Organizacioni odbor za obeležavanje godišnjice od genocida u Srebrenici doneo je odluku da je državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima.
Kako je za Danas rekao načelnik opštine Srebrenice Ćamil Duraković, organizacioni odbor je doneo takvu odluku na osnovu prošlogodišnjeg iskustva.
Razlog za takav zaključak je, kako kaže sagovornik Danasa, činjenica da državni vrh Srbije negira da se u Srebrenici dogodio genocid, čime izražava nepoštovanje za žrtve genocida i njihove porodice.
„Oni koji negiraju genocid nisu poželjni na komemoraciji u Potočarima“, istakao je za Danas Ćamil Duraković.
Upitan zbog čega je takav slučaj, s obzirom na to da je i prošle godine državni vrh negirao genocid, pa je, ipak, premijer Srbije Aleksandar Vučić bio dočekan od strane organizacionog odbora, sagovornik Danasa kaže da su upravo zbog onoga što se dogodilo 2015. u Potočarima, porodice žrtava genocida odlučile da su zvaničnici Srbije nepoželjni.
„To je bio pokušaj žrtava da pruže ruku i iskreno krenemo napred. Međutim, stav je većine porodica da prisustvo negatora genocida unosi nervozu i dolazi do skandala koji zasene ono što je nama svetije od bilo čega, a to je dženaza i komemoracija za žrtve genocida“, kaže za naš list Ćamil Duraković, načelnik opštine Srebrenica.
Podsetimo, uoči dolaska u Potočare na komemoraciju žrtvama genocida, Aleksandar Vučić, premijer Srbije, javno je negirao da se u Srebrenici dogodio genocid, nazivajući ga ratnim zločinom, kao što su činili i svi najviši zvaničnici Srbije ne samo do 2000. i obaranja režima Slobodana Miloševića, već i nakon petooktobarske revolucije.
Prošlogodišnji događaji koji su prethodili Vučićevom prisustvu u Potočarima dodatno su uticali i pojačali taj negirajući faktor, jer je državni vrh Srbije zajedno sa zvaničnicima Republike Srpske, a uz pomoć Rusije, sprečio donošenje rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su podnele Savetu bezbednosti UN tekst rezolucije u kojem se konstatuje da se u Srebrenici dogodio genocid, na osnovu presuda koje su donete u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, kao i na osnovu svih raspoloživih činjenica o tom stravičnom događaju iz 1995. Međutim, zvaničnici Srbije i Republike Srbije su takav dokument pročitali kao navodno osuđujući za „ceo srpski narod“, iako to ni na jednom mestu ne piše, već se kao krivci označavaju oni koji su u Hagu osuđeni za taj masakr. Ta identifikacija tadašnjeg rukovodstva Srbije i Republike Srpske, koji su u ime građana organizovali i počinili genocid nad srebreničkim muslimanima, sa celim srpskim narodom, kako je to predstavljeno u Srbiji i tom bosanskohercegovačkom entitetu, dovela je i do neprikladne i pojačane retorike negiranja onoga što se dogodilo u Srebrenici – genocida.
Nakon sprečavanja donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN od strane Rusije, srpski državni vrh je to obeležio kao trijumf, da bi potom Aleksandar Vučić otputovao u Potočare na komemoraciju žrtvama genocida. Tamo ga je dočekao organizacioni odbor i imao je posebno mesto među drugim državnicima koji su došli na obeležavanje jednog od najtragičnijeg događaja u novijoj istoriji Evrope. Kada je položio venac, prisutni na komemoraciji su nasrnuli i bacili kamenje na njega i on je brzo evakuisan do svog vozila i vratio se u Beograd. Zvaničnici Bosne i Hercegovine najavili su istragu i pronalazak onih koji su bacili kamenje na Vučića, ali do danas ta istraga nije okončana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
