešto ne uspemo“, zaključio je u Balunović.