Još postoji prostor da se dodje do kompromisa, ali je potrebno što pre naći odgovarajuća rešenja problema, u interesu i Srbije i Srba na Kosovu, izjavio je FoNetu programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer, koji očekuje da razgovori Beograda i Prištine ostanu u okviru Evropske unije (EU).
On je, u serijalu intervjua Kosunus Novinske agencije FoNet, upozorio da se položaj Srba na Kosovu gotovo svakodnevno pogoršava i ukazao na neosnovana očekivanja da će se međunarodne okolnosti promeniti u korist Srbije.
Obrazlažući protivljenje održavanju statusa kvo za kosovski problem, Burazer je novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću rekao da je pristupanje Srbije EU glavni razlog ulaska Beograda u dijalog sa Prištinom, pod pokroviteljstvom Brisela.
Kao izvršni urednik portala Eureopean Western Balkans, on ističe da je članstvo u EU i dalje veoma važan cilj Srbije, ali napominje da je teško pronaći kompromis za kosovski problem.
Burazer, ipak, smatra da još postoji prostor da se dodje do rešenja prihvatljivog za obe strane, kao i da se glavni i najrealniji scenario može videti iz pregovora u Briselu i zaključenih sporazuma.
To bi, prema njegovom objašnjenju, bila takva normalizacija odnosa da položaj Srba na Kosovu poboljša neka autonomija u vidu Zajednice srpskih opština i možda nekih drugih mehanizama za autonomiju.
Srbija bi, s druge strane, omogućila Kosovu da nastavi svoj put ka članstvu u EU, što bi, kako smatra Burazer, predstavljalo nekakvo implicitno priznanje ili de fakto priznanje državnosti Kosova.
To bi podrazumevalo i regulisanje medjusobnih odnosa, priznanje kosovskih zakona i Ustava kao legitimnih na tertoriji Kosova, kaže Burazer, koji misli da je malo verovatan scenario podele Kosova ili razmene teritorija.
On procenjuje da bi Srbija pod odredjenim okolnostima, iako to za nju ne bi bilo najprihvatljivije rešenje, pristala da Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), ako bi se postigao medjunarodno garantovani sporazum,
Mislim da je za srpsku vladu najvažnije da održi makar simboličnu pripadnost Kosova Srbiji, koja bi mogla da ide čak i uz zaokruženu državnost Kosova, tvrdi Burazer.
To bi bilo jedno vrlo kreativno rešenje, mada ga možda gradjani Srbije ne bi najbolje prihvatili, ali je realistično, uveren je Burazer, koji navodi da se proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ugleda na sporazum dve Nemačke.
Burazeru se čini da je za konferenciju velikih sila o Kosovu suviše kasno i konstatuje da je možda za tako nešto bilo vreme pre 10 ili 15 godina,
Definitivno je EU glavni akter u dijalogu dve strane, naglasio je Burazer i dodao da neke zemlje imaju posrednu ulogu, kao, na primer, Nemačka i Amerika.
Ali nekakva konferencija tipa Rambuje ili, neko je čak govorio o novom Berlinskom kongresu za Zapadni Balkan, to je veoma malo verovatno u postojećim okolnostima, precizirao je Burazer.
On se plaši da referendum o predlogu konačnog rešenja „ne bi predstavljao jasno pitanje na kojem bi gradjani bili dobro upućeni o čemu se tačno izjašnjavaju“.
Gradjani Srbije ne razumeju baš tačno o čemu se radi u briselskom procesu, ocenio je Burazer i primetio da vlade u Beogradu i Prištini svojim javnostima potpuno suprotno tumače postignute sporazume.
Vrlo sam skeptičan da bi referendum predstavljao autentičnu volju gradjana, poručio je Burazer i pretpostavio da bi referendum na „neki način sakrio odredjene elemente tog rešenja“.
Upitan šta je Kosovo za njega lično, on je odgovorio da je to mesto na kojem se nalaze neki od najlepših lokaliteta na svetu i da je na neki način ključno za srpsku istoriju i srpski identitet.
Na žalost, ono predstavlja možda najveći politički poraz Srbije u 20.veku i mislim, ma koliko to bolno i emotivno bilo, da to moramo što pre da shvatimo, kako ne bi bio i najveći srpski poraz u 21.veku, zaključio je Burazer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
