Očekivanje da se Srbija pridruži Evropskoj uniji (EU) do 2025. godine nije mnogo verovatno, ako se uzmu u obzir stanje u samoj Srbiji, kao i problemi sa kojima se suočava sama EU, ocenjuje u intervjuu Radiju slobodna Evropa (RSE) Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.
„Vidimo da je Srbija već više od pet godina zapravo u pregovorima za članstvo u EU, a da nije otvoreno ni polovina poglavlja, a pri tome otvaranje poglavlja je daleko manji izazov nego njihovo zatvaranje“, objasnio je Burazer.
Burazer, čija je organizacija jedna od 18 nevladinih organizacija koja je ove sedmice potpisala Novu spoljnopolitičku inicijativu, je rekao da u ključnim pitanjima Srbija nema jasnu spoljnopolitičku strategiju, gde vidi sebe u nekom narednom periodu, koji su interesi Srbije u samom pristupanju EU, a i u saradnji sa nekim drugim međunarodnim organizacijama. Tu pre svega mislim na NATO, sa kojim saradnja poslednjih godina sve više jača, iako se nema takav utisak ako pogledamo izveštavanje medija o toj temi u Srbiji, rekao je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji ne postoji jasan konsenzus među političkim partijama, niti kada pogledamo vlast i opoziciju, niti ako pogledamo samu vladajuću koaliciju oko toga u kom pravcu spoljna politika Srbije treba da se kreće. Nama su daleko vidljiviji tonovi koji dolaze iz opozicije, koji su negativni prema samom članstvu u EU, što jeste veliki problem. Onda zapadni partneri Srbije i države članice EU i sama administracija u Briselu ne vidi opoziciju u Srbiji kao adekvatnog partnera za razgovor ili kao neku buduću Vladu koja bi došla jednoga dana, ukazao je Burazer. Govoreći o Kosovu, Burazer je istakao da, ako pogledamo kako reaguju države članice EU, i ne samo države članice, nego administracija u Briselu, i pre svega administracija u Vašingtonu, vidimo da podrška razgraničenju postoji i da je to možda mišljenje koje je prevagnulo u međunarodnoj zajednici.
Pitanje je naravno koliko je moguće da se jedan takav scenario dogodi na samom terenu, odnosno koliko podrške se može dobiti za takav jedan scenario, i u Srbiji i na Kosovu. Mislim da je to najvažnije pitanje i pored neke podrške koja dolazi sa Zapada iz raznih centara moći, istakao je on. Prema njegovom mišjenju, najverovatniji scenario, sa kojim se slaže većina eksperata, je da razgraničenje znači razmenu teritorije u određenom obimu, gde bi Srbija nakon toga priznala Kosovo formalno, kao nezavisnu državu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.