Foto FoNet Milica VučkovićPostoje ozbiljni šumovi između vlasti u Srbiji i Brisela, izjavio je FoNetu urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer i ukazao da perspektive procesa evropskih integracija Srbije pokazuje nedavni neuspeh da se poslanici Evropskog parlamenta i Skupštine Srbije saglase o zajedničkom saopštenju.
Burazer je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije podsetio da je i ranije bilo „turbulencija“ između Beograda i Brisela, ali da se uvek nalazio zajednički jezik.
Prema njegovim rečima, to sada nije bilo moguće na sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, imajući u vidu spoljnu politiku Srbije, pre svega prema Rusiji.
On smatra da proruski narativi ne dolaze iz Rusije, već iz medija u Srbiji pod kontrolom vladajuće većine.
Kako je ocenio, oni predstavljaju očigledni interes vlasti, jer su usmereni ka biračima u Srbiji da bi ih percipirali kao dobre partnere Moskve.
Nedavni događaji u Rusiji ne utiču mnogo na tu prorusku priču, uveren je Burazer, koji istovremeno napominje da Srbija prema Evropskoj uniji (EU) formalno ne napreduje još od 2021.godine, kada je u prustupnom procesu bio otvoren jedan kaster.
Ukazujući da su razlozi za to višestruki, on je konstatovao da ima napretka u tehničkim poglavljima, ali da su u EU rešeni da napredovanja ne bude sve dok Beograd ne napravi iskorak po ključnim poglavljima i odnosu prema Rusiji.
Burazer tvrdi i da se iz Brisela veoma dobro vidi kako Srbija „izgleda iznutra“, da li je manje ili više demokratska, ima li reformi u oblasti vladavine prava, kao i da protesti pokazuju da je situacija sve lošija.
Imajući u vidu krizu u Srbiji, on misli da ne postoje uslovi za bilo kakav smislen dijalog vlasti i opozicije.
Administracija u Briselu radi po autopilotu i proces međuparlamentarnog dijaloga će se nastaviti, bez obzira na okonosti u kojima se Srbija nalazi i protestima koji se odvijaju, predvideo je Burazer.
Kako je predočio, u Briselu se sve vidi i beleži i imaće uticaj na svako buduće ocenjivanje toga da li Srbija napreduje ili ne napreduje u razvoju demokratskih institucija i vladavini prava.
Upitan da li se u Briselu vidi i rešenje za situaciju na severu Kosova, on je uzvratio da to izaziva povećanu pažnju država članica Unije, koja pokušava da se dođe do smirivanje tenzija.
Izvesno je da je u ovoj situaciji EU izlaže Prištinu većem pritisku i da se kosovski premijer vidi kao glavni faktor destabilizacije, ukazao je Burazer.
Kako je procenio, zbog toga će se verovatno i videti jače akcije Brisela i Vašingtona prema Prištini.
Ako govorimo o političkoj volji za normalizacijom odnosa i napretkom u dijalogu, možemo reći da volje nema ni na jednoj strani, zaključio je Burazer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
