Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVICNa izborima u Crnoj Gori očekujem da će zbog podignutih očekivanja od strane tamošnje opozicije, SPC i samoproglašene beogradske elite, u kojoj dominiraju osobe bliske bezbednosnim službama, čiji je najbolji primer Matija Bećković, sve biti pripremljeno za proglašavanje izbora nelegitimnim, sa planom izazivanja incidenata, tokom izbornog dana, koji će izbore učiniti problematičnim, a onda, u izbornoj noći, očekujem pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti, komentariše za Danas Nenad Čanak, lider LSV, ishode izbora u Crnoj Gori u nedelju, 30. avgusta.
Imajući u vidu upozorenje koja stižu iz vrha vlasti CG o tome da se pripremaju sukobi i nasilje na dan izbora, demonstracije velikih razmera, mesecima unazad, kao i pokušaj državnog udara, koji se dogodio tokom prethodnog izbornog procesa, 2016. godine, pitali smo naše sagovornike šta predviđaju da će se dogoditi u nedelju.
– Opozicija u u CG, posle 30 godina vladavine DPS, više nema strpljenja, jer shvata da ono što radi vlast na evropskom putu je brže i bolje nego što bi oni mogli. Naravno da u CG postoji doza autoritarnosti, tu nema dileme. Naravno da se u 30 godina vladavine tu nataložilo mnogo stvari koje ne služe na čast vlastima, ali, s duge strane, za tih 30 godina CG je došla u poziciju da bude, od svih država na Balkanu, najbliža ulasku u EU – ističe Čanak za Danas.
Dodaje da SPC od svog osnivanja, 1921. godine, služi kao instrument hegemonističke politike koja je na liniji stvaranja „velike Srbije“, pa je onda jasno da se drugačija uloga SPC nije ni mogla očekivati.
A sada, napominje naš sagovornik, kada je SPC vraćena imovina, „o čijem poreklu niko neće da govori, dolazimo u situaciju da SPC ima ozbiljna finansijska sredstva koja može da uloži u ostvarenje političkih ciljeva“.
– Svako razočarenje izbornim rezultatima može da se pretvori u nasilje jer su očekivanja podignuta. Ako izbije sukob širih razmera, CG će biti poprište konflikata u narednih sto godina, ako se ima u vidu podeljenost između građana koja vlada u CG. Ovde je reč o konfliktu kremaljske administracije i NATO. Beogradski režim ima svoju muku, a to je svest da je sve što se događa u CG pokazna vežba šta će desiti u Srbiji ako se napravi sporazum sa Kosovom. Ako se napravi taj sporazum, tog momenta imate smirivanje stanja na Balkanu koji Rusiju čini irelevatnom i od nje stvara samo drugorazrednog trgovinskog partnera, čija se uloga svodi isključivo na činjenicu da je ona monopolski snabdevač gasom – zaključuje Nenad Čanak za Danas.
Žarko Korać, bivši samostalni poslanik u Skupštini Srbije, ocenjuje za Danas da „nema nikakve sumnje da veoma agresivna medijska kampanja iz Beograda u korist opozicije u Crnoj Gori ohrabruje pojedine političke grupe u Crnoj Gori, da bi svako osporavanje izbornih rezultata, pa i nasilje bilo podržano od Beograda“.
– To je vrlo opasno. Mislim da bi iskustvo prošlih izbora tražilo da budemo vrlo oprezni u bezrezervnoj podršci opoziciji u Crnoj Gori. Ali iza toga stoji SPC – zaključuje Žarko Korać za Danas.
Prema rečima Sonje Biserko, Beograd i ne krije svoje mešanje u crnogorske izbore. Radi se, kako naznačava za naš list, o dobro organizovanoj kampanji iz više centara odnosno pokušaju agresije na jednu suverenu zemlju.
– U tome učestvuju beogradski zvanični krugovi, pre svega SNS i SPS, zatim SPC i široki front medija, korišćenjem Zakona o slobodi veroispovesti kao povod za proteste i organizaciju litija, što je zamena teza i zloupotreba religije. Ide se na diskreditaciju aktuelne vlasti svim sredstvima i pokušava se napraviti i razdor između većine i manjina – ističe za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Kako kaže, unapred se serviraju informacije o navodno fantomskim spiskovima, otkupu ličnih karata, krađi glasova, a sve to kako bi se eventualna pobeda DPS, koja je skoro izvesna, proglasila krađom i bila povod za izlazak na ulice poput beloruskog scenarija.
– Međutim, radi se o dva različita konteksta jer smenu vlasti u Crnoj Gori prevashodno planira Beograd. Može se zaključiti da je Crna Gora prioritet u odnosu i na Kosovo i RS. Negirajući crnogorski identitet i crnogorsku državu, Beograd će u suštini učvrstiti i crnogorstvo i Crnu Goru kao državu, što je bio slučaj i sa drugim narodima bivše Jugoslavije. Osim toga, za razliku od oktobra 2016. godine Crna Gora je danas članica NATO i prvi sledeći kandidat za članstvo u EU. Tek kada se Crna Gora oslobodi pritiska Beograda, doći će do normalizacije višestranačkog političkog života u Crnoj Gori, što podrazumeva i smenjivost vlasti – zaključuje Biserko za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
