Foto: IG /buducnostsrbijeav Poseta zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijela Eskobara i specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka Prištini i Beogradu je rutinska. Ta poseta neće imati nikakve konkretne posledice u smislu pomaka u dijalogu u narednim mesecima – kaže za Danas Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.
Kako dodaje, daleko važniji cilj posete dvojice zvaničnika je pritisak na kosovsku vlast, koju predvodi Albin Kurti, nego na srpsku, jer, kako kaže, Priština kategorički odbija da sprovode ono što je dogovoreno u prethodnim dijaloškim procesima u Briselu.
– Dijalog je utihnuo još od 2020. godine. Od tada nije dao upečatljive rezultate, a poslednji meseci imamo na delu potpuni zastoj. Ne postoje uslovi da se sprovedu sporazumi, a glavni problem je Prištini jer Kurtijeva vlast odbija da sprovodi utvrđeno u ranijim fazama dijaloga. To je ozbiljna prepreka. Istina, ni sa ove druge strane, u Beogradu, ne postoji izražena volja da se sprovode sporazumi i uvek se pokazuje prstom na Prištinu. Ponavljam, Priština sama doprinosi tome tako što vrlo eksplicitno radi protiv dijaloga – kaže Nikola Burazer.
Izvor: N1
Ovo je rutinska poseta, ponavlja on, sa ciljem pokušaja da se dijalog pokrene sa mrtve tačke.
Na pitanje zbog čega su onda Eskobar i Lajčak dolazili ako ni sami nisu očekivali konkretne posledice posete Kosovu i Srbiji, sagovornik Danasa kaže da za razliku od ranijeg perioda kada su SAD i EU imali drugačiji i odvojen pristup rešavanju ovog probelma, sada udruženim snagama žele da da se nešto pokrene, vršeći jači pritisak na Prištinu.
– Kako da se pronađe politička volja, opet kažem, više u Prištini. EU i SAD nisu odustali. ali ne treba očekivati u narednim mesecima ništa značajno. Biće uspeh da se preduprede krize koje su se događale u nekom ranijem periodu, odnosno da se one preduprede, poput skorašnje sa tablicama. Takve krize su moguće opet, bez dijaloga i spremnosti za sprovođenje sporazuma. EU i SAD hoće da spreče takve eskalacije, da se naprave uslovi za nastavak dijaloga pa da onda na red dođu određeni uspesi u narednom periodu – smatra naš sagovornik.
Na pitanje da li to znači da je onda ova poseta dvojice zvaničnika u sklopu određenog ritma vršenja pritisaka uživo na kosovsku i srpsku vlast, Burazer iznova ističe da pritisak na Prištinu nije uporediv po intezitetu sa onim koji se odnosi na Beograd.
– Nije pritisak na Beograd uporediv sa onim koji postoji u Prištini, s obzirom na tamošnju vladu. Naravno da i ovde postoji, ali jači će biti na Kurtija dokle god on odbija da se angažuje u dijalogu. Ako Kurti napravi ozbiljnije ustupke, onda će pritisak biti veći i na Beograd – ističe sagovornik Danasa.
Komentarišući pisanje medija, odnosno tvrđenja da su Lajčak i Eskobar tražili od Aleksandra Vučila da se pre aprilskih izbora sretne sa Kurtijem, Nikola Burazer kaže da za predsednika Srbije nikada nije bio problem da se sretne sa premijerom Kosova jer mu nikada nije bio problem da to okrenuti u svoju korist.
Takođe, Nikola Burazer odbacuje i tvrdnje da se tokom posete predstavnika EU i SAD podela Kosova ponovo našla na stolu, ali napominje da takva opcija nikada nije u potpunosti prestala da bude cilj u glavama pojedinih aktera u procesu normalizacije odnosa.
– Neki akteri je i dalje ozbiljno razmatraju. Ali, ne mislim da je sada trenutak. Veliki broj članica EU se tome protivi. Ne očekujem da se pojavi kao glavna tema, ali postoji kao činjenica – zaključuje naš sagovornik.
Podsetimo, sinoć, nakon boravka na Kosovu, Eskobar i Lajčak su doputovali u Beograd, gde su se sastali sa predsednik Srbije.
Kako je izvestio Vučićev kabinet, američki i evropski diplomata istakli su da podržavaju nastavak konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine i naglasili da je važno da obe strane ispune svoje obaveze iz dijaloga. Prema tom saopštenju sa Andrićevog venca, Vučić je njima rekao da je Srbija ozbiljan i pouzdan partner u svim potpisanim sporazumima i da ispunjava svoje obaveze, dok istovremeno nailazi na „kontinuirane pokušaje vlasti u Prištini da jednostranim provokacijama i nerealnim očekivanjima od posrednika u dijalogu, izbegnu ispunjavanje svojih obaveza, što umnogome ometa dalji tok razgovora“.
Posetu američkog i evropskog izaslanika mediji su do sada propratili sa različitim spekulacijama, među kojima se najviše isticala ona koja vraća temu podele Kosova u fokus kao i navodni pritisak na Vučića da se sretne sa Kurtijem pre izbora, 3. aprila, ali i pritiska na Albina Kurtija da sprovedi sporazume postignute u dijalogu Srbijom, a to je, pre svega, formiranje Zajednice sprskih opština.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
