Čanak: Alternativa izborima je građanski rat

Napominje i da je alternativa izborima građanski rat i da je on zato zagovornik izbora i da je spreman da plati cenu njihove nesavršenosti.

*Ako ste bliži izlasku na izbore, znači li to da ste zadovoljni izbornim uslovima i posebno skorim smanjenjem cenzusa?

– Nisam. Cenzus predstavlja samo deo izbornih uslova, a ne sve njih. Recimo izuzetno je važna i ravnomerna teritorijalna zastupljenost poslanika iz svih krajeva zemlje u sastavu parlamenta, a o tome trenutno nema ni reči. Sa druge strane, umesto slobodnih medija imamo propagandne mašinerije. Čak se od dela opozicije pokušava proturiti teza da je dokaz tvrdnje da mediji nisu slobodni to što je njihova propagandna mašinerija slabija od režimske?! Znate kako, pluralizam propagandi nije sloboda medija. Uprkos svemu, alternativa izborima je građanski rat. I zato sam zagovornik izbora. Spreman i da platim cenu njihove nesavršenosti.

* Verujete li da će se SNS promenom izbornih uslova odreći kapilarnog terora? Zar to samo po sebi ne znači da izbori nisu fer i pošteni? Nije valjda Branko Malović jedina personifikacija tog terora?

– Neće se odreći, niti je Malović jedini. Dug je spisak onih koji u tome učestvuju, a Branko Malović je samo jedan od najvidljivijih primera.

* Vaš nedavni razgovor sa Nebojšom Lekovićem protumačen je kao nagoveštaj da LSV na izbore izlazi sa Strankom moderne Srbije?

– Mi održavamo veze sa svim proevropskim grupacijama u Srbiji. I to je deo našeg redovnog partijskog života.

* Šta kažete na „Zvono, a ne stranke“, građanski pokret sa kojim učešće na izborima najavljuje Čedomir Jovanović, vaš kolega iz poslaničkog kluba?

– Svako okupljanje građanskih stranaka i pokreta je dobra vest za ovu zemlju.

* Šta je cilj Vojvođanskog fronta i kako komentarišete ocenu Milenka Jovanova da je taj front separatistički udarac s leđa?

– Čovek koji je u višenacionalnoj Vojvodini zagovarao jezičke patrole od kojih do logora treba samo pola koraka, nije vredan moga komentara. Cilj Vojvođanskog fronta jeste borba za demokratsku, a samim tim i decentralizovanu Srbiju i autonomnu Vojvodinu i njenom sastavu, kao i borba za Srbiju na Zapadu, a ne na Istoku. Uostalom, ko nije primetio da čitava Srbija radi a Beograd se gradi i ostatak zemlje fizički nestaje, taj je slep za činjenice. Ako je izgled kocke na trgu u Beogradu uzeo više medijskog prostora nego svi događaji u Vojvodini zajedno, treba li šta još reći i objašnjavati?!

* Zašto smatrate da je bojkot znatno opasnija verzija belih listića?

– Na to pitanje sam pre tri meseca odgovorio upravo u Danasu. Dopustite mi da ponovim: „Kada sam govorio o besmislenosti izvođenja ljudi na ulice kao o tipu traćenja energije opravdanog nezadovoljstva građana na najružniji način sam vređan na tim i takvim skupovima. Pokazalo se naravno, ono što sam iz tridesetogodišnjeg političkog iskustva znao – da protest bez konkretnog cilja i plana neće ništa doneti. Ako se neko i ne razume u politiku, neka proba sa matematikom. Poziv na bojkot izbora smanjuje broj opozicionih birača koji bi inače izašli na izbore i samim tim podiže broj „pozicionih“. Time se moguća tanka vladajuća većina u budućem parlamentu, ako bi SNS uspeo da je stvori, pretvara u dominantnu ako ne i dvotrećinsku. Zato na izbore, ako je ikako moguće, treba ići. Jer poenta bojkota nije delegitimizacija izbora, kao što je to učinjeno 1993. godine pa su izbori posle samo nekoliko meseci bili ponovljeni, nego služe stvaranju privida da je Vučić diktator bez „opozicije“ u parlamentu te da je osvajanje vlasti na ulici jedini put za njegovo svrgavanje. Samo što bi na ulici umesto ljudi koji brane izborne rezultate kao 5. oktobra 2000, sada bili ruski tenkovi i Putinovi obožavaoci po crnogorskom scenariju iz 2016. Bojkot je nova ali znatno opasnija verzija „belih listića“. Sergej Trifunović je novi Beli Preletačević, a Vuk Jeremić novi Saša Janković. Pa vi bojkotujte. Ovome bih sada samo dodao da ono što je ostalo od bojkotaša i dalje računa na to da će dan posle izbora situacija na ulici izgledati kao danas u Crnoj Gori. S tom razlikom što Srbija nije članica NATO i što će litije biti za odbranu Svetog Kosova.

* Zar takvom tvrdnjom ne rizikujete raznorazne epitete poput onih koje je dobio Dragoljub Mićunović nedavno od Boška Obradovića?

– Svaki epitet koji je pre mene dobio Dragoljub Mićunović za mene je kompliment. Doduše, u ovom konkretnom slučaju, najveći broj tih epiteta od istih aktera sam dobijao i pre Dragoljuba Mićunovića…

* Kako komentarišete to što je udruženje „1 od pet miliona“ od ultimatuma Novoj stranci i SMS da proglase bojkot došlo do toga da samo izađe na izbore. Šta mislite ko stoji iza svega toga?

– Ne mislim o tome. NJihove šanse su minorne. Ne možete vi grupu nezadovoljnih ljudi koji su se uprkos svim različitostima okupili oko nezadovoljstva situacijom u zemlji, jednim potezom pretvoriti u gluvu i slepu partijsku vojsku koja će slediti svaki zaokret samoproglašenog rukovodstva. Iako sam od početka znao da protesti bez jasnog cilja i strukturiranosti nemaju nikakvu šansu za uspeh, danas mi je žao. Šteta je straćene energije. Isto tako je prethodno i Saša Janković straćio ogromnu količinu građanske orijentisane energije, a pre njega Saša Radulović i da dalje ne nabrajam…

„Vučićev čovek“

* Na skupu u Kombank dvorani pominjani ste kao lutka Aleksandra Vučića?

– A šta ste vi očekivali na skupu na kojem govore Boško Obradović, Slobodan Samardžić, Vuk Jeremić i druge Putinove „Babuške“? Očigledno su njima „lutke“ svi koji Srbiju vide kao modernu i zemlju na Zapadu a ne kao ruski nosač aviona na Balkanu. I da Vam kažem još nešto za to „Vučićev čovek“. Setite se samo, kada sam pre tri godine rekao da je Saša Janković politički amater, napadali su me još gore. On je bio svetlo promena i zvezda sjajna i jeres je bila reći bilo šta protiv njega. A onda je posle predsedničkih izbora po sopstvenom priznanju očekivao da mu Vučić prepusti premijersko mesto, a zatim i prestao da politički postoji.

O efektima rada

* Vaša stranka nije izašla iz parlamenta, ali efekti rada vaših poslanika i nisu nešto vidljivi?

– Ako za vas organizovanje nekoliko međunarodnih konferencija uz prisustvo ljudi iz čitave Evrope, davanje nebrojenih amandmana na predložene zakone, organizovanje posebne sednice po pitanju finansiranja nadležnosti Vojvodine zatim otvaranje niza pitanja na temu Vojvodine, decentralizacije zemlje, građanskih tema i kritike vlasti, a čemu treba dodati i rad u skupštinskim odborima koji je doprineo otvaranju pregovaračkih poglavlja za pregovore sa EU, onda ste u pravu da rezultata zaista nema.